Леонид Брежњев — разлика између измена

м
нема резимеа измене
м
м
 
== Власт ==
Након те смене свога заштитника, Леонид Брежњев је постао [[Генерални секретар КПСС]]-а то јест државни вођа. У страху од стварања новог великог вође остали уротници нису имали никакву намеру препустити Брежњеву власт у држави тако да се убрзо оформио неслужбени [[тријумвират]]. [[Михаил Суслов]] је добио задатак за одржавање пуне контроле на идеологијом Комунистичке партије и тајном полицијом ([[КГБ]]) док је [[Алексеј Косигин]] добио задатак управљања владом, а Брежњев је постао номинални шеф државе (иако не и председник пошто га је Хрушчов сменио [[1964]]. године) и шеф партије (који нема везе с идеологијом). Сви ''тријумвири'' су се сложили о потреби ширења комунизма финансијском подршком комунистичким покретима у свету (и војном подршком афричким комунистичким владама), одржавања ''статус кво'' у Европи и заштити територијалног интегритета [[Савез Совјетских Социјалистичких Република|Совјетског Савеза]]. Готово одмах по ступању на власт Брежњев је одржао говор којим је позвао на враћање социјализму који је постојао пре Хрушчовљевих реформи. Како би доказао ту промену у размишљању новог руководства он је своју жељу да постане наследник Стаљина доказивао узимајући за себе титулу генералног секретара коју је увек користио његов узор. У складу с тим почела су поновнопоновнa затварања чији број ће ипак преостали тријумвири да блокирају да се не би дошло до негдашњих чистки. Током [[Прашко пролеће|Прашког пролећа]] [[1968]]. године Брежњев је организовао [[Инвазија Варшавског пакта на Чехословачку|војну интервенцију]] за повратак конзервативне владе након чега је објавио своју [[Брежњевљева доктрина|доктрину]].
 
Током владавине [[Никита Хрушчов|Хрушчова]] дошло је до погоршања односа с Кином око, за обичне људе, непотребног питања лидер које државе је уједно и лидер комунизма. Како је покушај мирења из [[1965]]. године пропао дошло је до даљег погоршања односа које ће да изазове краткотрајни рат [[1969]]. године чију је даљу ескалацију спречио Косигин личном интервенцијом. Без обзира на тај страх општега рата сада се [[Кина|Народна Република Кина]] окренула [[Сједињене Америчке Државе|САД]]-у што је у [[Москва|Москви]] довело до забринутости и потребе опуштања напетости у односима с [[Вашингтон]]ом. Такав развој догађаја створио је током [[1970]].их година политику [[детант]]а, потписивање споразума [[САЛТ]] ради ограничења нуклеарног оружја и споразума у [[Хелсинки]]ју где су САД признале [[Савез Совјетских Социјалистичких Република|Совјетском Савезу]] контролу над источном Европом, али тражиле такође да он поштује људска права. Истовремено с таквим спољнополитичким променама унутар Совјетског Савеза се настављала борба за власт против Суслова и Косигина који су хтели да блокирају јачање култа личности државног вође. Као година која је означила преокрет се најчешће наводи [[1977]]. када је Брежњев напокон успео да сменити Подгорног који је био [[председник Совјетског Савеза]], како би заузео његову позицију. Сада је он напокон постао водећи тријумвир иако је још увек имао некаква ограничења своје власти.
410

измена