Планина — разлика између измена

Ефекат климе на екологију на датој надморској висини се може у великој мери одредити путем комбинације количине преципитације, и [[Животне зоне Холдриджа|биотемпературе]], као што је описао [[Leslie Holdridge|Лесли Холдриджа]] 1947. године.<ref>{{cite journal |url=http://www.epa.gov/wed/pages/publications/abstracts/archived/lugo.htm |archiveurl=http://www.webcitation.org/6EN4ZYhX6?url=http://www.epa.gov/wed/pages/publications/abstracts/archived/lugo.htm |archivedate = 12. 02. 2013. |last1=Lugo|first1=Ariel E. |first2=Sandra L. |last2=Brown|first3=Rusty |last3=Dodson|first4=Tom S. |last4=Smith|first5=Hank H. |last5=Shugart|year=1999|title=The Holdridge Life Zones of the conterminous United States in relation to ecosystem mapping |journal=Journal of Biogeography |volume=26 |doi=10.1046/j.1365-2699.1999.00329.x |issue=5|pages=1025–1038}}</ref> Биотемпература је просечна temperaturаtemperatura; све temperature испот {{convert|0|C|F}} се сматратају да су 0&nbsp;°C. Кад је температура испод 0&nbsp;°C, биљке су [[Дормантност|дормантне]], тако да је прецизна температура неважна. Пикови планина са перманентним снегом могу да имају биотемпературу испод {{convert|1.5|C|F}}.