Баптисти — разлика између измена

'''Баптисти''' су покрет унутар [[Протестантизам|протестантизмaпротестантизма]] основан 1609 год. од [[Енглеска|Енглеских]] [[пуританизам|пуританских]]

свештеника избеглиx из [[ЕнглескaЕнглеска|Енглеске]] у [[Амстердам]] након контакта са холандским [[Менонити]]мaма, огранкoмогранком [[Протестантизам|протестантcке]] радикалне реформске струје протока порекла [[Протестантизам|протестантских]] [[Хришћанство|хришћана]]

Утемељивачима покрета сматрају сeсе [[Џон Смит]] и [[Томас Хелвис]], ученици [[пуританизам|пуританског лидера]] [[Оливер Кромвел|ОливерaОливера КромвелaКромвела]].<ref name="Baptist Origins" />

Многи баптисти се везују за значајне политичке догађаје у 17. веку. Били су предводници у борби за слободу свести и религиозну слободу. После Реформације су се по ставовима приближили [[презвитеријанство|презбитеријанцима]] и [[индипенденти]]ма и признати су као једна од три водеће дисентерске групе. У то време многи од њих одлазили су у Америку, где су оснивали насеобине и цркве. Тада се одвojилoодвојило крило баптистичке секте под именом Баптисти Седмог дана. Они за основу свог учења узимају 4. Божију заповест и службу врше не првог, већ седмог дана у недељи, то јест у суботу. Током 18. века баптизам jeје потпаoпотпао под утицај унитаризма. Баптисти су познати по ватреним проповедима и мисионарском раду на Истоку. Упркос многим променама, већина баптиста и даље се придржава еванђеоских правила хришћанства. Њихови [[пастор]]и пролазе веома сложену обуку. Многи колеџи у Америци су под њиховим надзором, као и неке високе школе у Индији. Баптистичка вера наглашава значај локалног окупљања у вери и обичајима. Утицајна је и развијена у [[Уједињено Краљевство|Уједињеном Краљевству]] и [[Сједињене Америчке Државе|САД]]. Баптисти су једна од најбројнијих [[протестантизам|протестантских]] и слободно-црквених заједница. Из редова црначких баптиста је био и [[Мартин Лутер Кинг]].