Милић Радовановић Младен — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Ред 20:
Рођен је [[25. септембар|25. септембра]] [[1920]]. године у селу [[Винча (Топола)|Винча]], код [[Топола|Тополе]]. Након завршене гимназије, уписао је у [[Београд]]у [[Медицински факултет Универзитета у Београду|Медицински факултет]]. Током студија повезао се са [[Револуционарни студентски покрет на Београдском универзитету|револуционарним студентским покретом]] и био активан у његовом деловању на [[Универзитет у Београду|Београдском универзитету]]. Као активан члан студентског покрета [[1940]]. године је постао члан [[Савез комуниста Југославије|Комунистичке партије Југославије]] (КПЈ).{{sfn|Народни хероји Југославије|1982|p=151}}
 
Након [[Окупаторска подела Југославије у Другом светском рату|окупације Краљевине Југославије]], априла [[1941]]. године Младен се вратио у родни крај, где је од [[Хронологија Народноослободилачке борбе јул 1941.|јула 1941.]] године активно учествовао у организовању устанка. Када је формиран [[Први шумадијски партизански одред]] постао је његов борац и учествовао је у свим борбама Одреда на територији [[Шумадија|Шумадије]]. У току [[Прва непријатељска офанзива|Прве непријатељске офанзиве]], Немци су муизвршили претрес његове куће у којој су открили технику Окружног комитета СКОЈ-а. Након тога су запалили кућу, а његовог оца Милутина су убили и ранилињегово брататело бацили у пламен куће. Том приликом био је рањен Младенов брат који је касније погинуо као партизански борац у [[Босна и Херцеговина у Народноослободилачкој борби|Босни]], док су му оца, мајкумајка и сеструсестра отералиодведене у логор.{{sfn|Народни хероји Југославије|1982|p=151}}{{sfn|Жене Србије|1975|p=250}}
 
Када се [[Повлачење партизана у Санџак 1941.|главнина партизанских снага повукла у Санџак]], [[Хронологија Народноослободилачке борбе новембар 1941.|новембра 1941.]] године, Младен је с групом бораца остао на терену Шумадије с циљем да ради на даљем организовању ослободилачке борбе. Као политички радник он је радио на подизању морала код преосталих партизанских група и уливајући веру у поновни долазак јачих партизанских снага у Шумадију. Пробијајући се кроу шумадијска села у веома тешким условима, када су окупаторске и квинслишке снаге сваку наклоњеност према [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачком покрету]] (НОП) кажњавале смрћу. Младен је склањао испред непријатљеских потера преживеле борце и много је допринео да се сачува доста бораца и партијских активиста.{{sfn|Народни хероји Југославије|1982|p=151}}
 
Већ у пролеће [[1942]]. године поново су се чуле партизанске пушке у Шумадији. Исте године Младен је постао члан Окружног комитета КПЈ и секретар Окружног комитета СКОЈ-а за Крагујевачки округ. Током 1942. и [[1943]]. године активно је радио на стварању нови и обнављању старих партијских и скојевских организација. Под његовим руководство почео је да излази и омладински лист, који је позивао на мобилизацију омладине у борбу против окупатора. Године 1943. доживео је тешку породичну трагедију јер су му четници поново запалили кућу и заклали оца Милутина, мајку Станицу и сестру Десанку.{{sfn|Народни хероји Југославије|1982|p=151}}{{sfn|Жене Србије|1975|p=250}}
 
Погинуо је [[10. фебруар]]а [[1944]]. године у селу [[Врбица (Аранђеловац)|Врбици]], код [[Аранђеловац|Аранђеловца]], у борби против припадника [[Српска државна стража|Српске државне страже]].{{sfn|Народни хероји Југославије|1982|p=151}}