Милић Радовановић Младен — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Ред 20:
Рођен је [[25. септембар|25. септембра]] [[1920]]. године у селу [[Винча (Топола)|Винча]], код [[Топола|Тополе]]. Након завршене гимназије, уписао је у [[Београд]]у [[Медицински факултет Универзитета у Београду|Медицински факултет]]. Током студија повезао се са [[Револуционарни студентски покрет на Београдском универзитету|револуционарним студентским покретом]] и био активан у његовом деловању на [[Универзитет у Београду|Београдском универзитету]]. Као активан члан студентског покрета [[1940]]. године је постао члан [[Савез комуниста Југославије|Комунистичке партије Југославије]] (КПЈ).{{sfn|Народни хероји Југославије|1982|p=151}}
 
Након [[Окупаторска подела Југославије у Другом светском рату|окупације Краљевине Југославије]], априла [[1941]]. године Младен се вратио у родни крај, где је од [[Хронологија Народноослободилачке борбе јул 1941.|јула 1941.]] године активно учествовао у организовању устанка. Када је формиран [[Први шумадијски партизански одред]] постао је његов борац и учествовао је у свим борбама Одреда на територији [[Шумадија|Шумадије]]. УНа токупочетку [[Прва непријатељска офанзива|Прве непријатељске офанзиве]], Немци су [[Хронологија Народноослободилачке борбе септембар 1941.|2. септембра 1941.]] године извршили претрес његове куће у којој су открили технику Окружног комитета СКОЈ-а. Након тога су запалили кућу, а његовог оца Милутина и техничара Јосипа Шнерсона, који је радио у техници, су убили и његовоњихова телотела бацили у пламен куће. Том приликом био је рањен Младенов брат који је касније погинуо као партизански борац у [[Босна и Херцеговина у Народноослободилачкој борби|Босни]], док су му мајка и сестра одведене у логор.{{sfn|Народни хероји Југославије|1982|p=151}}{{sfn|Жене Србије|1975|p=250}}
 
Када се [[Повлачење партизана у Санџак 1941.|главнина партизанских снага повукла у Санџак]], [[Хронологија Народноослободилачке борбе новембар 1941.|новембра 1941.]] године, Младен је с групом бораца остао на терену Шумадије с циљем да ради на даљем организовању ослободилачке борбе. Као политички радник он је радио на подизању морала код преосталих партизанских група и уливајући веру у поновни долазак јачих партизанских снага у Шумадију. Пробијајући се кроу шумадијска села у веома тешким условима, када су окупаторске и квинслишке снаге сваку наклоњеност према [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачком покрету]] (НОП) кажњавале смрћу. Младен је склањао испред непријатљеских потера преживеле борце и много је допринео да се сачува доста бораца и партијских активиста.{{sfn|Народни хероји Југославије|1982|p=151}}
 
Већ у пролеће [[1942]]. године поново су се чуле партизанске пушке у Шумадији. Исте године Младен је постао члан Окружног комитета КПЈ и секретар Окружног комитета СКОЈ-а за Крагујевачки округ. Током 1942. и [[1943]]. године активно је радио на стварању нови и обнављању старих партијских и скојевских организација. Под његовим руководство почео је да излази и омладински лист, који је позивао на мобилизацију омладине у борбу против окупатора. ГодинеЈула 1943. доживео је тешку породичну трагедију јер су му четници поново запалили кућу и заклали мајку Станицу и сестру Десанку.{{sfn|Народни хероји Југославије|1982|p=151}}{{sfn|Жене Србије|1975|p=250}}
 
Погинуо је [[10. фебруар]]а [[1944]]. године у селу [[Врбица (Аранђеловац)|Врбици]], код [[Аранђеловац|Аранђеловца]], у борби против припадника [[Српска државна стража|Српске државне страже]].{{sfn|Народни хероји Југославије|1982|p=151}}
Ред 30:
Указом [[Президијум Народне скупштине ФНРЈ|Президијума Народне скупштине]] [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|Федеративне Народне Републике Југославије]], [[5. јул]]а [[1951]]. године, проглашен је за [[Народни херој Југославије|народног хероја]].{{sfn|Народни хероји Југославије|1982|p=151}}
 
Његово име носи једна улица у Крагујевцу.<ref>[https://www.planplus.rs/kragujevac/ulica/milica-radovanovica/612606111 planplus.rs]</ref> Године [[1971]]. испред Виноградареве куће у Тополи, у којој се тада налазио Музеј „Топола у Народноослободилачком рату”, постављен је [[Споменици НОБ у Тополи|споменик „Камени букет”]], рад вајара [[Милија Глишић|Милије Глишића]] који представља четири камене бисте, односно главе израђене у мермеру. То су бисте четири народна хероја из тополског краја — [[Даринка Радовић|Даринке Радовић]], [[Софија Ристић|Софије Ристић]] и [[Милан Благојевић Шпанац|Милана Благојевића Шпанца]].{{sfn|Поповић|1981|p=238}}<ref>[http://www.oplenac.rs/wp/?page_id=10 Виноградарева кућаtopola.rs]</ref> Такође његово име носио је и средњошколски центар у Тополи, данас Средња школа „Краљ Петар Први”, испред чије зграде му је 1970. године постављена бронзана биста, рад вајара [[Стеван Боднаров|Стеван Боднарова]].{{sfn|Поповић|1981|p=239}}
 
== Референце ==