Ватрогасац — разлика између измена

'''Ватрогасац''' је припадник [[Ватрогаство|Ватрогасног удружења]] који има за циљ гашење или контролисање [[ватра|ватре]] и ватрених стихија, као и заштиту и спасавање лица и имовине за време елементарних непогода и [[Природне катастрофе|природних катастрофа]]. У разним земљама ватрогасци су различито организовани, али их карактерише заједничка воља за заштитом човека и његових добара од неконтролисаног дејства ватре. Најчешће су ватрогасци организовани по принципу аполитичности за заједничко добро, али у историји није увек био такав случај.<br />

Ватрогасци се деле на '''професионалне''' и '''добровољне'''.<br />

Она се деле на:<br />

'''Навална''' служе за превоз већег броја ватрогасаца (до шест) и веће количине опреме за гашење пожара, а мање количине воде до 4000 литара<br />

'''Пратећа''' то су ауто-цистерне које носе велику количину воде (до 13.000 литара) и мањи број ватрогасаца (до три)<br />

'''Техничка''' служе за реаговање у саобраћајним несрећама, могу поседовати и кран као и уређај за самоизвлачење<br />

'''Хемијска''' користе се у хемијским акцидентима са опасним материјама<br />

'''Ауто-механичке лестве''' служе за спашавање људи са висина имају лестве (најчешће до 44 метра) и лифт који иде до исте висине<br />

'''Хидрауличне телескопске платформе''' имају корпу која прима до пет особа (носивости до 500 -{kg}-) домет им се краће од 16 до 101 метар, у зависности од произвођача и конфигурације терена<br />

При гашењу великих пожара на отвореном простору користе се и '''авиони''' (тзв. "канадери") и '''хеликоптери''' који могу бити и специјално израђени за те задатке, а могу и бити надограђени постојећи<br />

Ватрогасна опрема се дели на личну и заједничку.<br />

У заједничку опрему спадају:<br />

У већини ватрогасних јeдиница се користе изолационе справе са компримованим ваздухом (ваздух утиснут под високим притиском до 300 бара) који су у новије време израђени од карбона, што им даје изузетну лакоћу (око 3,6 -{kg}-) пуне се притиском од 200 до 300 бара, капацитета од 6 до 6,8 литара. Намењени су за заштиту органа за дисање у свим случајевима где је околна атмосфера затрована штетним материјама. Они потпуно изолују корисника апарата од околне атмосфере. Изолациони апарати са компримованим (сабијеним) ваздухом функционишу тако што се притисак ваздуха из боце редукује (смањује) у редукционом вентилу на 5 бара, и под тим притиском преко гуменог црева ниског притиска долази у плућни аутомат, где се редукује на 0,75-1 bar што је готово једнако атмосферском притиску. Контролни манометар је гуменим цревом високог притиска повезан са боцама, а намењен је за контролу притиска ваздуха у боцама. Плућни аутомат осигурава довод ваздуха у плућа корисника апарата док траје период удисања, а у току издисања аутоматски се затвара. Да би носилац апарата био упозорен да му је залиха ваздуха у боцама на измаку, сваки апарат има уграђен одговарајући уређај на упозорење. Уређај даје сигнал када притисак ваздуха у боцама падне на око 40 до 60 бара, што се постиже на два начина уградњом посебне алармне звиждаљке или наглим пружањем отпора дисању. Аутономност корисника апарата се креће од 16 до 120 минута у зависности од капацитета плућа, кондиције, личних навика, напора којима је корисник изложен, топлоти итд.

Апарати за гашење прахом првенствено су намењени за гашење пожара класе „Б“, „Ц“ и „Е“ (напона до 1000 волти) при растојању од 1 метра, а применом одговарајућег праха и за пожаре класа „А“ и „Д“. Апарати се израђују у шест величина и то (C1, C2, C3, C6, C9, C12) где је "C" (латиничко Це) ознака да је у питању прах, а број поред слова означава количину нето пуњења у килограмима. Домет млаза може бити од 3 до 17,5 метара у зависности од пуњења, температурни интервал рада апарата је од -20 до +70 &nbsp;°C. Тело апарата израђује се од челичног лима и напуњено је одговарајућом количином праха. Погонско средство за избацивање праха је угљен-диоксид који се налази у челичној боци високог притиска унутар апарата. Боца са угљен-диоксидом затворена је мембраном од бакарног лима дебљине 0,5 милиметара, активирање апарата постиже се пробијањем мембране боце са угљен-диоксидом помоћу покретне ручице капе апарата и игле. Апарати могу бити и под сталним притиском, у том случају имају манометар који приказује колики је притисак у боци, који мора бити у зеленој зони што значи да је апарат исправан за коришћење. Поступак при активирању апарата који нису под сталним притиском: извадити осигурач покретне ручице, притиснути покретну ручицу надоле до краја и нагло је отпустити, сачекати 5 секунди да се узбурка гас, затим уперити млазницу ка пожару и поново притиснути ручицу и прекривати прахом површине захваћене пожаром. Док код апарата под сталним притиском је довољно само једном притиснути ручицу и прах одмах излази из апарата, што је брже и ефикасније за употребу а и визуелна контрола његове исправности је видљива погледом на манометар. Притисак у боци се креће од 12 до 16 бара на температури од 20 степени. Прах делује тако што ствара „прашкасти зид“ и прекида процес горења, производи се на бази натријум-бикарбоната и није отрован. Обавеза је да се апарат контролише на сваких 6 месеци код овлашћеног сервисера који притом контролише механичку исправност, квалитет праха, погонског гаса, тежину и отпорност делова апарата.

{{Commonscat|FirefightingFirefighters}}