Манђелос — разлика између измена

196 бајтова додато ,  пре 2 године
м
м (razne ispravke)
== Историја ==
Оригинално име села је било ''Нађолас'' (велико италијанско село) па су га касније прекрстили у Манђелос. Најчешће воће са [[Фрушка гора|Фрушке горе]] је са манђелошких плантажних воћњака ''Врањаша'' и ''Мутаљ'', као и квалитетне ракије. Са извора ''Врањаш'' у [[Римско царство|римско]] доба водом се снабдевао [[Сремска Митровица|Сирмијум]]. Извор је и данас жив.
Северно од Сремске Митровице, на обронцима Фрушке горе, налази се село Манђелос.
Северно од Сремске Митровице, на обронцима Фрушке горе, налази се село Манђелос. На почетку XIX века (1802) завршена је менђелоска црква Св. Георгија. Та година записана је у горњем делу звоника. Грађевина је једнобродна, са олтарском апсидом на источној и звоником призиданим уз прочеље на западној страни. Наос је пресведен полуобличастим луцима и сводовима, и подељен на травеје. Фасаде су хоризонтално рашчлањене соклом, фризом и профилисаним кордонским венцем. Вертикално рашчлањавање постигнуто је пиластрима са капителима, а правоугаони, лучно завршени прозори украшени су профилисаним оквирима. Западни портал, фланкиран пиластрима, налази се у приземљу звоника, док се још један улаз налази на јужној страни храма. Прозори на звонику су истоветно украшени, а кордонски венац између спратова украшен је низом мутула. Високи иконостас са класицистичким формама резбарио је Марко Константиновић после 1816. Он је обликовао и певнице и владичански престо. За осликавање и позлату иконостаса и певница Црквена општина позвала је 1825. Георгија Бакаловића. Зидне слике су рад непознатог уметника из XIX века. У олтару су композиције: Христос на престолу и Милосрдни Христос; у своду над солејом насликан је Господ Саваот са јеванђелистима, а на западном зиду је патрон храма – св. Георгије. У цркви се налази и више икона Григорија Давидовића Опшића. Архитектонско-конзерваторски радови извођени су 1980.
 
Северно од Сремске Митровице, на обронцима Фрушке горе, налази се село Манђелос. На почетку XIX века (1802) завршена је менђелоска црква Св. Георгија. Та година записана је у горњем делу звоника. Грађевина је једнобродна, са олтарском апсидом на источној и звоником призиданим уз прочеље на западној страни. Наос је пресведен полуобличастим луцима и сводовима, и подељен на травеје. Фасаде су хоризонтално рашчлањене соклом, фризом и профилисаним кордонским венцем. Вертикално рашчлањавање постигнуто је пиластрима са капителима, а правоугаони, лучно завршени прозори украшени су профилисаним оквирима. Западни портал, фланкиран пиластрима, налази се у приземљу звоника, док се још један улаз налази на јужној страни храма. Прозори на звонику су истоветно украшени, а кордонски венац између спратова украшен је низом мутула. Високи иконостас са класицистичким формама резбарио је Марко Константиновић после 1816. Он је обликовао и певнице и владичански престо. За осликавање и позлату иконостаса и певница Црквена општина позвала је 1825. Георгија Бакаловића. Зидне слике су рад непознатог уметника из XIX века. У олтару су композиције: Христос на престолу и Милосрдни Христос; у своду над солејом насликан је Господ Саваот са јеванђелистима, а на западном зиду је патрон храма – св. Георгије. У цркви се налази и више икона Григорија Давидовића Опшића. Архитектонско-конзерваторски радови извођени су 1980.
 
Место је 1885. године било у Ердевичком изборном срезу са својом 941 душом.<ref>"Застава", Нови Сад 1885. године</ref>
 
У Манђелосу је 2014. основан и Манастир Светог Василија Острошког.<ref>[http://spc.rs/sr/osvetshen_manastir_ostroshkog_chudotvorca_u_sremu Освећен манастир Острошког Чудотворца у Срему (СПЦ, 13. мај 2014)]</ref>
27.345

измена