Црквенословенизам — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Робот: додато {{subst:User:Autobot/sandbox}} |
Нема описа измене |
||
Ред 7:
Прво дело преведено за Словене била је [[Библија]], и то на старословенски, језик који су [[Ћирило и Методије]] преузели од македонских Словена. Временом, овај језик некада близак свим Словенима, одаљио се, јер се он, као књижевни језик, није развијао, док говорни и те како јесте. Он је зато остао само језик књиге, као латински у западној Европи.<ref name=veli>{{harvnb|Величковић|2010|pp=359-361}}</ref>
То се одразило и на преписивање црквених књига — сваки преписивач је у преписке уносио неке [[Фонетика|фонетске]], [[Морфологија|морфолошке]] и [[Лексика|лексичке]] особености језика којим је говорио. Такво прилагођавање довело је до стварања редакција или рецензија [[Старословенски језик|старословенског]] (такође називан и староцрквенословенски) — српске, хрватске, руске, чешке,
Сва дела, као на пример [[Душанов законик]], писана су овим језиком, па се јавио и обратни утицај. Више није само народни језик утицао на српскословенски, већ и књижевни на народни. Након [[Велике сеобе Срба|Великих сеоба Срба]] током 17. и 18. века, а ради спречавања покатоличења српског народа на тлу [[Хабзбуршка монархија|Аустрије]], Срби су потражили помоћ православне [[Руска Империја|Русије]]. Тада су пристигли [[Максим Суворов]] и [[Емануил Козачински]], који су потиснули српскословенски и у употребу увели [[рускословенски језик]].<ref name=veli/>
|