Готфрид Вилхелм Лајбниц — разлика између измена

 

Стекао је образовање из права и филозофије, радио је као секретар у двема најпознатијим племићким породицама у [[Њемачка|Немачкој]] (од којих је једна током његовог службовања постала енглеска краљевска породица). Заузима подједнако значајно место како у историји [[филозофија|филозофије]] тако и у историји [[математика|математике]]. Установио је [[инфинитезимални рачун]] (калкулус, математичка анализа) независно од [[Исак Њутн|Њутна]],<ref>{{Cite book|title = History of Western Philosophy: Collectors Edition|edition=revised|url = https://books.google.com/books?id=Gm_cCZBiOhQC|publisher = Routledge|year=2013|isbn=978-1-135-69284-1|last=Russell|first=Bertrand|pages=469}}</ref> као и бинарни систем који представља основу модерне рачунарске технологије. У филозофији остаће најпознатији по [[оптимизам|оптимизму]], нпр. његов закључак да је Бог створио најбољи свет од свих могућих светова.

Лајбниц је дао велики допринос у [[физика|физици]] (оптици и механици) и технологији, као и, што ће се касније утврдити, [[биологија|биологији]], [[медицина|медицини]], [[геологија|геологији]], [[теорија вероватноће|теорији вероватноће]], [[психологија|психологији]], [[информатика|информатици]].<ref>Bodemann, Eduard, ''Die Leibniz-Handschriften der Königlichen öffentlichen Bibliothek zu Hannover'', 1895, (anastatic reprint: Hildesheim, Georg Olms, 1966).</ref><ref>Bodemann, Eduard, ''Der Briefwechsel des Gottfried Wilhelm Leibniz in der Königlichen öffentliche Bibliothek zu Hannover'', 1895, (anastatic reprint: Hildesheim, Georg Olms, 1966)</ref><ref>Ravier, Émile, ''Bibliographie des œuvres de Leibniz'', Paris: Alcan, 1937 (anastatic reprint Hildesheim: Georg Olms, 1966).</ref> Писао је на латинском, француском и немачком и то о политици, праву, етици, теологији, историји и филологији. Иако је много писао, мало тога је објављено.<ref>{{cite book|last=Baird|first=Forrest E. |authorlink= |last2=Kaufmann|first2=Walter|title=From Plato to Derrida |publisher=Pearson Prentice Hall |year=2008|location=Upper Saddle River, New Jersey |url= |doi= |id= |isbn=978-0-13-158591-1|pages=}}</ref>

 

=== Монаде ===

Просторно – временски свет материјалних ствари и бића састоји се из [[Монада (филозофија)|монада]], од којих не постоје две апсолутно исте, ни два иста тренутка у животу једне монаде (принцип идентитета неразлучивог). Монаде су духовне суштине, а извор им је у [[Бог]]у као највишој монади. Бог је удесио да унутрашња активност сваке монаде буде у хармонији са активношћу свих осталих (учење о престабилираној хармонији), па је свет саврешено јединствен иако га чине индивидуалне супстанције. Између монада не постоје узрочно – последични односи, иако је свако стање монаде узрок њеном следећем стању, а истовремено последица претходног.

Лајбниц назива људску душу духовним аутоматом, јер она сва своја стања развија из саме себе. Он је појам душе изразио с идеалистичког становишта, а њему су се придружили сви други новији идеалисти. Према Лајбницу се стварност састоји из једног бесконачног броја бестелесних простих појединачних супстанција, чија је унутарња суштина снага представљања. Али такве суштине су душе, а Лајбниц их отуда назива -{ames}- или, на основу њихове јединствености, монаде. Отуда код Лајбница само душе чине стварност: све монаде је путем темељних разлика снаге представљања и мањег и већег савршенства које почива на њој творац довео у једном заувек успостављену хармонију (престабилизована хармонија); свака је створена с обзиром на другу. Ако је у једној монади толико савршенства колико у другима несавршености, онда оне свеукупно образују агрегат монада, од којих прва функционише као централна монада. Чулна представа таквог агрегата монада схвата такав агрегат као тело. Људска душа је посебно једна таква централна монада која путем размене својих представа стоји такође у узајамним односима према свом телу и у себи укључује развој путем отицања и притицања делова. Лајбницу се прикључује [[Кристијан Вулф]] за кога је душа проста супстанија са снагом да себи представља свет (-{vis repraesentativa universi}-).

 

== Спољашње везе ==

{{портал|Биографија}}

* {{MacTutor Biography|id=Leibniz}}

* [http://www.newadvent.org/cathen/09134b.htm Католичка енциклопедија]