Исидор Добровић — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Ред 23:
Отац му је био занатлија, лицитар у Великој Кањижи (Шомођска жупанија). Трговину је изучио у чувеној радњи Васе Марковића у [[Пакрац]]у. Као трговац и родољуб схватио је да се животне прилике српског народа не могу поправити без подизања одговарајућег, нарочито привредног кадра. Основао је фонд за подизање српског привредног подмлатка, чија су средства износила око 240.000 круна. Сваке године уплаћивао је [[Српско привредно друштво Привредник (1897—1946)|Српском привредном друштву Привреднику]] износ од 2.000 круна. За његовим примером повели су се бројни пријатељи, који су поклањали новац и оснивали донације.
Као учесник конференције оснивача [[Српска банка|Српске банке]] у [[Загреб|Загребу]] [[1894]]. године, сазване поводом оснивања загребачке српске аутономне школе, предложио је сакупљање новца, а сам је приложио средства у ту сврху. Подстакнут њеним оснивањем, заједно с Крстом Јокановићем, Јоцом Цигановићем и другима подигао је српску школу у [[Дарувар]]у.<ref>"Српски сион", Карловци 1901. године</ref> У својој континуираној помоћи Привреднику, са супругом [[Христина Добровић|Христином]], поклонио је две куће и велики број акција Српске банке у Загребу у вредности од око четврт милиона динара.<ref>"Српски сион", Карловци 1902. године</ref> Као један од највећих дародаваца био је члан [[Патронат Привредникових добротвора|Патроната Привредникових добротвора]].<ref>Петар В. Крестић, ''Српско привредно друштво „Привредник“ (1897-1918)'', Историјски институт и Службени гласник, Београд, 2002</ref>
Исидор је умро у 73. години у прогонству, неколико дана када је бан [[Краљевина Хрватска и Славонија|Краљевине Хрватске, Славоније и Далмације]] издао наредбу по којој се забрањује сваки рад и свака делатност Привредника и по којој су чланови Управе Привредника хапшени и затварани после атентата на [[Франц Фердинанд|Франца Фердинанда]] и по објављивању [[Први светски рат|рата]].
| |||