Павле Соларић — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене
Ред 18:
| дела =
}}
'''Павле Соларић''' ([[Бјеловар]], [[1779]].(или 1781.)<ref>"Српски народ", Београд 1944. године</ref> – [[Венеција]], [[1821]].) био je [[Срби|српски]] лингвиста, географ, археолог, просветитељ и песник, рођен у [[Свештеник|свештеничкој]] породици, у месту Велика Писаница код Бјеловара<ref name="paja">[http://www.alma.rs/autori/solaric.html О Павлу Соларићу са сајта издавачке куће ''Алма''], Приступљено [[16. април]]а [[2011]].</ref>.
 
== Биографија ==
Гимназију је похађао у [[Загреб]]у и [[Сремски Карловци|Сремским Карловцима]]<ref name="paja" />. Студије започете у Загребу зaвршиo je 1803. године. По завршетку студија отишao je у Италију, где се првенствено посветиo писању и научном раду. Умро је у Венецији у великом сиромаштву.
 
Успешно се бавио превођењем<ref name="paja" /> са француског, немачког и италијанског. Залагао се за световно образовање Срба и, уз [[Доситеј Обрадовић|Доситеја Обрадовића]] и [[Атанасије Стојковић|Атанасија Стојковића]], сматра се највећим [[Просветитељство|просветитељем]] свога доба<ref name="paja" />. Соларић је био трворац великог начела правописа српског језика,који је од њега Вук Караџић:: '''Пиши као што говориш - читај као што је написано!'''<ref>"Српски народ", Београд 9. септембар 1944. године </ref> Оригинална верзија тог начела је гласила: "Најлучше је устројено оно писмо, гдје како говори се тако пише се, и како је записано тако чита се". Био је цењен од стране својих савременика славних пријатеља Доситеја Обрадовића, Саве Мркаља, Лукијана Мушицког, Вука Караџића и др.
Гимназију је похађао у [[Загреб]]у и [[Сремски Карловци|Сремским Карловцима]]<ref name="paja" />. Студије започете у Загребу зaвршиo je 1803. године. По завршетку студија отишao je у Италију, где се првенствено посветиo писању и научном раду.
 
Успешно се бавио превођењем<ref name="paja" /> са француског, немачког и италијанског. Залагао се за световно образовање Срба и, уз [[Доситеј Обрадовић|Доситеја Обрадовића]] и [[Атанасије Стојковић|Атанасија Стојковића]], сматра се највећим [[Просветитељство|просветитељем]] свога доба<ref name="paja" />.
 
Године [[1804]]. је написао „Ново гражданско земљописаније“ – прву географију на српском језику – која је имали велики одјек у ондашњем српском друштву и култури<ref name="paja" />.
Линија 123 ⟶ 122:
# ХОД К’ ПИСМЕНИЦИ И ЈЕЗИКОЗНАНИЈУ (Српска граматика), ЛМС, св. 24-27, 1831.
# ПРИРОДА И БОГ, Одломак из Предисловија Новом гражданском земљеописанију. Подаци исти као 72.
 
== Референце ==
{{reflist}}
 
== Извори ==