Европа — разлика између измена

'''Европа''' (вероватно од акадске речи erebu – заћи (у односу на сунце) или од феничанске речи ereb – вече, према томе, Европа је „земља заласка сунца”),<ref name=":4">{{Cite news|url=http://edukacija.rs/zanimljivosti/kako-su-kontinenti-dobili-imena|title=Како су континенти добили имена?|last=|first=|date = 2. 2. 2015.|work=Edukacija|access-date = 10. 2. 2018.|archive-url=|archive-date=|dead-url=|language=}}</ref> шести је [[континент]] по величини (једино већи од [[Аустралија|Аустралије]]) и трећи најнасељенији (после [[Азија|Азије]] и [[Африка|Африке]]), са популацијом од око 742 милиона становника, 11% укупне свјетскесветске популације и нултим [[Природни прираштај|природним прираштајем]] (11‰).<ref>"[http://esa.un.org/unpd/wpp/Excel-Data/population.htm World Population Prospects: The 2012 Revision]". UN Department of Economic and Social Affairs.</ref>

Европа се налази на северној и највећим делом на источној полулопти и обухвата западни диодео [[Евроазија|Евроазије]]. Састоји се од 51 земаља и излази на: [[Северни ледени океан|СјеверниСеверни ледени океан]] на сјеверусеверу, [[Атлантски океан]] на западу и [[Средоземно море]] на југу. На истоку и југоистоку, Европа се сматра одвојеном од [[Азија|Азије]] [[Вододелница|вододјелницомвододелницом]] [[Урал (планина)|Уралских]] и [[Кавкаске планине|Кавкавских планина]], ријекомреком [[Урал (река)|Урал]], [[Каспијско језеро|Каспијским језером]], [[Црно море|Црним морем]], и мореузима [[Босфор]] и [[Дарданели]].<ref name="NatlGeoAtlas">{{Cite book|title=National Geographic Atlas of the World|edition=7th|year=1999|location=Washington, DC|publisher=[[Национално географско друштво|National Geographic]]|id=ISBN 0-7922-7528-4}} "Europe" (pp. 68–9); "Asia" (pp. 90–1): "A commonly accepted division between Asia and Europe ... is formed by the Ural Mountains, Ural River, Caspian Sea, Caucasus Mountains, and the Black Sea with its outlets, the Bosporus and Dardanelles."</ref> Ипак, границе Европе које датирају још из античког доба, произвољне су, јер прије свега [[Физичка географија|физиографски]] израз „континент” укључује културне и политичке елементе.

Европа, посебно [[Античка Грчка]], мјесто је настанка [[Западна култура|Западне културе]].<ref>{{harvnb|Lewis|Wigen|1997|pages=226}}</ref>{{sfn|Covert|2011|p=5}}<ref name="Duchesne2011">{{harvnb|Duchesne|2011|p=297}}</ref> Падом Римског царства, током периода сеоба народа, дошло је до краја античког доба и до почетка ере познате као „средњи вијек”. Ренесансни хуманизам, географска истраживања, умјестност и наука водили су „стари континент”, као и остатак свијетасвета, у савремено доба. Од тог периода па надаље, Европа је имала доминантну улогу у глобнимглобалним дешавањима. Између 16. и 20. вијекавека, европске нације су контролисале у различитим временским периодима Америке, већину Африке, Океаније и Азије.

Индустријска револуција, која је почела у Великој Британији крајем 18. вијекавека, довела је до радикалним привредних, културских и друштвених промјенапромена у Западној Европи, евентуално и широм свијетасвета. Демографски раст довео је до тога да је 1900. године, удиоудео Европе у свјетскојсветској популацији био 25%.<ref>[http://www.gmi.org/index.php/download_file/view/1561/ PoPulation – Global Mapping International]</ref> Оба свјетска рата су углавном била фокусирана на Европу, што је у великој мјеримери довело до краја доминације Западне Европе у свјетскимсветским дешавањима, док су [[Сједињене Америчке Државе|САД]] и [[Савез Совјетских Социјалистичких Република|Совјетски Савез]] преузеле то мјестоместо.<ref name="natgeo 534">National Geographic, 534.</ref> Током Хладног рата, Европа је била подјељена дуж [[Гвоздена завеса|Гвоздене завјесе]] између држава НАТО-а на западу и држава Вршавског пакта на истоку, све до [[Револуције 1989.|револуција 1989.]] и пада [[Берлински зид|Берлинског зида]].

Употреба израза „Европа” се постепено развијала током историје.<ref>{{Cite journal|title=The myth of continents: a critique of metageography| first=Martin W.|last= Lewis|first2= Kären|last2= Wigen|year=1997|id=ISBN 0-520-20743-2|publisher=University of California Press|ref=harv}}</ref><ref>{{Cite book|title=The European culture area: a systematic geography|first=Terry G.|last= Jordan-Bychkov| first2=Bella Bychkova|last2= Jordan| publisher=[[Rowman & Littlefield]]|year=2001|id=ISBN 0-7425-1628-8|pages=}}</ref> У античко доба, грчки историчар [[Херодот]] је наводио да је свијетсвет подјељенподељен од стране непознатих лица на три дијеладела, Европу, Азију и Либију (Африку), са ријекама [[Нил]] и [[Риони]] које чине границе — мада је наводио, да постоји и мишљење да је ријекарека [[Дон]], умјесто Риони, граница између Европе и Азије.<ref>Herodotus, 4:45</ref> Најисточнију европску границу одредио је у 1. вијеку географ [[Страбон]] на ријеци Дон.<ref>Strabo ''Geography 11.1''</ref> [[Књига јубилеја]] описује континенте као земље које је Ној дао својим синовима. Према књизи Европа се простире од [[Херкулови стубови|Херкулових стубова]] на [[Гибралтарски мореуз|Гибралтару]], који је раздвајају од Африке, до ријекереке Дон, која је раздваја од Азије.<ref>{{Cite book|title=Genesis and the Jewish antiquities of Flavius Josephus|first= Thomas W.|last= Franxman|publisher=Pontificium Institutum Biblicum|year=1979|id=ISBN 88-7653-335-4|pages=101–102}}</ref>

Културна дефиниција Европе као земље латинског хришћанског свијетасвета настала је у 8. вијекувеку, означавајући нову културу насталу спајањем германске традиције и хришћанско-латинске културукултуре, која је дефинисана дијеломделом на супротностима са Византијом и [[ислам]]ом, ограничена на сјеверсевер Иберије, Британска острва, Француску, покрштени запад ЊемачкеНемачке, АплеАлпе и сјевернусеверну и средњу Италију.<ref>[[Norman F. Cantor]], ''The Civilization of the Middle Ages'', 1993, ""Culture and Society in the First Europe". pp. 185ff.</ref> Тај концепт је један од трајних насљеђанаслеђа [[Каролиншка ренесанса|Каролиншке ренесансе]]: „-{Europa}-” се често јавља у писмима [[Карло Велики|Карловог]] дворског учитаље, [[Алкуин]]а.<ref>Noted by Cantor, (1993). pp. 181.</ref> Ова подјелаподела је кориштена све до касног средњег вијекавека, када је промјењенапромењена током [[Велика географска открића|Великих географских открића]].<ref>{{harvnb|Lewis|Wigen|1997|pp=23–25}}</ref><ref>{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=jrVW9W9eiYMC&pg=PA8&dq=%22suggested+that+Europe%27s+boundary%22 |title=Europe: A History, by Norman Davies|publisher=|accessdate = 23. 8. 2010|isbn=978-0-19-820171-7|date=1996|author1=Davies|first1=Norman|pages=8}}</ref> Проблем дефинисања Европе коначно је ријешен 1730. године када, умјестоуместо ријечнихречних токова, шведски географ и картограф [[Филип Јохан фон Страленберг|Страленберг]] предложио Уралске планине за најзначајнију источну границу, добијајући за то подршку из Русије и широм Европе.<ref>{{harvnb|Lewis|Wigen|1997|pp=27–28}}</ref>

Европа је сада дефинисана од стране географа као западни диодео Евроазије, са границама које су обиљеженеобележене великим воденим масама на сјеверусеверу, западу и југу; за европска граница на крајњем истоку обично се узимају Уралксе планине, ријекарека Урал и Каспијско језеро; на југоистоку, укључујући Кавкавске планине, Црно море и водени токови који спајају Црно море са Средоземним морем.

Острва су углавном груписана уз најближу континенталну масу, отуд се Исланд сматра дијеломделом Европе, док се оближње острво Гренланд сматра дијеломделом Сјеверне Америке. Ипак, постоје неки изузеци на основу друштвено-политичких и културних разлика. Кипар је ближи Анадолији, али се обично сматра дијеломделом Европе културно и политички и тренутно је држава чланица ЕУ. Малта се сматра острвом Сјеверне Африке већ вијековима.<ref>Falconer, William; Falconer, Thomas. [https://books.google.com/books?id=B3Q29kWRdtgC&pg=PA50 ''Dissertation on St. Paul's Voyage''], BiblioLife (BiblioBazaar), 1872. (1817). pp. 50,. ISBN 1-113-68809-2 ''These islands Pliny, as well as Strabo and Ptolemy, included in the African sea''</ref>

Географска граница повучена између Европе и Азије у [[1730]]. није слиједиласледила међународне границе. Као резултат, покушаји да се Европа организује политичким и привредним линијама резултовали су употребом имена на геополитички ограничавајући начин<ref>See, e.g., Merje Kuus, [http://phg.sagepub.com/cgi/content/abstract/28/4/472 'Europe's eastern expansion and the re-inscription of otherness in East-Central Europe'] ''Progress in Human Geography'', Vol. 28, No. 4, 472–489 (2004), József Böröcz, [http://papers.ssrn.com/sol3/papers.cfm?abstract_id=1082435 'Goodness Is Elsewhere: The Rule of European Difference'], ''Comparative Studies in Society and History'', 110–36, 2006, or [http://www.ceupress.com/books/html/OnTheEast-WestSlope.htm Attila Melegh, ''On the East-West Slope: Globalisation, nationalism, racism and discourses on Central and Eastern Europe''], [[Будимпешта|Budapest]]: Central European University Press, 2006.</ref> указујући само на 28 држава чланица Европске уније. С друге стране, Европа се такође користи на веома експанзиван начин од стране СавјетаСавета Европе који има 47 држава чланица,<ref>{{cite web|url=http://www.coe.int/T/e/Com/about_coe/|title=About the Council of Europe|publisher=Council of Europe|accessdate = 9. 6. 2008 |archiveurl = //web.archive.org/web/20080516024649/http://www.coe.int/T/e/Com/about_coe/ <!-- Bot retrieved archive --> |archivedate = 16. 5. 2008}}</ref> од којих су нечије територије преко Урала и Босфора укључујући цијелу Русију и Турску. Поред тога, људи на Британском острву могу сматрати [[Континентална Европа|„континенталну” или „копнену” Европу]] Европом.<ref>{{cite web|url=http://wordnetweb.princeton.edu/perl/webwn?s=europe|title=Europe — Noun|publisher=Princeton University|accessdate = 9. 6. 2008}}</ref>

Етимологија Европе је несигурна. По једној теорији назив је настао од грчке ријечиречи {{јез|el|εὐρύς}}, што значи ''широк'' и ријечиречи {{јез|el|ὤψ/ὠπ-/ὀπτ}} које значе ''око'' или ''лице'', отуд Европа, ''широко лице''.<ref name=":4" /> ''Широк'' је био епитет саме Земље у реконструисаној праиндоевропској религији. Друга теорија тврди да је назив базиран на семитској тј. акадској ријечи ''-{erebu}-'' што значи ''сићи'' или ''заћи'' (у односу на Сунце), [[когнат]] феничке ријечи ''-{ereb}-'' која значи ''вече'' или ''запад''<ref name=":4" /> и арапске ријечи ''[[Магреб]]'', хебрејске ''-{ma'arav}-''. [[Мартин Личфилд Вест]] тврди „Фонолошки, поклапање назива Европе и било које семитске ријечи је слаба”.{{sfn|West|1997|p=451}} Међутим, Мајкл Бери, професор на одјељењу за блискоисточне студије на Универзитету Пристон, налази спомињања ријечи ''Ереб'' на асирским [[стела]]ма са значењем ''ноћ'' или ''залазак Сунца'', као супротност ријечи ''Асу'' која значи ''излазак Сунца'', тј. Азија (назив Анадолија долази од {{јез|el|Ἀνατολή}}, што значи ''излазак [Сунца]'', ''исток'').<ref>M.A. Barry: « L’Europe et son mythe : à la poursuite du couchant ». ''Revue des deux Mondes''. {{page|year=1999|isbn=978-2-7103-0937-6|pages=110}}</ref> У „[[Хомерске химне|Хомерским химнама]]” написаним у 7. вијеку прије н. е, Европа се представља као Ереб, западна обала [[Егејско море|Егејског мора]].

Без обзира на поријекло имена митолошког бића, Εὐρώπη је први пут као географски израз употребљен у 6. вијеку прије н. е, а употребили су га грчки географи [[Анаксимандар]] и [[Хекатеј Милетски|Хекатеј]]. Анаксимандар је поставио границу између Азије и Европе током ријекереке Риони, а концепт је преузео Херодот у 5. вијекувеку прије н. е. Израз „Европа” је први пут кориште у културној сфери током Каролиншке ренесансе. Од тада, израз одређује сферу утицаја Западне цркве, као супротности Православним цркавама и исламу свијетусвету. Савремени концепт, проширене области „Европе” на исток и југоисток, настао је у 19. вијекувеку.