Ултраљубичасто зрачење — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке; козметичке измене
мНема описа измене
Ред 3:
[[Датотека:BlackLightBulb4300ppx2.jpg|мини|десно|250px|Црно светло или УВ [[Флуоресцентна цев|флоуресцентна светиљка]]]]
 
'''Ултраљубичасто зрачење''' (скраћено '''''УВ''''' према {{јез-енг|ultraviolet}}) обухвата [[електромагнетско зрачење|електромагнетно зрачење]] са [[таласна дужина|таласним дужинама]] мањим од видљивог зрачења, али већим од оних које имају меки [[Рендгенски зраци|X-зраци]]. Дели се на блиско (380-200 [[метар|-{nm}-]], ''НУВ''), далеко или [[вакуум]]ско (200-10 -{nm}-, скраћеница ''ФУВ'' или ''ВУВ'') и екстремно (1-31 -{nm}-, скраћеница ''ЕУВ'' или ''XУВ'') ултраљубичасто зрачење.<ref name="Lakowicz">{{Cite book|last= Lakowicz|first=Joseph R.|title=Principles of fluorescence spectroscopy|url=http://books.google.com/books?id=-PSybuLNxcAC|accessdate = 16. 4. 2011. |year=2006|publisher=Springer|isbn=9780387312781|page=xxvi}}</ref>
 
Када се испитује његово деловање на људско здравље и околину, ултраљубичасто зрачење се обично дели на ''УВА'' (400-315 -{nm}-) или дуготаласно, ''УВБ'' (315-280 -{nm}-) или средњеталасно и ''УВЦ'' (< 280 -{nm}-) или краткоталасно ''(гермицидно)''.
 
У спектру [[Сунчево зрачење|Сунчевог зрачења]] на ултраљубичасто зрачење отпада само 10% енергије. УВЦ-зраци не продиру до површине [[Земља|Земље]], па тако ни до наше коже, јер се апсорбују у [[озон]]ском слоју [[Zemljina atmosfera|атмосфере]]. УВА и УВБ зраци продиру кроз спољни слој коже и изазивају оштећења: опекотиине, [[рак коже]], [[алергија|алергију]] и сл. Оштећењу ћелију коже нарочито су изложени људи светле пути.
 
== Порекло имена ==
Име значи „ван љубичастог“, од [[Латински језик|латинског]] ''-{ultra}-'' - „ван“, где љубичасто означава део спектра видљиве светлсоти са најмањим таласним дужинама.
 
== Откриће ==