Вировитица — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Ред 41:
У трговишту Вировитици је половином 19. века било врло мало Срба православаца. Између 5000 римокатолика живели су православци у шест кућа. Међутим гроф [[Анте Пејачевић]] је [[1814]]. године поклонио православцима цркву на коришћење, али под условом да је сами одржавају и плаћају пароха. То је тешко ишло, па су стално тражили помоћ по српству да би братским прилозима опстали. Велики издатак је била оправка храма и парохијског дома. Захвалили су се 1856. године преко новина највећим помагачима њихове светиње. Неки су дародавци обећали да ће платити изливање звона кад се црквени торањ направи. Били су то: Петар Аксентијевић из Осјека, Стефан Решковац из Копривнице, Ђоко Лацковић из Бјеловара - сваки по једно звоно. Године 1856. Стефан Руђић је био "сучлан" вировитичке црквене оштине а Васо Новковић црквени тутор.<ref>"Световид", Беч 1856. године</ref> Оправка храма текла је и даље, а вашари су били место и прилика да се богати трговци Срби договоре колико ће помоћи. Великокупац загребачки Петар Арешић је богато богомољу изнутра опремио и украсио. Други приложници су допринели да се кров црквени оправи. Две године касније 1858. у храму вировитичком је администрирао калуђер, јеромонах Гервасије Јагазовић из манастира Лепавине, а црквени тутор био је пензионисани граничарски надпоручник Стефан Руђић.<ref>"Србски дневник", Нови Сад 1858. године</ref>
 
Културну хронику вировитичких Срба исписали су пре свега пренумеранти књига и листова. Календар "Сербска пчела" имао је 1837. године свој пункт у Вировитици. Али међу њих 12 читалаца, само је скупљач био из места, предузимљиви трговац Андреј Кушевић. Дружина Српског народног позоришта је марта 1875. године прешла из Слатине у Вировитицу, током турнеје по Троједници.<ref>"Позорипно уређење", Нови Сад 1875. године</ref>
 
По попису из 1865. године у Вировитици је било само 89 Срба православаца.<ref>Српски летопис", Будим 1866. године</ref>