Емил или о васпитању — разлика између измена

Уређивање чланка, додавање садржаја
м (Разне исправке)
(Уређивање чланка, додавање садржаја)
{{ФФП032018}}'''Емил или о васпитању''' ({{јез-фра|Émile, ou De l’éducation}}) дело је француског филозофа и писца [[Жан Жак Русо|Жана Жака Русоа]], написано 1762. године, које чини пет идејно и тематски чврсто спојених књига у коме је аутор опширно изложио своје мисли о проблемима [[Васпитање|васпитања]].<ref name=":0" />
 
== Историја ==
Русо у ''Емилу'' критикује [[Феудализам|феудални систем]] и застареле концепције васпитања и, с новим погледом, даје целовиту слику сложеног васпитног процеса. И поред разумљиве ограничености, Емил у целини обилује драгоценим педагошким идејама. Стога није погрешно сматрати га богатим извором вредног културног блага, снажним врелом из којег је каснија педагогија, и као теорија, и као пракса, црпела корисне инспирације за свој стваралачки развој.<ref>{{Cite book|title = Збирка текстова педагошких класика|last=|first=|publisher=Савремена школа, Београд|year=1960|id=|publication-place=|pages=198}}</ref>
Русо је своје дело ''Émile, ou De l’éducation'' писао много година, а било је издато 27. маја а већ 7. јуна 1762. године [[Сорбона]] га је јавно осудила.<ref name=":1">{{Cite book|title=Емил или о васпитању|last=Русо|first=Жан Жак|publisher=Естетика Ваљево-Београд|year=1989|isbn=|publication-place=|pages=|type=}}</ref>
 
Русоова напредна и радикална схватања у ''Емилу'' су потпуно открила заблуде и лажи верског и тадашњег друштвеног васпитања што је изазвало прогоне Русоа од тадашњих државних и црквених власти. Сорбона је забранила ''Емила''. Парламент је донео одлуку о његовом спањивању и наредио прогон писца. Русо је умакао, али за њега није било више мира. Емил је свуда био осуђен, а његов писац свуда прогоњен, у Берну, Холандији, па чак у Русоовој родној Женеви, која се пре тога извесно време поносила својим грађанином. <ref name=":1" />
Ово дело је препуно мислима и цитатима који се често могу чути када се говори о васпитању. Садржај овог великог дела огледа се у методама и задацима идеалног васпитања природног човека. У само дело Русо се много унео и посветио, врло субјективно писао, па многи сматрају да је Емил приказ самог Русоа, тј. његове супротности. Роман нема посебну акцију, све време се говори о васпитању дечака под специфичним и посебним условима у циљу да се дечак васпита природно као слободан човек. Русо жели да створи савршеног ученика, отвара своју машту и ствара Емила као једног таквог. Емил би одударао од нормалног човека тог доба, а и данашњег, али Русо је желео да, насупрот својим неидеалима, створи неког без мана колико год то било нереално за стварност. Међутим, Русо је ово дело писао с циљем да норме које су у то време биле заступљене сруши и нађе оптимално решење. У делу Русо веома конкретизовано пише своје методе васпитања. Вучинић наглашава у свом раду да је ово дело било узвишено од стране тадашњих мислилаца, али да је истовремено било осуђено и спаљено од стране цркве.<ref name=":0">{{Cite web|url=http://studenti.rs/skripte/pedagogija/zan-zak-ruso-3/|title = студенти, педагогија, жан жак русо|last=|first=|date=|website=|publisher=|language=|archive-url=|archive-date=|access-date=}}</ref>
 
Русо у ''Емилу'' критикује [[Феудализам|феудални систем]] и застареле концепције васпитања и, с новим погледом, даје целовиту слику сложеног васпитног процеса. И поред разумљиве ограничености, ''Емил'' у целини обилује драгоценим педагошким идејама. Стога није погрешно сматрати га богатим извором вредног културног блага, снажним врелом из којег је каснија педагогија, и као теорија, и као пракса, црпела корисне инспирације за свој стваралачки развој.<ref>{{Cite book|title = Збирка текстова педагошких класика|last=|first=|publisher=Савремена школа, Београд|year=1960|id=|publication-place=|pages=198}}</ref>
 
Емил је првобитно био написан као кратка расправа, али је овај предмет повукао писца против своје воље, и расправа је мало по мало постала нека врста дела које је несумњиво, превелико с обзиром на садржај али премало с обзиром на предмет о коме се овде расправља.<ref name=":1" />
 
== Структура књиге ==
Емил има 4 књиге а пета књига је накндадно штампана почетком 1990. година.<ref name=":1" />
 
Ово дело је препуно мислима и цитатима који се често могу чути када се говори о васпитању. <ref name=":0" />
 
Садржај овог великог дела огледа се у методама и задацима идеалног васпитања природног човека. У само дело Русо се много унео и посветио, врло субјективно писао, па многи сматрају да је Емил приказ самог Русоа, тј. његове супротности.<ref name=":0" />
 
Роман нема посебну акцију, све време се говори о васпитању дечака под специфичним и посебним условима у циљу да се дечак васпита природно као слободан човек. Русо жели да створи савршеног ученика, отвара своју машту и ствара Емила као једног таквог. Емил би одударао од нормалног човека тог доба, а и данашњег, али Русо је желео да, насупрот својим неидеалима, створи неког без мана колико год то било нереално за стварност. <ref name=":0" />
 
Међутим, Русо је ово дело писао с циљем да норме које су у то време биле заступљене сруши и нађе оптимално решење. У делу Русо веома конкретизовано пише своје методе васпитања. <ref name=":0">{{Cite web|url=http://studenti.rs/skripte/pedagogija/zan-zak-ruso-3/|title = студенти, педагогија, жан жак русо|last=|first=|date=|website=|publisher=|language=|archive-url=|archive-date=|access-date=}}</ref>
 
== Русоова инспирација за дело ==
У своме Емилу Жан Жак се отворио вековима који долазе, јер је страсно и жестоко постављао питање модерног друштва и модерног човека. У тој светлости треба гледати Русоово целокупно дело, не само Емила јер тај природни човек кога он тражи у неким исконским временима, јесте уствари нови човек кога рађа Ренесанса и будуће време. Такав Емил се рађао и препорађао у Русоово време, а у модерно време то је идеал и модел новог васпитаника и новог човека у потпуно другачијим условима.<ref name=":1" />
 
Русоово дело Емил извршило је конкретан и практичан утицај на самог човека и на промену тадашњег друштва. Његов значај, далеко је изнад просветитељства превазилази границе филозофије, он није само крај просветитељства, него је почетак једне нове епохе у историји културе. У том смислу је и Емил нови васпитаник, који мора да развије на свој начин све врсте моћи, својих моћи од осећања до ума. Моћи Емилове су од срца до ума и све се то мора образовати, васпитати и постати целина људског бића. У том срцу осећајности, инспирацији јесте случајност и нужност остваривања људског ума, и једно и друго су природне моћи људи који их требају развити и оживети. Емил доноси једно ново питање, питање о новом васпитанику, о новом човеку, које решавају више од осамнаестог века, деветнаести и двадесети век, јер се оно поставља у оштријем светлу, пошто су се решила многа друштвена питања,а човек као индивидуално, слободно биће и даље остаје велика загонетка људске цивилизације и људског сазнања.<ref name=":1" />
 
Зашто Емил данас, поред толиких нових учења и теорија, које на модернији, научнији начин третирају васпитаника и остваривање човека. Питање које је мисли се битно, само дотле, док не прочитамо пажљиво Емила и не уочимо да су све идеје данашњег модерног човека дате у том делу: једнакост, индивидуалност, прилагођавање васпитања и образовања особинама и способностима васпитаника, тежња ка слободи, критика друштвених норми и закона, који спречавају слободан развој човека, остваривање свих особина и способности човека. Све те идеје су у извандредном писању Жан Жак Русоа које је живо осећајно и умно.<ref name=":1" />
 
== Софија или жена ==
Жан Жак Русо је мислилац који полази од природне, репродуктивно-функционалне разлике међу половима, да би оправдао њихове различите улоге и карактере. За само одређење жене, Русоу је потребан мушкарац, Софија је жена, као што је Емил човек и створена је да му се свиди. Мушкарац је само привидно господар, у суштини је жена та која господари над њиме својом благошћу, лепотом, врлином и лукавошћу. Жене су на власти зато што природа тако хоће, само што оне не владају директно ,већ индиректно. Русо замишља комплементаран однос допуњавања између жене и мушкарца, али не и равноправан, жена је инфериорно, зависно биће, чак и у својој надмоћи над мушкарцем, коју не стиче правичним начином, већ служећи се манипулацијом.<ref>Научни рад ,аутора Садуше Ф. Реџића: ''Неколико супротстављених примера размишљања о полним разликама''</ref>
 
У складу са његовим уверењем о женској природи у делу ''Софија или жена'' даје предлоге о женском васпитању. Софија је представљена као Емилова другарица. Описује Софију као модел идеалне жене како би требало да изгледа и у погледу особина које би требало да поседује.<ref>{{Cite book|title=Емил Софија или Жена|last=Русо|first=Жан Жак|publisher=Естетика Ваљево-Београд|year=1990|isbn=|publication-place=|pages=|type=}}</ref>
 
== Референце ==
== Спољашње везе ==
{{Commonscat|Émile, ou De l'éducation}}
[https://scindeks-clanci.ceon.rs/data/pdf/0354-3293/2016/0354-32931601191R.pdf] Научни рад аутора Садуше Ф. Реџића
 
* [http://www.artnit.net/dru%C5%A1tvo/item/2810-%C5%BEan-%C5%BEak-ruso-emil-ili-o-vaspitanju.html Емил или о васпитању]
 
23

измене