Нуклеарна реакција — разлика између измена

Приликом радиоактивног распада један [[хемијски елемент]] се претвара у други уз [[емисија|емисију]] зрачења ([[α-зрачење|α]], [[β-зрачење|β]] и [[γ-зрачење|γ]]) и такав елеменат је [[радиоактивност|радиоактиван]]. Он се распада спонтано.

* енергија може да остане у [[нуклеусАтомско језгро|језгр]]у, у случају када је језгро у ексцитованом [[енергетски нивои|енергетском нивоу]]

Радиоактивно зрачење [[апсорпција|апсорбује]] се у [[медијум]]у кроз који пролази стварајући у њему [[јон]]е и електроне. Апсорбована енергија је доза зрачења и мери се у [[греј]]има (ознака: -{Gy}-), а застарела јединица је [[рад (јединица)|рад]] (ознака: -{rd}-) која износи 10^-2 греја. Доза зрачења се мери [[дозиметар|дозиметрима]]. Стара јединица за [[експозиција|експозицију]] је [[Рендген (јединица)|рендген]] (ознака: -{R}-) и то је [[количина]] γ-зрачења која у 1 -{cm}-³ сувог ваздуха произведе количину јона која има наелектрисање од 3,33 • 10^-10 [[колумбо (јединица)|колумба]], односно 2,08 • 10⁹ наелектрисања електрона.

[[Ернест Радерфорд]] је први, [[1919]]. године доказао постојање нуклеарне реакције тако што је [[азот]] изложио радиоактивном утицају [[радијум]]а. Тако је почела да се развија нуклеарна хемија. Након тога су уследиле нуклеарне реакције истог типа, односно бомардовање [[α-честица]]ма атомских језгара. Међутим, због великог позитивног [[наелектрисање|наелектрисања]] ових честица, оне нису могле да изазову ове реакције код тешких атома, па су пронађене честице мањег наелектрисања, а веће енергије.