|
'''Јефимијини дани''' jeје фестивал који се сваке године одржава у [[Трстеник]]у, у [[Манастир Љубостиња|манастиру Љубостиња]], у сећање на монахињу [[Јефимија|Јефимију]].
Јефимија, у световном животу деспотица Јелена, била је супруга деспота [[Угљеша Мрњавчевић|Угљеше Мрњавчевића]], српског великаша за време [[Цар Душан|Цара Душана]], у области Сер, која се данас налази на северу Грчке. Он је као млад човек погинуо у [[Битка на Марици|бици на Марици]], [[1371|1371.]]. године. Пре тога деспотица Јелена је остала и без сина јединца Угљеше. Уочи [[Косовски бој|косовског боја]] дошла је у [[Крушевац]], на двор [[Кнез Лазар|кнеза Лазара]], а пре тога се највероватније и замонашила. Била је нераздвојна са својом даљом рођаком кнегињом Милицом. Лична трагедија и историјски тренутак Косовске битке обележили су њено уметничко стваралаштво изведено у материјалу, што је био обичај тадашњег доба, па за Јефимију можемо рећи да је била и прва позната српска примењена уметница. Иза себе је оставила три дела непроцењиве уметничке вредности. То су Туга за младенцем Угљешом, у облику двоструке иконице која се налази у [[Манастир Хиландар|манастиру Хиландар]] на [[Света гора|Светој Гори]], затим Завеса за царске двери са извезеним ликовима [[Исус Христос|Исуса Христа]], [[Јован Златоусти|Јована Златоустог]] и [[Василије Велики|Василија Великог]] и текстом Мољење Господу Исусу Христу. Завеса је даривана за царске двери манастира Хиландар и сматра се да је везена Јефимијином руком.
Најзначајније дело монахиње Јефимије је [[Похвала светом кнезу Лазару]]. Извезена је позлаћеном жицом на црвеном атласу, као покров за ковчег са моштима светог кнеза Лазара, намењен [[Манастир Раваница|манастиру Раваници]], формата 67 x 49 cm. То је њен последњи рад, настао у време [[Ангорска битка|ангорске битке]], [[1402|1402.]]. године. Претпоставља се да га је извезла у [[Манастир Љубостиња|манастиру Љубостињи]], где је, по предању, и сахрањена, заједно са кнегињом Милицом. Похвала је, по мишљењу др Ђорђа Трифуновића, сведочанство текстуално – ликовне заокружености култа кнеза Лазара. Данас се налази у [[Музеји у Београду|музеју СПЦ у Београду]].
Први Јефимијини дани одржани су у порти манастира Љубостиња од 19. до 22. јуна [[1971|1971.]]. године. Организовала их је Заједница културе општине Трстеник у сарадњи са Радничким универзитетом „Ђуро Салај“ из [[Београд]]а. У порти манастира Љубостиња, одиграна је историјска драма у стиховима - позоришна представа „Оливера“ (из Косовског триптиха) по тексту [[Петар Петровић Пеција|Петра Петровића Пеције]], у извођењу Завичајног позоришта из Крушевца. У представи је снажно изражен један туробан и тежак тренутак српске историје, тренутак кад кнегиња Милица, после Косовског боја, одлучује да своју најмлађу кћер [[Оливера Хребељановић|Оливеру]] уда за [[Бајазит I|султана Бајазита]], како би, бар на кратко, спасила [[Србија|Србију]] од турског ропства. Премијери је присуствовало око 2.000 посетилаца, што је био незапамћен догађај у том времену.
Потом је, такође у порти манастира Љубостиња, одржан рецитал савремене женске поезије, где су своје стихове говориле познате песникиње [[Десанка Максимовић]], [[Мира Алечковић]], [[Весна Парун]] и [[Дара Секулић]]. На програму је био и концерт „66 девојака из Шапца“, а први „Јефимијини дани“ су завршени у ресторану Топољак у [[Грабовац|Грабовцу]].
„Јефимијини дани“ су [[1972|1972.]]. преименовани у „Дане песникиња и везиља“ и под тим називом су одржани и [[1973|1973.]]. године када су укинути из политичких разлога.
Под именом „Јефимијини дани“ ова културна и духовна манифестација је обновљена [[1991|1991.]]. године када је поверена на организацију тадашњем Радничком универзитету. Са оснивањем Културно просветне заједнице, [[1997]]. године, Јефимијини дани су даље реализовани у организацији ове установе у култури. Културна просветна заједница је престала са радом [[2012]]. године, и манифестација Јефимијини дани је враћена Народном универзитету као главном организатору. Обновљени „Јефимијини дани“ су задржали као главно обележје стваралаштво жене, што је посебно изражено кроз ликовне изложбе познатих српских сликарки као што су [[Даница Масниковић]], [[Слободанка Ракић Шефер]], [[Danica Basta|Даница Баста]], [[Љубица Мркаљ]], [[Љубица Цуца Сокић]] и многе друге.
Централни програм је поетско - музичко вече „Јефимији у част“ којим се, сваке године у јуну, у порти манастира Љубостиња завршавају „Јефимијини дани.“ Њега чини више сегмената. Увек на почетку, једна велика глумица, у улози монахиње Јефимије казује ''Похвалу светом кнезу Лазару''.
Уз лик Царице Милице је нераскидиво везан лик Јефимије, умне везиље која је својим делом поставила темеље српској пезији. Ове две велике жене српске историје, обе од „рода светла и славна“ симбол су православне вере и борбе за слободу свог народа и трајни извор надахнућа за организаторе и учеснике „Јефимијиних дана“.
Зато, сваке године у време цветања липа, Јефимијиним трагом, манастир Љубостиња засветли од стихова песника, забруји од појања хорова и затрепери од умних речи беседа и молитви у славу и част прве српске песникиње.<ref>{{cite book |last1last=Вукчевић |first1first=Јелена |title = Трагом Јефимије |dateyear=2017. |publisher=Народни универзитет |location=Трстеник |isbn=978-86-918433-4-2|pages=}}</ref>
== Референце ==
|
