Емил или о васпитању — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
мНема описа измене |
||
Ред 6:
Русо је своје дело ''Émile, ou De l’éducation'' писао много година, а било је издато 27. маја а већ 7. јуна 1762. године [[Сорбона]] га је јавно осудила.<ref name=":1">{{Cite book|title=Емил или о васпитању|last=Русо|first=Жан Жак|publisher=Естетика Ваљево-Београд|year=1989|isbn=|publication-place=|pages=|type=}}</ref>
Русоова напредна и радикална схватања у ''Емилу'' су потпуно открила заблуде и лажи верског и тадашњег друштвеног васпитања што је изазвало прогоне Русоа од тадашњих државних и црквених власти. Сорбона је забранила ''Емила''. Парламент је донео одлуку о његовом спањивању и наредио прогон писца. Русо је умакао, али за њега није било више мира. ''Емил'' је свуда био осуђен, а његов писац свуда прогоњен, у Берну, [[Холандија|Холандији]], па чак у Русоовој родној [[Женеви]], која се пре тога извесно време поносила својим грађанином. <ref name=":1" />
Русо у ''Емилу'' критикује [[Феудализам|феудални систем]] и застареле концепције васпитања и, с новим погледом, даје целовиту слику сложеног васпитног процеса. И поред разумљиве ограничености, ''Емил'' у целини обилује драгоценим педагошким идејама. Стога није погрешно сматрати га богатим извором вредног културног блага, снажним врелом из којег је каснија педагогија, и као теорија, и као пракса, црпела корисне инспирације за свој стваралачки развој.<ref>{{Cite book|title = Збирка текстова педагошких класика|last=|first=|publisher=Савремена школа, Београд|year=1960|id=|publication-place=|pages=198}}</ref>
Ред 13:
== Структура књиге ==
''Емил'' има
Ово дело је препуно мислима и цитатима који се често могу чути када се говори о васпитању. <ref name=":0" />
Ред 24:
== Русоова инспирација за дело ==
У своме ''Емилу'' [[Жан Жак Русо|Жан Жак]] се отворио вековима који долазе, јер је страсно и жестоко постављао питање модерног друштва и модерног човека. У тој светлости треба гледати Русоово целокупно дело, не само Емила јер тај природни човек кога он тражи у неким исконским временима, јесте уствари нови човек кога рађа [[Ренесанса]] и будуће време. Такав Емил се рађао и препорађао у Русоово време, а у модерно време то је идеал и модел новог васпитаника и новог човека у потпуно другачијим условима.<ref name=":1" />
Русоово дело ''Емил'' извршило је конкретан и практичан утицај на самог човека и на промену тадашњег друштва. Његов значај, далеко је изнад просветитељства превазилази границе филозофије, он није само крај просветитељства, него је почетак једне нове епохе у историји културе. У том смислу је и Емил нови васпитаник, који мора да развије на свој начин све врсте моћи, својих моћи од осећања до ума. Моћи ''Емилове'' су од срца до ума и све се то мора образовати, васпитати и постати целина људског бића. У том срцу осећајности, инспирацији јесте случајност и нужност остваривања људског ума, и једно и друго су природне моћи људи који их требају развити и оживети. ''Емил'' доноси једно ново питање, питање о новом васпитанику, о новом човеку, које решавају више од осамнаестог века, деветнаести и двадесети век, јер се оно поставља у оштријем светлу, пошто су се решила многа друштвена питања,а човек као индивидуално, слободно биће и даље остаје велика загонетка људске цивилизације и људског сазнања.<ref name=":1" />
Зашто Емил данас, поред толиких нових учења и теорија, које на модернији, научнији начин третирају васпитаника и остваривање човека. Питање које је мисли се битно, само дотле, док не прочитамо пажљиво ''Емила'' и не уочимо да су све идеје данашњег модерног човека дате у том делу: једнакост, индивидуалност, прилагођавање васпитања и образовања особинама и способностима васпитаника, тежња ка слободи, критика друштвених норми и закона, који спречавају слободан развој човека, остваривање свих особина и способности човека. Све те идеје су у извандредном писању [[Жан Жак Русо|Жан Жак Русоа]] које је живо осећајно и умно.<ref name=":1" />
== Софија или жена ==
| |||