Стефан Димитров — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене |
мНема описа измене |
||
Ред 24:
Рођен је у [[Флорина|леринском]] селу Зелениче, [[Егејска Македонија]], тада део [[Османско царство|Османског царства]], данас [[Грчка]], где је стекао основно образовање. Гимназију је завршио у бугарском граду [[Пловдив]], где се дружио са Стефаном Николовим ({{јез-буг|Стефан Николов Калфа}})<ref>[http://old.vmro.bg/modules.php?name=Encyclopedia&op=content&tid=163 Кратка биография на Стефан Николов Калфата на сайта на ВМРО-БНД]</ref>. На софијском универзитету уписао је на студ математике, којег је напустио [[1900]]. због посла учитеља на кукушком училишту (триразредна школа). За то време постаје и члан [[ТМОРО|македонске револуционарне организације]]. [[1901]]. за време [[Солунска афера|солунске афере]] био је ухапшен од [[Османско царство|турске власти]] и осуђен на седам година затвора у [[бодрум]]ској тврђави. Амнестиран је [[1903]]. након пропалог [[Илинденски устанак|илинденског устанка]]. Након тога постане [[комита]] под [[Апостол Петков|Апостолом Петковим]] у [[Општина Пеонија|Ениџе Вардару]] (данас [[Грчка]]). На пролеће [[1904]]. [[ТМОРО]] га именује за војводу у [[Велес (град)|велешкој]] околини, где је надоместио убиојеног војводу [[Николу Дечева|Никола Дечев]] са наместником (подвојвода) [[Пенчом Шиваревим|Пенчо Шиваров]]. од 2. до 5. маја Стефан Димитров је делегат на [[Прилепски конгрес|прилепском конгресу]], оргинизованим од [[Дамјан Груев|Дамјана Груева]], [[Ђорче Петров|Ћорче Петрова]], [[Пере Тошев]]а, са циљем да се обнови револуција након пропалог илинденског устанка.
2. јануара [[1905]]. учествује на [[Скопски конгрес (ТМОРО)|скопском конгресу]] [[ТМОРО]] где си били и Ефрем Чучко, Крсто Бугарски, Атанас Бабата, Мише Развигоров, Петар Димитров Ангелов, Коста Нункос. Фебруара [[1905]]. у селу [[Богомила]] ударио се са српском војводом [[Глигор Соколовић|Глигором Соколовићем]], који је прошао без жртва. 15. априла имао је више среће, кад је заједно са турском
Стефан Димитров је погинуо 5. маја [[1905]]. код села [[Гостиражни]], по изненадном нападу ([[борба на Орешким ливадама]]) од чете Глигорија Соколовића. Због пораза опозван је и бугарски наместник Димитрове чете - Пенчо Шиваров. На место Стефана Димитрова дошао је [[Пенчо Константинов]].<ref>Куманов. „Македония. Кратък исторически справочник“, София, 1993.</ref><ref>[http://www.promacedonia.org/bmark/sa/index.html Аврамов, Стефан. "Революционни борби въ Азот (Велешко) и Поречието", Материали за историята на македонското освободително движение, книга X, Македонски Научен Институт, София 1929]</ref><ref>Николов, Борис Й. Вътрешна македоно-одринска революционна организация. Войводи и ръководители (1893-1934). Биографично-библиографски справочник, София, 2001, стр. 48.</ref>
| |||