Језуитски васпитни систем — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Нема описа измене
Ред 1:
== Језуитски васпитни систем ==
[[Реформација]], која је тако снажно покренула духове и тако значајно се укоренила у целокупном васпитном систему XVI века, није могла да остане без снажне реакције. [[Историја|Историји]] је ова реакција позната под именом противреформација. Сасвим је природно да је [[Католичка црква|католичка црква]] била потпуно свесна тога да треба најпре извојевати победу на васпитном подручју.Треба такође признати да се она при том могла ослањати на заиста стару традицију.
[[Исусовци]] или Језуити, пуним називом Дружба Исусова (лат. Социетас Јесу) су римокатолички мушки ред, који је основао [[Игнасио де Лојола]] ( шп. Иñиго Лóпез де Лоyола 1491—1556) у Паризу 1534. године и са још шесторицом његових другова студената на Сорбони положи редовничке завете с првобитном намером да мисионарски делују у Палестини. Његове чланове звали су „Христовим војницима“.
 
Линија 12 ⟶ 11:
Св. Иван Берчманс
Језуитски ред се у основи разликовао од осталих средњовековних редова. У то доба је несумњиво био елитни део растуће цркве (еццлесиа милитанс), који се у црквеним и световним стварима тог доба јако добро снашао, користећи се различитим средствима, од лукавства, до сплеткарења и завера, а руководство којим се водио је био: “циљ оправдава средство”. Језуитски је ред имао утицаја и на више друштвене слојеве, а на тај начин, мешао се и у политику. На неким универзитетима, у појединим срединама, језуити су постављали своје људе за професоре. Међутим, многи су им забранили приступ, а многи их и протерали са својих простора. Чувени научник [[Паскал]], у XVII веку је открио њихово лицемерно понашање, а у XVIII веку против језуита је иступио и француски филозоф просветитељ Волтер. Због јаког отпора језуита, папа Климент IV, био је принуђен 1773. године да распусти језуитски ред, плашећи се да католичка црква не изгуби потпуно свој утицај. Наравно, у неким облицима се задржао дуже време, тим пре што је 1814. године њихов рад био поново одобрен.Главно борбено средство језуита, било је, по њиховом убеђењу у васпитању омладине.
Један од првих њихових практичних циљева био је освојити школство. И у томе су сјајно успели. Године 1570. имају већ 155б колегија, године 1616. већ 372, а године 1750 већ 612. У XVII и XVIII веку била је већина средњих и виших школа у католичким западноевропским земљама у њиховим рукама. Језуити су хтели да поново успоставе монопол верског реда над школством.