Социјалистичка партија Југославије — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке
Нема описа измене
Ред 1:
'''Социјалистичка партија Југославије''' је била левичарска партија у [[Краљевина Југославија|Краљевини Југославији]], настала издвајањем из [[Социјалистичка радничка партија Југославије (комуниста)|Социјалистичке радничке партије Југославије (комуниста)]], у којој је превладала ауторитарна струја која је захтевала револуцију по бољшевичком концепту.
'''Социјалистичка партија Југославије''' основана је [[18. децембар|18. децембра]] [[1921]]. године, одлуком главних одбора Социјалистичке радничке партије Југославије (центрумаша), [[Југословенска социјалдемократска странка|Југословенске социјалдемократске странке]] и Социјалдемократске странке Југославије да би се помоћу ње сузбио политички утицај на [[радничка класа|радничку класу]] тада већ забрањене [[Савез комуниста Југославије|Комунистичке партије Југославије]].
 
Партија је била чланица [[Социјалистичка радничка интернационала|Социјалистичке радничке интернационале]] између 1923. и 1929, и поновно између 1934. и 1940. године.<ref>Kowalski, Werner. ''[http://books.google.com/books?id=83QdPwAACAAJ Geschichte der sozialistischen arbeiter-internationale: 1923 - 19]''. Berlin: Dt. Verl. d. Wissenschaften, 1985.</ref> Социјалистичка партија Југославије је била противник [[КПЈ]] у радничком покрету у међурадном периоду.
На Првом конгресу, [[септембар|септембра]] [[1923]]. године, СПЈ је приступила Социјалистичкој радничкој интернационали, усвојила програм којим је прогласила да су реформе и дуготрајна легална класна борба једини пут у [[социјализам]], затражила унитаристичку парламентарну републику са широким самоуправама, заложила се за непотпуну аграрну реформу и остало.
 
== Хронологија ==
До Трећег конгреса у [[април]]у [[1928]]. године, превласт у руководству странке имала је реформистичка десница на челу [[Витомир Кораћ|Витомира Кораћа]] и [[Nedeljko Divac|Недељка Дивца]], а тада је уз помоћ [[Словенци|Словенаца]], била потпуно потиснута од стране групе [[Живко Топаловић|Живка Топаловића]].
 
'''Социјалистичка партија Југославије''' основана је [[18. децембар|18. децембра]] [[1921]]. године, одлуком главних одбора Социјалистичке радничке партије Југославије (центрумашањеног демократског крила), [[Југословенска социјалдемократска странка|Југословенске социјалдемократске странке]] и Социјалдемократске странке Југославије, дау бивреме секада помоћује њевећ сузбиобила политички утицај назабрањена [[радничкаКомунистичка класа|радничку класу]] тада већ забрањене [[Савез комуниста Југославије|Комунистичке партијепартија Југославије]].
СПЈ није играла нарочито значајну улогу у политичком животу земље, нити је имала идеолошког утицаја на радничку класу, а одржавала се захваљујући чврстим упориштима у радничким социјалним установама и реформистичким синдикатима. Почетком 1928. године имала је највише око 3.000 до 4.000 чланова. Учествовала је на [[Избори за народне посланике Краљевине СХС 1923.|скупштинским изборима 1923. године]], добивши два мандата, [[Избори за народне посланике Краљевине СХС 1925.|1925]]. и [[Избори за народне посланике Краљевине СХС 1927.|1927]]. године, са једним мандатом. Стално је имала изразито негативан став према свим [[комунизам|комунистичким]] покретима.
 
На Првом конгресу, [[септембар|септембра]] [[1923]]. године, СПЈ је приступила Социјалистичкој радничкој интернационали, усвојила програм којим је прогласила да су реформе и дуготрајна легална класна борба једини пут у [[социјализам]], затражила унитаристичку парламентарну републику Југославију са широким самоуправама, заложила се за непотпуну аграрну реформу и остало.
За време [[Шестојануарска диктатура|Шестојануарске диктатуре]] рад СПЈ прећутно је био толерисан. Да би се рехабилитовао због сарадње са режимима диктатуре, Живко Топаловић је покушавао да приђе грађанској опозицији. На [[Избори за народне посланике Краљевине Југославије 1938.|скупштинским изборима 1938. године]], кандидати СПЈ су учествовали на листи опозиционог блока, чији је носилац био [[Влатко Мачек]].
 
До Трећег конгреса у [[април]]у [[1928]]. године, превласт у руководству странке имала је реформистичка десницаструја на челу [[Витомир Кораћ|Витомира Кораћа]] и [[NedeljkoНедељко DivacДивац|Недељка Дивца]], а тада је, уз помоћ [[Словенци|Словенаца]], била потпуно потиснута од стране групе [[Живко Топаловић|Живка Топаловића]].
Партија је била чланица [[Социјалистичка радничка интернационала|Социјалистичке радничке интернационале]] између 1923. и 1929, и поновно између 1934. и 1940. године.<ref>Kowalski, Werner. ''[http://books.google.com/books?id=83QdPwAACAAJ Geschichte der sozialistischen arbeiter-internationale: 1923 - 19]''. Berlin: Dt. Verl. d. Wissenschaften, 1985.</ref>
 
СПЈ није играла нарочито значајну улогу у политичком животу земље, нити је имала идеолошког утицаја на радничку класу, а одржавала се захваљујући чврстим упориштима у радничким социјалним установама и реформистичким синдикатима. Почетком 1928. године имала је највише око 3.000 до 4.000 чланова. Учествовала је на [[Избори за народне посланике Краљевине СХС 1923.|скупштинским изборима 1923. године]], добивши два мандата, [[Избори за народне посланике Краљевине СХС 1925.|1925]]. и [[Избори за народне посланике Краљевине СХС 1927.|1927]]. године, са једним мандатом. Стално је имала изразито негативан став према свим [[комунизамбољшевизам|бољшевичко-комунистичким]] покретима.
Током [[Други светски рат у Југославији|Другог светског рата]], део предратног чланства СПЈ сврстао се уз [[Јединствени народноослободилачки фронт Југославије]], док је Живко Топаловић постао близак сарадник [[Драгољуб Михаиловић|Драгољуба Михаиловића]].{{sfn|Pavlowitch|2002|pp=152}}<ref>{{Cite book|last=Pavlowitch|first=Stevan K.|authorlink=Стеван К. Павловић|title=Hitler's New Disorder: The Second World War in Yugoslavia|url = http://books.google.com/books?id=R8d2409V9tEC|year=2008 |publisher=Columbia University Press|isbn=978-0-231-70050-4|pages=289}}</ref>
 
За време [[Шестојануарска диктатура|Шестојануарске диктатуре]] рад СПЈ прећутно је био толерисан. Да би се рехабилитовао због сарадње са режимима диктатуре, Живко Топаловић је покушавао да приђе грађанској опозицији. На [[Избори за народне посланике Краљевине Југославије 1938.|скупштинским изборима 1938. године]], кандидати СПЈ су учествовали на листи опозиционог блока, чији је носилац био [[Влатко Мачек]].
== Референце ==
 
{{reflist|30em}}
Током [[ДругиЈугославија светскиу ратДругом усветском Југославијирату|Другог светског рата]], део предратног чланства СПЈ сврстао се уз [[Јединствени народноослободилачки фронт Југославије]], док је Живко Топаловић постао близак сарадник [[Драгољуб Михаиловић|Драгољуба Михаиловића]].{{sfn|Pavlowitch|2002|pp=152}}<ref>{{Cite book|last=Pavlowitch|first=, Stevan K.|authorlink=Стеван К''[http://books. Павловић|titlegoogle.com/books?id=Hitler'sw-RuLDaNwbMC New DisorderSerbia: The SecondHistory WorldBehind Warthe inName]''. Yugoslavia|urlLondon: =Hurst & Co, 2001. p. 152</ref><ref>Pavlowitch, Stevan K. ''[http://books.google.com/books?id=R8d2409V9tEC|year=2008 |publisher=Hitler's New Disorder: The Second World War in Yugoslavia]''. New York: Columbia University Press|isbn=978-0-231-70050-4|pages=, 2008. p. 289}}</ref>
 
== Литература ==
* {{Cite book |ref= harv|last=Pavlowitch|first=Stevan K.|authorlink=Стеван К. Павловић|title=Hitler's New Disorder: The Second World War in Yugoslavia|url = http://books.google.com/books?id=R8d2409V9tEC|year=2008 |publisher=Columbia University Press|isbn=978-0-231-70050-4|pages=289}}
* {{Cite book |ref= harv|last=Pavlowitch|first=Stevan K.|authorlink=Стеван К. Павловић|title=Serbia: The History Behind the Name|url = http://books.google.com/books?id=w-RuLDaNwbMC|year=2002 |publisher=C. Hurst & Co. Publishers|isbn=978-1-85065-477-3|pages=152}}
* ''Мала политичка енциклопедија''. „Савремена администрација“, Београд 1966. година.
 
== Извори ==
[[Категорија:Политичке партије у Краљевини Југославији]]
{{рефлист|2}}
 
== Вањске везе ==
{{портал|РРПЈ}}
{{portal|RRPJ}}
* {{sh}} [http://www.yurope.com/zines/republika/arhiva/2001/274-275/274-275_27.htm Manifest komunisticke opozicije] (1920)
 
[[Категорија:Политичке партијестранке у Краљевини Југославији]]
[[Категорија:Политика Краљевине Југославије]]
[[Категорија:Раднички покрет Југославије]]