Сићево — разлика између измена

476 бајтова додато ,  пре 1 године
м
м
Сићево обједињује три „мале“: Горњу, Средњу и Доњу и викенд-насеља: ''Црвеница, Кутлеш, Мечји дол, Кулина и Шутевац'', а код манастира Св. Богородице викенд-насеље ''Кусача''. Површина атара, где на месту Горелица расте ендемска биљка [[жалфија]], (по којој је међу пчеларима и љубитељима лековитог биља познат овај крај), износи 2.179 [[хектар|ha]].
 
Електрично осветљење село је добило [[1925]], телефонске везе почетком осамдесетих година [[20. век]]а, а водом се снабдева преко сеоског водовода, са извора Врело. Сићево има осморазредну школу која је почела са радом [[1882]], (школске 2000/2001. школа је имала 88 ученика).
 
Пре ослобођења од Турака ту није било праве школе. Као и другде и у Сићеву би општински писар окупио око себе децу и у општинској судници их учио читању и писању, за шта је био од родитеља плаћан.<ref>"Просветни гласник", Београд 1880. године</ref> Сићево сада има (осморазредну) основну школу која је почела са радом [[1882]]. године, (школске 2000/2001. школа је имала 88 ученика).
 
Поред сеоске православна [[Храм светог пророка Илије у Сићеву|црква Светог пророка Илије]] подигнуте [[1800]]. (реновиране [[1990]]) и [[Месна камцеларија|месне камцеларије]], село има стари (изграђен [[1934]]) и нови задружни дом (изгређен 1948/49), Земљорадничку виноградарску задругу „Сићево“, спомен чесму борцима палим у Првом и Другом светском рату, здравствену станицу, апотеку, пошту, мотел „Сићево“ и железничку станицу.