Физичко васпитање — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
ознаке: мобилна измена мобилно веб-уређивање
Нема описа измене
Ред 116:
* бубрези раде брже него у одраслог човека,
* дисање је плитко и брзо, јер грудни кош још није довољно развијен.
 
== Профил наставника физичког васпитања ==
Важан утицај на ученике у школском раду, а самим тим и у [[Настава|настави]] [[Физичко васпитање|физичког васпитања]], има [[наставник]]. Од начина на који ради и знања којима влада у многоме зависи успешност његових ученика.
 
Променама друштвених циљева и потреба мењали су се захтеви наставе, тако и улога наставника, мењају се квалификативи и референце које условљавају његову подобност за обављање наставничког позива. У савременој настави пред наставником је низ разноврсних обавеза које су знатно превазишле традиционалну наставу, усмерава се на организацију самог [[Наставни процес|наставног процеса,]] али и на формирање целокупне ученикове личности.
 
Како би се обавезе заиста оствариле од наставника се очекује да буде:
 
* стручњак у својој области;
* педагог, васпитач;
* друштвени радник.
 
Мора да има довољно стеченог знања из основних природних и друштвених [[наука]] и знање за њихову примену у настави физичког образовања; знања из области вежбања, укључујући и непосредно вежбање. Трећу групу знања чине општа знања од интереса за шири педагошки и уже стручни рад, ту се убрајају познавање просветних институција, [[Систем образовања|система образовања,]] психолошких знања и препознавање психо-социјалних особености ученика и друштвено-економских односа. Важна група знања су из подручја [[Дидактика|дидактике]] и [[Методика|методике]]. Оно што се сматра најбитнијом карактеристиком наставника је способност пласирања знања ка ученицима.
 
Искусан наставник зна да се не сме ослањати само на претходно научено, већ да мора стално да се усавршава и прати нова постигнућа у области [[Образовање|образовања]] и наставе, да стиче нова искуства, проширује и продубљује своја знања.
 
Поред знања која поседује од изузетне је важности и сама личност наставника. За позитивне особине узимају се одмереност, успешност у обављању радних и животних задатака, праведност, стрпљивост, поверење, искреност и др.
 
Спремност ученика да прихвати знања зависи понајвише од ауторитета наставника, од тога колико је поштен и вољен међу ученицима. Наставник који је у стању да своја потенцијална знања и умећа на најефикаснији начин користи у решавању конкретних задатака. Осим тога, ученици посебно цене наставника који је спреман да свима са подједнаком пажњом помогне у раду, наставника који је објективан и непристрасан, доследан и принципијелан, који уме да подстакне и подржи њихове напоре.<ref>{{Cite book|title=Теорија и методика физичког васпитања|last=Крсмановић|first=Бранко|last2=Берковић|publisher=Факултет физичке културе, Универзитет, Нови Сад|year=1994|isbn=|location=|pages=361.}}</ref>
 
== Референце ==
Линија 126 ⟶ 145:
* Станојевић Иван, Петровић Драгомир, Маринковић Александар, Физичко и здравствено васпитање
* Martha H. Verbrugge, ''Active Bodies: A History of Women's Physical Education in Twentieth-Century America.'' New York: Oxford University Press, 2012.
* Бранко Крсмановић, Теорија и методика физичког васпитања, Лука Берковић, Факултет физичке културе, Универзитет, Нови Сад, 1999.
{{refend}}
* Драгољуб Вишњић, Драган Мартиновић, Методика физичког васпитања, БИГЗ Publishing, Београд, 2005.
* Драгољуб Вишњић, Александар Јовановић, Красаменко Милетић, Теорија и методика физичког васпитања, Д. Вишњић, Београд, 2014.{{refend}}
 
== Спољашње везе ==