Деса — разлика између измена

4 бајта додата ,  пре 2 године
нема резимеа измене
У [[Летопис попа Дукљанина|Летопису попа Дукљанина]] се наводи да се да су се стари непријатељи подигли против кнеза [[Радослав Градишнић|Радослава]] и његове браће Јована и Владимира, штићеника цара Манојла. Они позивају великог жупана Десу и предају му [[Приморске земље|Зету]] и [[Требиње]] ([[Травунија|Травунију]]) на власт.
[[Датотека:Српске државе половином 12.png|340px|мини|десно|Српске државе половином 12. века.]]
Непријатељство између цара Манојла и жупана Десе кулминира након Десиног заузећа области [[Дендра]], коју је по споразуму требало да преда Византији, али је одбио. Цар Манојло га због неверства, чим је завршио борбу са Мађарима (Угрима), са јаком војском напао и заробио код [[Ниш]]а 1165. То се десило онда када су на Десу посумњали византинци да сарађује са Западом, а нарочито са [[Краљевина Угарска (1000—1918)|Угарском]]. У таквој ситуацији Деса је позвао угарске посланике да дођу на састанак са Царем да би исказали лојалност Деси само према Византији, а не и према Угарској. У целој расправи, један од угарских посланика је ословио Десу са „наш господар“, што је навело Византинце да посумњају у Десину лојалност. Војници су заробили Десу и послали га у [[Константинопољ|Цариград]] где је био једно време заточен. Тако је Деса изгубио положај [[велики жупан|великог жупана]] [[Рашка|Рашке]], а цар Манојло је за новог жупана поставио жупана из споредне породичне гране-[[Тихомир Завидовић|Тихомира]], [[Стефан Немања|Немањиног]] старијег брата.
 
Последњи боравак Десе је био у околини [[Требиње|Требиња]]. Према [[Мавро Орбин|Мавру Орбинију]], он је умро највероватније почетком [[1166]]. године. Сахрањен је у цркви св. Петра у [[Требињско поље|Требињском пољу]] (седам километара југоисточно), чији се остаци и данас могу видети.
Анониман корисник