Википедија

Жилина — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Tagging 22 dead links using Checklinks
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м Dodavanje datuma u šablone za održavanje i/ili sredjivanje referenci
Ред 258:
Комплекс фабрике аутомобила КИА се простире на површини од 166 [[хектар]]а, од чега зграде, у којима ради око 2 700 радника, заузимају 16,3 хектара<ref name="КИА" />. У њему се производе три различита модела возила у која се уграђују четири врсте [[мотор]]а, а капацитет фабрике је 300.000 возила годишње<ref name="КИА" />. Поред фабрике аутомобила КИА, читав низ њених [[сарадња|коопераната]] има своје фабрике у граду: ''„[[Донг Хи]]“'', који прави аутомобилске [[Шасија|шасије]] за потребе, како фабрике у Жилини, тако и [[Хјундаи]]јеве фабрике у [[Острава|Острави]], затим фабрика аутомобилског [[челик]]а ''„[[Хјундаи хиско]]“'' и ''„МОБИС“'', који прави 40% ауто-опреме за КИА аутомобиле. Крајем [[2008]]. године, КИА је најавила подизање нове фабрике аутомобилских мотора у Жилини, вредне између 100 и 200 милиона евра.<ref>{{cite news|title=-{Kia to build engine plant in Slovakia}-|url=http://news.theage.com.au/business/kia-to-build-engine-plant-in-slovakia-20081127-6iye.html|work=-{The Age}-|date = 27. 11. 2008.|accessdate = 16. 8. 2009.}}</ref>, што је средином [[2009]]. године подржала и [[Влада Републике Словачке]], која је издвојила 15 милиона евра за подршку овом пројекту<ref>{{cite news|title=-{Government approves EUR 28mn investment aid to five companies}-|url=https://www6.lexisnexis.com/publisher/EndUser?Action=UserDisplayFullDocument&orgId=102236&topicId=127020003&docId=L:1003420714|work=-{AMT Online (Slovakia Today)}-|date = 9. 7. 2009.|accessdate = 16. 8. 2009}}</ref>
[[Датотека:Zilina_Slovena.jpg|мини|десно|250п|Управна зграда фабрике текстила ''„Словена“'']]
Од [[Прехрамбрена индустрија|прехрамбрене индустрије]], у граду се налази [[Млеко|млекара]] ''„Лактис“'', [[пекар]]ска индустрија ''„Пеза“'', која функционише у саставу групе „Јунајтед бејкерис“ и фабрика за прераду [[Живина|живинског]] меса ''„ХИЗА“'', која постоји од [[1974]]. године и данас спада међу највеће фабрике тог типа у Словачкој.<ref>{{cite web|url=http://zilina-gallery.sk/picture.php?/2401/category/57|title=Žilina Gallery: ''HYZA a.s. Žilina''|accessdate = 16. 8. 2009. |language=словачки}}</ref> У домену машинске и дрвне индустрије, у Жилини се налазе предузећа: ''„Електровод“'', који се бави производњом и изградњом разних [[Челик|челичних]] структура (нпр. [[далековод]]а и заштитних ограда поред [[пут]]ева) основан [[1. јануар]]а [[1950]], фабрика [[Куглични лежај|кугличних лежајева]] ''„ЗВЛ“'', која постоји од [[1966]]. године и сарађује са многим светски познатим фирмама (попут [[Бош]]а, [[Сименс (предузеће)|Сименса]], [[Волво]]а, [[Вирлпул]]а, [[Мерлони]]ја и других{{чињеница|date=02. 2014.}}<!--mrtva veza do 20. 12. 2013.-->), затим ''„Древоиндустрија механик“'', која производи машине за дрвну индустрију и рециклажу, запошљава 165 радника и има месечни промет од преко 250.000 евра<ref>[http://www.nbs.sk/en/euro/euro-changeover/basic-principles-of-the-euro-changeover-in-slovakia Однос словачке круне према евру је фиксан и износи 30,1260 круна за 1 евро.]{{dead linkчињеница|date=June07. 2018.}}. 2018.}}</ref!--mrtva veza od tog datuma--> тј. 8 милиона некадашњих [[Словачка круна|словачких круна]]{{чињеница|date=02. 2014.}}<!--mrtva veza do 20. 12. 2013.-->.
[[Датотека:Chimney Žilina.jpg|мини|лево|200п|Димњак Жилинске топлане, висок 192 метра]]
Међу грађевинским предузећима, издваја се ''„Вахостав“'', који је основан [[01. јул]]а [[1954]]. године да би градио [[Брана (грађевина)|бране]], акумулациона [[Језеро|језера]] и [[Хидроелектрана|хидроелектране]] на горњем и средњем току Ваха.<ref name="Вахостав">{{cite web|url=http://www.vahostav-sk.sk/index.php?page=23|title=VÁHOSTAV-SK: ''History''|accessdate = 15. 8. 2009. |language=енглески}}</ref> Данас је једна од водећих словачких фирми у области грађевинарства и бави се изградњом путева, [[Железничка пруга|пруга]], акумулационих језера, [[Екологија|еколошких]], индустријских и комуналних грађевина, али и [[Инустријски парк|индустријских паркова]] са пратећом инфраструктуром. Поред грађења у самој земљи и учешћа у изградњи [[ХЕ Габчиково|хидроцентрале Гобчиково]]<ref name="Вахостав" /> на [[Дунав]]у (коју заједнички граде Словачка и [[Мађарска]]), Вахостав је градио и у [[Немачка|Немачкој]], [[Русија|Русији]], [[Украјина|Украјини]] и на [[Кипар|Кипру]]<ref name="Вахостав" />.
Ред 266:
* ''Жилинска хидроелектрана'', изграђена од [[1994]]. до [[1998]]. године узводно од града, са две капланове турбине снаге по 36 MW и годишњом производњом од 173 GWh<ref>{{cite web|url=http://zilina-gallery.sk/picture.php?/3736/category/374|title=Žilina Gallery: ''Elektráreň na Vodnom diele Žilina''|accessdate = 16. 8. 2009. |language=словачки}}</ref>
 
Просечна плата у Жилинском крају 2008. године износила је 19 460 словачких круна односно 645.95 евра, што је мање у односу на просечну плату у држави (21 782 -{Sk}- тј. 723.03 €). [[Стопа незапослености]] је износила 7,7% (сам округ Жилина је средином године имао стопу од 6,44%.<ref>{{cite webчињеница|urldate=http://www07.arrza.sk/okres_zilina.php|title=Agentúra pre regionálny rozvoj v Žiline: ''Okres Žilina''|accessdate = 222018. 8}}. 20092018. |language=словачки}}{{dead<!--mrtva link|date=Juneveza 2018}}</refod tog datuma-->), што је ниже од државног нивоа од на коме је била 9,6%, али треба имати у виду да је стопа данас највероватније доста виша, услед [[Светска економска криза|светске економске кризе]] и кризе у аутомобилској индустрији, што је довело до повећања стопе незапослености у Словачкој на 12,07%, средином августа 2009. године<ref>{{cite news|title=-{Unemployment Breaks the 12-percent Threshold}-|url=http://www.slovakradio.sk/inetportal/rsi/core.php?page=showSprava&id=20037&lang=2|work=-{Radio Slovakia International}-|date = 19. 8. 2009, 15:08:51|language=енглеском|accessdate = 16. 8. 2009}}</ref>
 
{| class="wikitable" cellpadding="10" style="width:95%; margin:0.5em 0 1em 1em; font-size:90%;"
Ред 356:
У Жилини постоје два позоришта:
[[Датотека:Žilina P5292125.jpg|мини|десно|250п|Градско позориште]]
* ''Градско позориште'' (''-{Mestské divadlo Žilina}-''), основано [[1. јануар|01. 01.]] [[1992]]. године уз подршку града који је био једини финансијер. У периоду од [[1999]]. до [[2003]]. године је изведена потпуна [[реконструкција]] позоришне зграде, која је свечано отворена [[19. децембар|19. 12.]] [[2003]]. године и поседује две сале капацитета 310 односно 100 места. Само позориште као своје циљеве истиче ''подизање позоришне, културне и уметничке продукције до највиших уметничких нивоа и да кроз позоришну уметност развију и обогате живот Жилинчана''<ref name="ГП">{{cite web|url=http://www.divadlozilina.eu/mestske-divadlo-zilina|title=Mestské divadlo Žilina|accessdate = 12. 6. 2009. |language=словачки}}{{dead link|date=June 2018}}</ref>. Позориште је, до данас, извело 86 премијера и одиграло преко 2 500 представа<ref name="ГП" />.
* ''Луткарско позориште'' (''-{Bábkové divadlo Žilina}-''), основано [[1950]]. године је најстарије професионално позориште тог типа у Словачкој<ref name="ЛП">{{cite web|url=http://www.bdz.sk/index.php?name=menu_historia|title=História BDŽ|accessdate = 12. 6. 2009. |language=словачки}}</ref>. Гостовало је у 33 државе на 4 светска [[континент]]а ([[Азија]], [[Америке|Америка]], [[Африка]] и [[Европа]]) и у својој историји је извело 213 премијера. Његови чланови су одиграли више од 12 000 представа, које је видело преко 2 500.000 гледалаца из земље и иностранства<ref name="ЛП" />.
 
Линија 441 ⟶ 440:
[[Датотека:Terchová - kostel Svatého Cyrila a Metoděje.jpg|мини|лево|175п|Црква светих Ћирила и Методија у Терхови]]
:''Ноћ [[јован Крститељ|светог Јована]]'' је међународни улични [[Позориште|позоришни]] фестивал који се од [[2005]]. године одржава у [[јун]]у сваке године, а за циљ има повратак позоришта на улицу, међу обичан народ. У склопу њега се одржавају ноћни перформанси са [[бакља]]ма, представе на [[штула]]ма, представе за децу и разне позоришне радионице.
:''Жилинско културно лето'' траје од [[јун]]а до [[август]]а и обухвата читав низ културних догађања (концерте, позоришне представе, [[филм]]ске пројекције, радионице, симпозијум [[Дрводељство|дрводељства]], изложбе и друге). У склопу њега се у оближњој [[Терхова|Терхови]] одвијају ''„Дани [[Ћирило и Методије|Ћирила и Методија]]“'', као и ''„[[Јурај Јаношик|Јаношикови]] дани“'', којима присуствује око 70.000 посетилаца.<ref>{{cite webчињеница|urldate=http://www07.zilina.sk/eng/zilina_cultural_summer/5/|title=City of Žilina - official web site: ''Žilina Cultural Summer''|accessdate = 162018. 8}}. 20092018. |language=енглески}}{{dead<!--mrtva link|date=Juneveza od 2018}}</reftog datuma-->
:''Средњовековни дан'' се одржава у [[август]]у сваке године, на Маријанском тргу, који се за ту потребу претвара у средиште једног типичног [[средњи вијек|средњовековног]] села. Током целог дана посетиоци могу да виде призоре из средњовековног живота, укључујући и групе људи које се баве старим [[занат]]има ([[ковач]]и, [[пекар]]и и други) или борбама [[списак оружја у средњем веку|средњовековним оружјем]].
:''Дани здравља'' имају за циљ промовисање здравог начина живота међу становништвом, поготово у оквиру породица. Поред низа пратећих програма, посетиоцима се на лицу места обавља читав низ основних [[медицина|лекарских]] прегледа, попут мерења [[Крвни притисак|крвог притиска]], [[холестерол]]а, нивоа [[шећер]]а у [[крв]]и или телесне [[липид|масноће]].
Линија 459 ⟶ 458:
У долини Рајчанке, 15 километара јужно од града, налази се бањско лечилиште и градић са 2 936 становника.<ref>{{ШУСК3|ОкругБр=430511|НУТС=517933|Име=Рајецке Теплице|}}</ref> [[Рајецке Тјеплице|Рајецке Теплице]]. Његови извори термалне воде температуре 38°-{[[Степен целзијуса|C]]}- се користе у медицинске сврхе од [[1378]]. године<ref name="ТБ-Рјц">{{cite web|url=http://www.tikzilina.sk/382.0/smer-zilina---rajec/|title=Turistická informačná kancelária mesta Žilina: ''Smer: Žilina - Rajec''|accessdate = 19. 8. 2009. |language=словачки}}</ref> У градићу се налази парк са вештачким језером и [[фонтана]]ма, као и базен са термалном водом. Непосредно поред Рајецких Теплица, код села Кунерад 17.5 километара од Жилине, налази се истоимени [[дворац]] са [[Куле|кулама]], луковима, терасама и степеништима. Подигао га је у периоду од [[1914]]. до [[1916]]. године [[гроф]] Балестрем<ref name="ТБ-Рјц" /> у [[сецесија|стилу сецесије]]. Током [[Словачки народни устанак|Словачког народног устанка]] [[1944]]. године, [[трећи рајх|немачки нацисти]] су га спалили, али је након рата обновљен. Узводно од Рајецких Теплица смештен је [[Рајец (Словачка)|Рајец]], градић са 6 076 становника<ref>{{ШУСК3|ОкругБр=430511|НУТС=517917|Име=Рајец|}}</ref>, који се у изворима јавља још [[1193]]. године<ref>{{ШУСК1|ОкругБр=430511|НУТС=517917|Име=Рајец|}}</ref> у повељи [[списак угарских владара|мађарског краља]] [[Бела III|Беле III]] (1173—1196) као ''-{Raich}-''. У њему је некада постојало утврђење, које је уништено у [[17. век]]у<ref>{{cite web|url=http://www.castles.sk/index.php?castle=149|title=Slovak castles: ''Rajec''|accessdate = 19. 8. 2009. |language=енглески}}</ref> Данас у њему пажњу привлачи главни градски трг са старом већницом и црквом [[Свети Владислав|светог Владислава]]<ref name="ТБ-Рјц" />. Поред тога, од [[1993]]. године се у градској већници, која је некада била пивара, налази месни музеј у коме су смештене две збирке, [[Етнографија|етнографска]] и [[Биологија|биолошка]].
[[Датотека:Cicmany-radenov_dom.jpg|мини|десно|250п|''Раденов дом'' у Чичманију]]
Рајецка Лесна, која се налази 27 километара јужно од Жилине, први пут се у изворима помиње [[1474]]. године.<ref>{{ШУСК1|ОкругБр=430511|НУТС=517925|Име=Рајецка Лесна|}}</ref>, а данас у њој живи 1 272 становника<ref>{{ШУСК3чињеница|ОкругБрdate=430511|НУТС=517925|Име=Рајецка07. Лесна|2018.}}</ref>. У њој се налази тзв2018. ''[[Словачки Витлејем]]''}}<ref name="ТБ!--Рјц"mrtva />,veza великаod [[Дрвоtog (материјал)|дрвена]] композиција дугачка 2.5, широка 8.5 и висока 3 метра<ref name="СвкВтл">{{cite web|url=http://frivald.host.sk/betlehem.html|title=Rajecká Lesná: ''Slovenský Betlehem''|accessdate = 19. 8. 2009. |language=словачки}}{{dead link|date=June 2018}}</refdatuma-->, коју је 17 година<ref>Радови су започети [[1980]]. године, већи део композиције је представљен и отворен за јавност [[26. новембар|26. 11.]] [[1995]]. године, до краја наредне је додат још један део, а сви радови су окончани крајем [[1997]]. године.</ref> радио дрводеља Јозеф Пекара<ref name="СвкВтл" />. На њој су приказани [[Библија|библијски]] мотиви, као и знаменитости Словачке, поред којих су приказани [[занат]]и, обичаји и послови карактеристични за поједине делове државе. Додатну атракцију ове композиције представља и чињеница да се на њој појављује око 300 фигурица<ref name="СвкВтл" /> ([[човек|људи]], [[животиње|животиња]]...), од чега се половина помера<ref name="СвкВтл" />. Јужније од ње је село Чичмани, смештено на обронцима Суловских врха крај [[Рајчанка|Рајчанке]] и удаљено је 41 километар од Жилине. У изворима се први пут помиње [[1272]]. године<ref>{{ШУСК1|ОкругБр=430511|НУТС=517470|Име=Чичмани|}}</ref>, а данас у њему живи 194 становника<ref>{{ШУСК3|ОкругБр=430511|НУТС=517470|Име=Чичмани|}}</ref> Познато је по сачуваним примерима сеоске народне архитектуре<ref name="ТБ-Рјц" /> који се од [[1977]]. године налазе под заштитом државе и данас функционишу у склопу Повашког музеја. Централна музејска поставка, која обухвата народне обичаје, [[фолклор]] и чичмански [[вез]], смештена је у тзв. ''Раденовом дому'', док се кући са бројем 42. налази поставка [[ентеријер]]а народних кућа, на прелазу из [[19. век|19.]] у [[20. век]]<ref name="ТБ-Рјц" />.
[[Датотека:Terchova-janosikovci.JPG|мини|лево|210п|Родна кућа Јураја Јаношика]]
У долини Варинке, у подножју Мале Фатре, налази се село [[Терхова]], удаљено 25.1 километар источно од Жилине. Први пут се у изворима помиње [[1598]]. године<ref>{{ШУСК1|ОкругБр=430511|НУТС=518042|Име=Терхова|}}</ref>, а данас, са својих 4 073 становника<ref>{{ШУСК3|ОкругБр=430511|НУТС=518042|Име=Терхова|}}</ref>, спада међу већа села у Словачкој. Позната је као родно место [[Јурај Јаношик|Јураја Јаношика]], словачког [[Robin Hud|Робина Худа]] из [[18. век]]а<ref>{{cite web|url=http://www.slovakia.travel/entitaview.aspx?l=2&smi=108006&ami=108006&llt=1&idp=1629|title=Slovakia.travel: ''Juraj Jánošík (1688-1713)''|accessdate = 19. 8. 2009. |language=енглески}}{{dead link|date=June 2018}}</ref>, а у кући у којој се он, највероватније, родио, данас је смештена изложба ''„Јаношик и Терхова“'', која је саставни део Повашког музеја из Жилине. На узвишењу изнад села се, од [[1988]]. године, уздиже његов споменик висок 7.5 m<ref>{{cite webчињеница|urldate=http://www07.slovakia.travel/entitaview.aspx?l=2&smi=108048&ami=108048&llt=1&idp=4166|title=Slovakia.travel: ''The monument of Juraj Jánošík (Terchová)''|accessdate = 192018. 8}}. 20092018. |language=енглески}}{{dead<!--mrtva link|date=Juneveza 2018}}</refod tog datuma-->, а међу знаменитости села треба убројати и цркву [[Ћирило и Методије|светих Ћирила и Методија]] из прве половине [[20. век]]а. У близини Терхове се налази ски центар Вратна долина, а током године се у селу одвија неколико манифестација, међу којима су и [[фолклор]]ни фестивал ''„Јаношикови дани“'' (који се одржава почетком [[август]]а сваке године, од [[1963]]) и ''„Дани Ћирила и Методија“'' (који се одржава у [[јул]]у сваке године, од [[1990]]).
[[Датотека:Zamky.Sk Bytca.jpg|мини|десно|210п|Битчански замак]]
На удаљености од 19.4 километара од Жилине, низводно на реци Ваху, налази се градић [[Битча]] са 11 600 становника.<ref>{{ШУСК3|ОкругБр=430501|НУТС=517461|Име=Битча|}}</ref> Први пут се у изворима помиње [[1234]]. године, а у другој половини [[14. век]]а је добио свој [[Градски статут|статут]]. На месту на коме се раније највероватније налазило старије утврђење, са [[темељ]]има у [[Вода|води]]<ref name="ТБ-Бтч">{{cite web|url=http://www.tikzilina.sk/360.0/smer-zilina---bytca/|title=Turistická informačná kancelária mesta Žilina: ''Smer: Žilina - Bytča''|accessdate = 19. 8. 2009. |language=словачки}}</ref>, Франтишек Турзо је од [[1571]]. до [[1574]]. године подигао [[Битчански замак]] у [[Ренесанса|ренесансном]] стилу<ref name="ТБ-Бтч" />. Његов син, [[Палатин (титула)|палатин]] Јурај, је [[1601]]. године у његовом склопу подигао тзв. ''Свадбену палату''<ref name="ТБ-Бтч" />. Данас се у њему налази Државни архив који чува преко 600 разних фондова и збирки докумената<ref name="ТБ-Бтч" />, од [[1263]]. године, до данашњих дана<ref name="ТБ-Бтч" />, укључујући и повељу ''-{[[Privilegium pro Slavis]]}-''.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Жилина”