Анастас Боцарић — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене |
мНема описа измене |
||
Ред 19:
'''Анастас Боцарић''' ([[Драч]], [[1. јануар]] [[1864]] — [[Пераст]], [[1944]]) био је [[Срби|српски]] сликар.
Боцарић је рођен 1864. године у [[Будва|Будви]]<ref>"Гласник музеја Баната", Панчево, 13/14, 2009. године</ref>, у трговачкој породици која води пореко из Тесалије у данашњој Грчкој. Са 14. година је отишао од куће да би похађао уметничку академију у Атини. Учио је сликарство у [[Солун]]у (кратко) и [[Атина|Атини]]. После студија у Грчкој, вратио се у завичај где је постао дворски сликар црногорског књаза Николе, на Цетињу. После свађе са књазом отишао је у Далмацију. Боравио је
Познати српски колекционар и мецена, велепоседник [[Јоца Вујић]] позвао га је код себе у [[Сента|Сенту]]. Ту је током маја-јуна 1911. године Боцарић сликао за домаћина. Уметник је за потребе Јозефовске општине, радио по поруџбини портрет [[Емил Талијан|Емила Талијана]]. Црквени оци у [[Нови Кнежевац|Јозефову]] су искористили присуство "познатог уметника"<ref>"Гласник музеја Баната", Панчево, 13/14, 2009. године</ref> да га ангажују да оконча осликавање иконостаса након 59 година. По уговору склопљеном 4. јуна 1912. године Боцарић је требао да допуни икостас са 12 нових икона, као и да изврши поправке на још седам. Сликар је посао завршио већ августа 1912. године, када је извршена колаудација радова. У [[Нови Сад|Новом Саду]] је живео и радио од 1911. године, ту је предавао у женској Учитељској школи, а у сопственом сликарском атељеу, отворио школу вајарства и сликарства. У младости је објављивао и поезију у „Невену“ и „Цариградском гласнику“.
| |||