Анастас Боцарић — разлика између измена

Познати српски колекционар и мецена, велепоседник [[Јоца Вујић]] позвао га је код себе у [[Сента|Сенту]]. Ту је током маја-јуна 1911. године Боцарић сликао за домаћина. Уметник је за потребе Јозефовске општине, радио по поруџбини портрет [[Емил Талијан|Емила Талијана]]. Црквени оци у [[Нови Кнежевац|Јозефову]] су искористили присуство "познатог уметника"<ref>"Гласник музеја Баната", Панчево, 13/14, 2009. године</ref> да га ангажују да оконча осликавање иконостаса након 59 година. По уговору склопљеном 4. јуна 1912. године Боцарић је требао да допуни икостас са 12 нових икона, као и да изврши поправке на још седам. Сликар је посао завршио већ августа 1912. године, када је извршена колаудација радова. У [[Нови Сад|Новом Саду]] је живео и радио од 1911. године, ту је касније предавао - био "учитељ вештина" у женској Учитељској школи (пензионисан 1932!)<ref>"Просветни гласник", Београд 1932. године</ref>, а у сопственом сликарском атељеу, отворио школу вајарства и сликарства. Одликован је 1924. године Орденом Св. Саве V реда, као учитељ вештина у новосадској женској Препарандији, где је постављен за привременог 1923. године.