Анастас Боцарић — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене
мНема описа измене
Ред 19:
'''Анастас Боцарић''' ([[Драч]], [[1. јануар]] [[1864]]. — [[Пераст]], [[1944]].) био је [[Срби|српски]] сликар.
 
Боцарић је рођен 1864. године у [[Будва|Будви]]<ref>"Гласник музеја Баната", Панчево, 13/14, 2009. године</ref>, у српској трговачкој породици која води порекопорекло из Тесалије у данашњој Грчкој. СаПрезиме је потицало "из Албаније" где су стари Боцарићи (пре 150 година) били лончари, занатлије за израду посуђа од глине тзв. "бочари" или "боцари".<ref>"Време", Београд 14. март 1929. године</ref> Предак Анастасов - Марко Боцарић је у своје време учествовао у ослобођењу Грчке, па су Грци волели и својатали и у 20. веку све Боцариће. Анастас као дечак 14. година је својевољно отишао од куће, да би похађао уметничку академију у Атини. Учио је сликарство у [[Солун]]у (кратко) и [[Атина|Атини]]. После студија у Грчкој, вратио се у завичај где је постао дворски сликар црногорског књаза Николе, на Цетињу. После свађе са књазом отишао је у Далмацију. Боравио је најпре у Задру, па Загребу, а од 1896. године у Сарајеву и Мостару. Током живота срећемо га и у Рисну, Венецији, Истанбулу, Адис Абеби, Каиру, Скопљу, Солуну и Новом Саду. На позив српске владе 1900. године отишао је у Цариград да оснује српску школу, чији је био директор. Исте године у друштву са најистакнутијим српским уметницима излаже на Светској изложби у Паризу. Показао је публици своје познато дело "На развалинама српског царства".<ref>"Енциклопедија Новог Сада", Нови Сад 1995. године</ref> Анастас је увео у сликарство, учећи га цртању и рођеног млађег брата касније такође академског сликара [[Шпиро Боцарић|Шпиру]].<ref>"Српски сион", Карловци 1902. године</ref> И син Анастасов - [[Сава Боцарић|Сава]] је био такође уметник, а словио се за портретисту-скулптора који је имао великог успеха у иностранству.<ref>"Време", Београд 14. март 1929. године</ref>
 
Боцарић је октобра 1897. године завршио иконостас у православној цркви у Рогатици. Било је то на предлог Срба из Далмације.<ref>"Босанско-херцеговачки источник", Сарајево 1897. године</ref> Учествује Анастас на [[Прва југословенска изложба|Првој југословенској изложби]] одржаној у Београду 1904. године. Његова слика "Чета Петра Мркоњића" је и откупљена за износ од 11.815 динара.<ref>"Срђ", Дубровник 1904. године</ref>