Фудбалска репрезентација Бразила — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Ред 188:
Финале [[Светско првенство у фудбалу 2002.|Светског првенства]] одржано је [[30]]. [[јун]]а [[2002]]. године на стадиону у [[Јокохама|Јокохами]], а за противника [[Бразил]] је имао [[Фудбалска репрезентација Немачке|Немачку]], такође репрезентацију која на шампионату није имала ниједан пораз. Након првог полувремена без голова у другом, после лоше интервенције [[Оливер Кан|Оливера Кана]], [[Роналдо]] доводи ''Селесао'' у вођство (67.минут), а исти играч 12 минута касније постиже још један гол, након соло акције, за коначних [[2]]:[[0]]<ref>https://www.fifa.com/worldcup/matches/round=43950600/match=43950064/report.html</ref>. Без пораза са свих седам победа [[Бразил]] је по пети пут постао првак Света.
Са осам датих голова, [[Роналдо]] је понео ''Златну копачку'' намењену најбољем стрелцу првенства, док је
== Две везане титуле: Копа Америка 2004. и Куп конфедерација 2005. године ==
[[Датотека:Adriano.jpg|190px|лево|thumb|Адријано, најбољи стрелац Копа Америке 2004.године и Купа конфедерација 2005.године.]]
Одмах по окончању [[Светско првенство у фудбалу 2002.|Светског првенства]] и освојене титуле, репрезентацију је напустио [[Луис Фелипе Сколари]] (преузео [[Фудбалска репрезентација Португала|репрезентацију Португала]]), а на његово место доведен је Карлос Алберто Переира, човек који је донео [[Бразил]]у четврту титулу првака Света [[1994]]. године.
На [[Копа Америка|Копа Америку 2004.]]године у [[Перу]]у, Переира води комбинован састав са играчима који су били носиоци игре у својим клубовима, а одмара неке проверене, искусне играче, после напорне сезоне. На првенство нису ишли: Роберто Карлос, Кафу, Роналдо, Роналдињо, Жунињо Пернамбукано, Ривалдо, Зе Роберто и многи други. У овом саставу убедљиво најстарији био је фудбалер Штутгарта, Марсело Бордон са 28 година.
У групи су побеђени [[Чиле]] са 1:0 и [[Костарика]] са 4:1, док је у задњем мечу групе [[Бразил]] поражен од [[Парагвај]]а са 2:1. Свој таленат и снагу [[Бразил]] је демонстрирао у четвртфиналу победивши [[Мексико]] са 4:0. Полуфинални меч са [[Уругвај]]ем решен је тек након једанаестераца победом [[Бразил]]а (5:3 после пенала), а у самом финалу побеђен је највећи ривал, [[Фудбалска репрезентација Аргентине|Аргентина]] и уједно главни кандидат за освајање првенства.[[Фудбалска репрезентација Аргентине|Аргентина]] је до [[93]].минута водила са 2:1, када је резултат изједначио тинејџер, деветнаестогодишњи [[Адријано Леите Рибеиро|Адријано]], фудбалер [[Парма|Парме]]. Након једанаестераца [[Бразил]] је славио са 4:2 и дошао до седме титуле [[Копа Америка|првака Јужне Америке]] у фудбалу.
== Резултати репрезентације ==
| |||