Арса Пајевић — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене |
мНема описа измене |
||
Ред 20:
'''Арса Пајевић''', издавач и књижар у [[Нови Сад|Новом Саду]] ([[1840]]. — [[13. октобар]] [[1905]]., Нови Сад).
Арса Пајевић је почео од словослагача, да би током живота стигао до власника штампарије и уредника новина и књижевника. написао је неколико књига и уредио неколико листова. Издавао је црквени лист "Глас истине" 1884-1891. године. Такође "Српски сион" само прве године излажења - 1891. године.<ref>"Српски сион", Карловци 1905. године</ref>▼
Био је ожењен Анком, али са којом није имао деце. Зато су одгојили двоје сирочади и извели их на животни пут.▼
Арса Пајевић је почео од словослагача и самоука, да би током живота стигао до власника штампарије и уредника новина и књижевника. Због својих списа примила га је Матица српска за члана њеног књижевног одељења. Написао је неколико књига и уредио неколико листова. Био је познат широм српства као "чика Арса" велики пријатељ и заштитник деце и омладине. Поклонио је током живота велики број књига сиромашним српским школама и добрим ученицима. О свом трошку је био на српско-турском ратишту 1876. године као сведок - извештач. Објавио је на ту тему књигу: "Успомене из Црне Горе и Херцеговине". Извештавао је са Видовданске прославе (500-годишњице Косовске битке) у Крушевцу, из Москве слао описе погреба руског цара Александра III у крунисања цара Николе II.
▲
▲Био је ожењен Анком, али са којом није имао деце. Зато су одгојили двоје сирочади и извели их на животни пут. Посинио је Арса - др Пају Вујевића за свршеног филозофа и још малог Ђурицу Суботића гимназисту.<ref>"Школски лист", Сомбор 1907. године</ref>
Супружници Пајевићи су по свом тестаменту оставили у хуманитарне сврхе своју имовину. Определили су за Фонд Српске Више девојачке школе у Новом Саду своју кућу у Ћурчинској улици код "Три краља", која вреди 20.000 круна. За помагање сиротих ученица те школе, у оделу и књигама оставили су још 14.000 круна у готовини. Свој преостали велики иметак, процењен на преко 200.000 круна завештали су новосадској Великој српској гимназији.
Основао је [[књижара|књижару]] [[1876]]. Имао је успеха са популарним издањима за народ. Својим издањима подизао је просвету у [[Срби|Срба]]. Главна издања су му листови: Ратна Хроника, Илустроване Новине, Стармали, календар Орао и др. Своје имање опоруком је оставио српској гимназији у Новом Саду. [[1906]]. књижару је преузео [[Светозар Огњановић]].
| |||