Жилина — разлика између измена

| гшир = 49.222778

| гдуж = 18.740000

:''Грб Жилине'' чини [[Златна боја|златни]] двоструки крст са кореном на [[Маслинастозелена боја|маслинастозеленом]] раноготичком [[Штит у хералдици|штиту]], поред кога се налазе две златне [[Шестокрака звезда|шестокраке звезде]]. Први пут се појављује на једном рачуну издатом [[8. март]]а [[1379]]. године, што га чини најстаријим грбом у Словачкој и једним од најстаријих грбова у [[Европа|Европи]],<ref>{{cite web|url=http://cblis.uniza.sk/?go=venue|title = Conference CBLIS - University of Zilina: ''Zilina''|accessdate = 10. 6. 2009}}</ref> који се и данас користе. [[Двоструки крст]] је [[Византијско царство|византијског порекла]] и одраз је традиције [[Моравскопанонска мисија|Моравско-панонске мисије]] [[Ћирило Солунски|Ћирила]] и [[Методије Солунски|Методија]] који су [[Покрштавање Словена|донели хришћанство]] [[Словаци]]ма.

Жилина се налази у [[северозапад]]ном делу Словачке, удаљена је око 200 километараkm од престонице [[Братислава|Братиславе]]. Њене [[географски координатни систем|географске координате]] су 49°13’22’’13’22” северне [[Географска ширина|географске ширине]] и 18°44’24’’44’24” источне [[Географска дужина|географске дужине]], сам град обухвата површину од 80.028[[квадратни километар|km²]]<ref name="ШУСК1" /> и смештен је на 378 m [[апсолутна висина|надморске висине]]<ref name="ШУСК1" />.

Највећи је град у долини [[Вах]]а, смештен на ушћу [[Кисуца|Кисуће]] и [[Рајчанка|Рајчанке]] (''Жилинке'') у њега, у [[Жилинска котлина|Жилинској котлини]]. Саму котлину окружују, делови масива [[Западни Карпати|Западних Карпата]], планински венци [[Мала Фатра|Мале Фатре]] (на [[југоисток]]у), [[Стражовски врхи]] (на [[југозапад]]у), [[Суловски врхи]] (на југозападу), [[Јаворњики|Јаворники]] (на [[север]]у и северозападу) и [[Кисућка врховина]] (на [[североисток]]у)<ref name="Опште" />. Њен [[геолошки састав]] чине [[терцијар]]ни [[Седиментне стене|седименти]] ([[Конгломерат (геологија)|конгломерати]] у којима има трошног [[пешчар]]а из доњег терцијара)<ref name="Опште" />, док се уз обале Ваха и Рајчанке налазе [[Шљунак|шљунковите]] [[Дилувијална раван|дилувијалне равни]]<ref name="Опште">{{cite web|url=http://www.zilina.sk/1/zakladne/|title = Žilina - oficiálne stránky mesta: ''Basic facts''|accessdate = 29. 7. 2009. |language=словачки}}{{dead link|date=June 2018}}</ref>. У Жилинској котлини постоји пет таквих равни, а висинска разлика међу њима износи од 80 до 90 m<ref name="Опште" />.

На Ваху су направљене две [[Хидроелектрана|хидроелектране]], ''Жилинска'' (источно од града) и ''Хричовска'' (западно од града), које су створиле [[Вештачко језеро|вештачка језера]] (''Жилинско'' површине 2,55 -{km²}- са запремином од 18.151.000 [[km³]]<ref>{{cite web|url=http://zilina-gallery.sk/picture.php?/3813/category/378|title = Žilina Gallery: ''Malebná Malá Fatra od Vodného diela Žilina''|accessdate = 22. 8. 2009. |language=словачки}}</ref> и ''Хричовско'' површине 2,53-{km²}- са запремином од 8.467.000 km³<ref>{{cite web|url=http://zilina-gallery.sk/picture.php?/6692/category/640|title = Žilina Gallery: ''Vodná nádrž Hričov''|accessdate = 22. 8. 2009. |language=словачки}}</ref>) погодна за развој [[Туризам|туризма]], али и значајна у одбрани од [[поплава]] насеља у долини реке. Поред три реке, на тлу града постоји и неколико мањих водотокова.

Жилина се налази у [[Умерени климатски појас|умереном климатском појасу]] и има [[Континентална клима|континенталну климу]], са јасно израженим [[годишње доба|годишњим добима]]. Просечна летња [[температура]], у јулу, износи 17,3&nbsp;°C, док је просечна зимска, у јануару, −3,1&nbsp;°C<ref name="ТБ">{{cite web|url=http://www.tikzilina.sk/167.0/zakladne-udaje/|title = Turistická informačná kancelária mesta Žilina: ''Základné údaje''|accessdate = 13. 6. 2009. |language=словачки}}</ref>. Падавина, просечно, има између 760 и 780 -{mm}-, а највише их је у јулу (у просеку 104 -{mm}-)<ref name="ТБ" />, док се [[снијег|снежни покривач]] у граду задржава између 66 и 75 дана годишње<ref name="ТБ" />.

| style="FONT-SIZE:85%; BACKGROUND:#a0c8f0; COLOR:#000; TEXT-ALIGN:center;"| -5<br />(22)

| style="FONT-SIZE:85%; BACKGROUND:#a0c8f0; COLOR:#000; TEXT-ALIGN:center;"| -5<br />(23)

| style="FONT-SIZE:85%; BACKGROUND:#c8dcf0; COLOR:#000; TEXT-ALIGN:center;"| -1<br />(30)

| style="FONT-SIZE:85%; BACKGROUND:#a0c8f0; COLOR:#000; TEXT-ALIGN:center;"| -4<br />(26)

| style="FONT-SIZE: 88%; TEXT-ALIGN: center" colSpan=14 | ''Извор: -{MSN Weather}-<ref>{{cite web|url=http://www.worldweather.org/011/c01223.htm |title = Monthly Averages for Žilina, Slovakia|publisher=worldweather.org|accessdate = 22. 1. 2008}}</ref>''

Први трагови [[Словени|Словена]] датирају из [[5. век]]а. Тада је подигнуто словенско насеље, чији су остаци пронађени у градској четврти Фрамбор. У Борику је пронађено словенско насеље из каснијег периода ([[9. век]]), а из тог доба потиче и [[некропола]] из Банове. Тада је област Жилине била у саставу [[Нитранска кнежевина|Нитранске кнежевине]] под [[Прибина (кнез)|Прибином]] (кнез Нитре [[825]]—[[833]], Паноније [[840]]—[[861]]), а касније [[Великоморавска кнежевина|Великоморавске кнежевине]] кнеза [[Растислав (кнез)|Растислава]] (846—870), у коју су, [[863]]. године, дошли [[Ћирило Солунски|Ћирило]] и [[Методије Солунски|Методије]] да [[Моравскопанонска мисија|шире хришћанство на словенском језику]]. Није искључено да је стално насеље постојало и пре 5. века, због повољног стратешког положаја Жилине, на раскрсници природних путева који прате долине Ваха, Кисуће и Рајчанке<ref name="Ист">{{cite web|url=http://www.pamiatky.sk/pamiatky/ochrana-pamiatkoveho-fondu/revue-pamiatky-a-muzea/rocnik-2007/PM-3-07-summary|title = Pamiatkový úrad Slovenskej republiky: ''Summary 3/2007''|accessdate = 13. 6. 2009.|language=енглески}}</ref>.

Микулаш од Лукова је [[1378]]. године направио копију [[Магдебуршки законик|Магдебуршког законика]], кога су се придржавали немачки колонисти, док су живели у Тешину. То је био почетак тзв. [[Жилинска књига|Жилинске књиге]] (''-{Žilinská kniha}-'') која представља ''највредније писмено наслеђе средњег века у Словачкој''<ref name="РСИ">{{cite web|url=http://www.rozhlas.sk/inetportal/rsi/core.php?page=showSprava&id=5880&lang=2|title = Radio Slovakia International: ''Competition II. Žilina''|accessdate = 15. 6. 2009. |language=енглески}}{{Dead link|date=December 2013}}</ref>, а уједно и најстарији сачувани запис на [[Словачки језик|словачком језику]] који се налази у данашњој Словачкој<ref name="РСИ" />. Наредне године је на једном рачуну од [[8. март]]а, по први пут забележен грб града, који се и данас користи. Током своје посете граду, краљ [[Лајош I Анжујски|Лајош I Велики]] (1342—1382) је [[7. мај]]а [[1381]]. године издао повељу ''-[[Privilegium pro Slavis]]}-'', којом је изједначио права немачких и словенских тј. словачких грађана. Њом је било потврђено да половину чланова градског већа чине Немци, а другу половину Словаци, док се [[градоначелник]] бира на годину дана и то наизменично из редова једних и других. Он је претходно већ допринео развоју Жилине, прво [[1357]]. године када је одобрио одржавање тржнице, а затим [[1364]]. године, када је по његовој наредби изграђен друм од [[Кошице|Кошица]] до долине Ваха, дуж кога је неколико места, међу којима и Жилина, наплаћивало друмарину.

У граду почиње да се интензивније развија [[занатство]], а [[1488]]. године се помиње [[Еснаф|гилда]] [[крзнар]]а у њему. Борба грађанства и градског племства око наследних положаја у граду, окончана је њиховим укидањем [[1508]]. године, а само 15 година касније, непосредно пре [[Мохачка битка|Мохачке битке]] [[1526]]. године и пропасти краљевине Мађарске, Жилина је изгубила статус слободног града. У граду се [[1542]]. године први пут помиње Жилинска гимназија тзв. ''Академија'', а [[1561]]. године је унет последњи запис у Жилинску књигу, која се данас чува у Државном архиву у [[Битча|Битчи]]. Цар [[Максимилијан II, цар Светог римског царства|Максимилијан]] (1564—1576) [[1568]]. године одобрава одржавање сајма у граду, сваке године на дан [[свети Власије|светог Блажа]]. Он је наредне године одобрио произвођачима [[текстил]]а да продају своју робу, што ће бити увод у убрзани економски развој, који ће производња текстила у Жилини доживети током [[17. век]]а<ref name="Ист" />. Град је [[1587]]. године захватила прва [[епидемија]] [[Куга|куге]] у његовој историји.

[[Матија, цар Светог римског царства|Матеус Хабзбуршки]] (1608—1619), свети римски цар 1612—1619) је током своје владавине донео низ мера које су директно довеле до развоја града, који се учвршћује као центар [[Занатство|занатства]], [[Трговина|трговине]] и [[Образовање|образовања]]<ref name="РСИ" />. Прво је [[1609]]. године дозволио годишњи сајам на дан [[Света Луција|свете Луције]] и ослободио грађане Жилине плаћања друмарина на тлу некадашње краљевине Мађарске, да би наредне године Жилинчанима одобрио слободну трговину [[текстил|тканинама]] свих [[списак боја|боја]], како у граду, тако и ван њега. У граду је [[1610]]. године одржан Жилински синод који је обухватио представнике протестантске цркве средишње и западне Словачке. Систем градског [[водовод]]а са [[Дрво (материјал)|дрвеним]] [[цев]]има је изграђен [[1613]]. године, а његови остаци откривени су током [[теренско истраживање у археологији|археолошких истраживања]] [[1995]]. године. [[Леополд I, цар Светог римског царства|Леополд I]] (1655—1705, свети римски цар 1658—1705) је [[1657]]. године одобрио одржавање [[Стока|сточних]] сајмова у граду, а две године касније је дозволио наплату тзв. ''мокре друмарине'', чиме су грађани Жилине стекли право да друмарине наплаћују не само на [[мост]]овима преко Ваха и Кисуће, као до тада, већ и на [[Речна скела|скелама]], које су биле направљене за случај да бујице униште мостове. У граду се [[1665]]. године отвара прва [[штампарство|штампарија]], а [[1667]]. године постаје једна од станица [[Поштанска кочија|поштанске кочије]] на релацији [[Налчово]] — Тешин. Деценију касније, [[1678]]. године, цео град је практично уништен у великом пожару, након чега је отпочела његова обнова. [[Исусовци|Језуити]] су [[1686]]. године дошли у Жилину, а пет година касније оснивају нижу гимназију на месту данашњег ''Сиротишта''. Крајем века, у граду је постојало 16 гилди са око 200 мануфактура, од чега су три четвртине биле текстилне, а током [[барок]]ног доба саграђени су бројни манастири и цркве као и замак [[Будатин]].

Након краја [[Први светски рат|Првог светског рата]] и [[аустроугарска#Распад земље|распада Аустроугарске]], у [[Праг]]у је [[28. октобар|28. октобра]] [[1918]]. године проглашено стварање нове државе, ''[[Чехословачка|Чехословачке]]''. Два дана касније, представници словачког народа су у [[Мартин (град)|Мартину]] потписали тзв. ''[[Мартинска декларација|Мартинску декларацију]]'' о приступању Чехословачкој, а представници Жилине су били међу првима који су је прихватили<ref name="РСИ" />. Град је тада постао прва престоница Словачке и седиште њене владе, до [[март]]а [[1919]]. године<ref name="РСИ" />. Унутрашња организација Чехословачке се мењала током године, а након њене централизације [[1928]]. године, којом је држава подељена на четири дела, Жилина је ушла у састав Словачке крајине. После закључивања [[Минхенски споразум|Минхенског споразума]] [[29. септембар|29. септембра]] [[1938]]. године, којим је почео распад Чехословачке, представници седам политичких странака су, након разговора у Жилини, [[6. октобар|6. октобра]] исте године прогласили аутономију Словачке унутар Чехословачке, а одлуку је саопштио [[Католичка црква|католички]] свештеник др. [[Јозеф Тисо]]. Он ће касније, уочи [[Други светски рат|Другог светског рата]], постати вођа марионетске [[Словачка република (1939—1945)|Независне државе Словачке]], која ће бити формирана пола године касније, [[14. март]]а [[1939]]. године.

После успостављања марионетске државе, Жилина је постала средиште округа у [[Тренчин]]ској жупи и град који се налазио на граници тзв. ''заштитне зоне'' коју је [[Трећи рајх|нацистичка Немачка]] успоставила на [[северозапад]]ном делу земље, пред почетак Другог светског рата. Током [[Словачки народни устанак|Словачког народног устанка]], који је трајао од краја [[август]]а до краја [[Октобар|октобра]] [[1944]]. године, Жилина се нашла на ослобођеној територији, а недалеко од ње је вођена битка у Стречнианском теснацу у којој су немачке трупе сузбиле устанике и повратиле контролу над важним [[Железница|железничким]] правцем уз реку Вах. Снаге [[Црвена армија|Црвене армије]] су током [[1945]]. године ослободиле простор данашње Словачке, која ушла у састав обновљене Чехословачка.

После [[1968]]. године почиње нова ера развоја града на свим пољима, од индустријског и саобраћајног, преко стамбеног до културног и образовног. Почетком [[1970-е|1970их1970-их]] је у Доњем Хричову подигнут [[аеродром Жилина|нови аеродром]], док је стари аеродром срушен да би се омогућило даље ширење града на његовом месту.

[[Плишана револуција|Политичке реформе у Чехословачкој]] и увођење вишестраначког система у државу, довели су и до увођења директног избора за градоначелника. На првим изборима, одржаним [[1990]]. године, победио [[Контроверза|контроверзни]] [[Национализам|националистички]]<ref>Слота је познат по својим изјавама против највећих националних мањина у Словачкој, [[Мађари|Мађара]] и [[Роми|Рома]], као и онима против [[хомосексуалност|хомосексуалаца]][http://www.spectator.sk/articles/view/30712/11/forgive_and_forget.html][http://www.spiegel.de/international/europe/0,1518,485497,00.html][http://www.hhrf.org/hhrf/index_en.php?oldal=182#slota]{{dead link|date=June 2018}}</ref> политичар [[Јан Слота]]. Он је побеђивао и у наредна 4 изборна циклуса, тако да се на челу града налазио све до [[2006]]. године, када је поражен на изборима<ref name="Политика">{{cite news |last=Лазаревић|first=Милан|authorlink= |coauthors= |title = Шеснаест година Јана Слоте |url=http://www.politika.rs/rubrike/Svet/t14303.sr.html|work= |publisher=[[Политика (новине)|Политика]]|date = 11. 12. 2006. |accessdate = 27. 1. 2010}}</ref>, од Ивана Хармана. Током овог периода, град је започео свој интензиван развој. Већ 1990. године је отпочела обнова историјског језгра града, а у [[Новембар|новембру]] [[1994]]. године је почео да функционише [[тролејбус]]ки систем у граду, који је финансиран искључиво из градског буџета. Недалеко од града је, исте године, започела изградња Жилинске бране на реци Вах, чија је прва [[турбина]] пуштена у рад крајем [[1997]]. године. После мирног распада Чехословачке [[1. јануар]]а [[1993]]. године, новостворена [[Словачка|Република Словачка]] је реформом [[1996]]. године поново формирала [[Жилински крај]], као једну од 8 [[административна подела Словачке|управних области државе]]. Градско веће је [[9. новембар|09. 11.]] [[2003]]. године усвојило план економског и социјалног развоја града. Наредне године, [[7. април|07. 04.]], постављен је камен темељац фабрике [[аутомобил]]а [[Кија моторс|КИА]], из које је први аутомобил изашао [[7. децембар|07. 12.]] 2006. године, чиме је Жилина постала једно од три средишта аутомобилске индустрије у Словачкој.

<center>'''Жилина, трг Андреја Глинке'''</center>

! colspan=9 | '''Број становника Жилине по деловима града'''<ref>{{cite web|url=http://www.zilina.sk/index.php?page=ukazoznam&id=198|title = Žilina - oficiálne stránky mesta: ''Oznamy''|language=словачки|accessdate = 30. 6. 2009}}</ref>

! colspan=15 | '''Број становника кроз историју Жилине'''<ref name="СКИст">{{cite web|url=http://www.zilina.sk/mesto-zilina-o-meste-historia|title = Žilina - oficiálne stránky mesta: ''História''|accessdate = 23. 6. 2009|language=словачки}}</ref>

! colspan=15 | <small>''¹Територија града Жилине је током [[1970-е|1970их1970-их]] година [[20. век]]а проширена на околна места. <br />

²Према Статистичком заводу: 83 911 односно 85 400.<ref name="ШУСК7" />''</small>

Градом управљају [[градоначелник]] (''-{primátor}-'') и градско веће (''-{mestské zastupiteľstvo}-''), који се бирају истовремено непосредним тајним гласањем и њихов мандат траје четири године. Градоначелник се налази на челу града, заступа га и обавља извршну функцију у њему, а поседује и свог заменика. Сам град је подељен у осам [[Избори|изборних]] области из којих се бира 31 одборник градског већа<ref name="ГВ">{{cite web|url=http://www.zilina.sk/mesto-zilina-samosprava-mestske-zastupitelstvo-clenovia-zastupitelstva|title = Žilina - oficiálne stránky mesta: ''Členovia Mestského zastupiteľstva''|language=словачки|accessdate = 30. 6. 2009}}{{dead link|date=June 2018}}</ref>:

Последњи избори у Жилини одржани су [[27. новембар|27. 11.]] [[2010]]. године и на њима је за градоначелника изабран Игор Хома, кога је предложила коалиција странака предвођена [[Смер-СД|Смер - социјалном демократијом]] (''-{Smer – sociálna demokracia, SMER-SD}-''). <!--Његов заменик је Михаљ Хорецки, а градско веће чини 25 [[Мушкарац|мушкараца]] и 6 [[жена]]<ref name="ГВ" />.--> Он је тек трећи градоначелник Жилине (после [[Јан Слота|Слоте]] и Хармана) који је на ту функцију дошао после победе на изборима, али су у историјским изворима забележени подаци о двестотинак људи који су се у разним периодима налазили на челу града<ref name="ГДР">{{cite web|url=http://www.zilina.sk/21/primatori-v-historii-mesta/|title = Žilina - oficiálne stránky mesta: ''Predstavitelia v histórii mesta''|language=словачки|accessdate = 22. 8. 2009}}{{dead link|date=June 2018}}</ref>. Најстарији податак је из [[1325]]. године<ref name="ГДР" />, када се на челу града налазио Јан Пезолд.

Жилина је данас један од најзначајнијих [[Привреда|привредних]] центара у Словачкој и њено одељење [[Словачка трговачка и индустријска комора|Словачке трговачке и индустријске коморе]] је друго по величини у држави<ref name="НОпште">{{cite web|url=http://www.zilina.sk/eng/basic_information/0/|title = City of Žilina - Official web site: ''Basic information''|accessdate = 15. 8. 2009. |language=енглески}}{{dead link|date=June 2018}}</ref>. Сам град се, према броју [[Трговина|трговаца]] на сто становника, налази на другом, а према броју [[деоничарско друштво|акционарских друштава]] и [[Друштво са ограниченом способношћу|друштава са ограниченом способношћу]] на трећем месту у Словачкој.<ref name="НОпште" /> Куповна моћ становника у [[Поважје|Поважју]], чији је центар Жилина, је друга по реду у Словачкој.<ref>{{cite web|url=http://www.spectator.sk/articles/view/19011/|title = The Slovak Spectator: ''Purchasing power, regional disparities up'' (07. март 2005)|accessdate = 15. 8. 2009. |language=енглески}}</ref> док се град, са округом, налази на другом или трећем месту према [[бруто домаћи производ|бруто домаћем производу]].<ref name="НОпште" /> Највећа инвестиција у граду је свакако долазак [[Јужна Кореја|јужнокорејског]] [[аутомобил]]ског гиганта [[Кија моторс|КИА]] [[2004]]. године, који је у Жилини подигао фабрику вредну 1 [[Милијарда|милијарду]] [[евро|евра]]<ref name="КИА">{{cite web|url=http://eng.kia.sk/index.php?context=208|title = Kia Motors Slovakia, s.r.o.: ''Company at a Glance''|accessdate = 15. 8. 2009. |language=енглески}}</ref> Поред аутомобилске индустрије, у граду је још развијена<ref>{{cite web | url=http://www.britannica.com/EBchecked/topic/657141/Zilina | title = Zilina (Slovakia)| work=[[Енциклопедија Британика|Encyclopædia Britannica]] | accessdate = 16. 8. 2009.}}</ref> и [[Храна|прехрабрена]], [[инжењер]]ска и [[дрвна индустрија]], као и [[грађевинарство]], које чини 13% производње у Жилинском крају.{{sfn|Reuvid|2005|pp=41, 181}} Поред регионалне канцеларије Народне банке Словачке, двадесетак банака имају своја представништва у граду.

Комплекс фабрике аутомобила КИА се простире на површини од 166 [[хектар]]а, од чега зграде, у којима ради око 2 700 радника, заузимају 16,3 хектара<ref name="КИА" />. У њему се производе три различита модела возила у која се уграђују четири врсте [[мотор]]а, а капацитет фабрике је 300.000 возила годишње<ref name="КИА" />. Поред фабрике аутомобила КИА, читав низ њених [[сарадња|коопераната]] има своје фабрике у граду: ''„[[Донг Хи]]“'', који прави аутомобилске [[Шасија|шасије]] за потребе, како фабрике у Жилини, тако и [[Хјундаи мотор|Хјундаијеве]] фабрике у [[Острава|Острави]], затим фабрика аутомобилског [[челик]]а ''„[[Хјундаи хиско]]“'' и ''„МОБИС“'', који прави 40% ауто-опреме за КИА аутомобиле. Крајем [[2008]]. године, КИА је најавила подизање нове фабрике аутомобилских мотора у Жилини, вредне између 100 и 200 милиона евра.<ref>{{cite news|title = -{Kia to build engine plant in Slovakia}-|url=http://news.theage.com.au/business/kia-to-build-engine-plant-in-slovakia-20081127-6iye.html|work=-{The Age}-|date = 27. 11. 2008.|accessdate = 16. 8. 2009.}}</ref>, што је средином [[2009]]. године подржала и [[Влада Републике Словачке]], која је издвојила 15 милиона евра за подршку овом пројекту<ref>{{cite news|title = -{Government approves EUR 28mn investment aid to five companies}-|url=https://www6.lexisnexis.com/publisher/EndUser?Action=UserDisplayFullDocument&orgId=102236&topicId=127020003&docId=L:1003420714|work=-{AMT Online (Slovakia Today)}-|date = 9. 7. 2009.|accessdate = 16. 8. 2009}}</ref>

Од [[Прехрамбрена индустрија|прехрамбрене индустрије]], у граду се налази [[Млеко|млекара]] ''„Лактис“'', [[пекар]]ска индустрија ''„Пеза“'', која функционише у саставу групе „Јунајтед бејкерис“ и фабрика за прераду [[Живина|живинског]] меса ''„ХИЗА“'', која постоји од [[1974]]. године и данас спада међу највеће фабрике тог типа у Словачкој.<ref>{{cite web|url=http://zilina-gallery.sk/picture.php?/2401/category/57|title = Žilina Gallery: ''HYZA a.s. Žilina''|accessdate = 16. 8. 2009. |language=словачки}}</ref> У домену машинске и дрвне индустрије, у Жилини се налазе предузећа: ''„Електровод“'', који се бави производњом и изградњом разних [[Челик|челичних]] структура (нпр. [[далековод]]а и заштитних ограда поред [[пут]]ева) основан [[1. јануар]]а [[1950]], фабрика [[Куглични лежај|кугличних лежајева]] ''„ЗВЛ“'', која постоји од [[1966]]. године и сарађује са многим светски познатим фирмама (попут [[Бош]]а, [[Сименс (предузеће)|Сименса]], [[Волво]]а, [[Вирлпул]]а, [[Мерлони]]ја и других{{чињеница|date=02. 2014.}}<!--mrtva veza do 20. 12. 2013.-->), затим ''„Древоиндустрија механик“'', која производи машине за дрвну индустрију и рециклажу, запошљава 165 радника и има месечни промет од преко 250.000 евра{{чињеница|date=07. 2018.}}. 2018.}}<!-- mrtva veza od tog datuma--> тј. 8 милиона некадашњих [[Словачка круна|словачких круна]]{{чињеница|date=02. 2014.}}<!--mrtva veza do 20. 12. 2013.-->.

Међу грађевинским предузећима, издваја се ''„Вахостав“'', који је основан [[01. јул]]а [[1954]]. године да би градио [[Брана (грађевина)|бране]], акумулациона [[Језеро|језера]] и [[Хидроелектрана|хидроелектране]] на горњем и средњем току Ваха.<ref name="Вахостав">{{cite web|url=http://www.vahostav-sk.sk/index.php?page=23|title = VÁHOSTAV-SK: ''History''|accessdate = 15. 8. 2009. |language=енглески}}</ref> Данас је једна од водећих словачких фирми у области грађевинарства и бави се изградњом путева, [[Железничка пруга|пруга]], акумулационих језера, [[Екологија|еколошких]], индустријских и комуналних грађевина, али и [[Инустријски парк|индустријских паркова]] са пратећом инфраструктуром. Поред грађења у самој земљи и учешћа у изградњи [[ХЕ Габчиково|хидроцентрале Гобчиково]]<ref name="Вахостав" /> на [[Дунав]]у (коју заједнички граде Словачка и [[Мађарска]]), Вахостав је градио и у [[Њемачка|Немачкој]], [[Русија|Русији]], [[Украјина|Украјини]] и на [[Кипар|Кипру]]<ref name="Вахостав" />.

Од осталих већих предузећа, у Жилини ради ''„Повашки хемијски завод“'' (основан [[1892]]. године као фабрика хемијских производа ''„Поважје“''), затим фабрика папира ''„Тенто“'', која запошљава око 600 људи и има годишњи промет од 90 милиона евра<ref>{{cite web|url=http://zilina-gallery.sk/picture.php?/922/category/57|title = Žilina Gallery: ''Tento Žilina - Metsä Tissue, a.s.''|accessdate = 16. 8. 2009. |language=словачки}}</ref> и некадашњи [[текстил]]ни гигант (пред [[Први светски рат]] била је једна од највећих тог типа на тлу данашње Словачке{{sfn|Reuvid|2005|pp=41, 181}}), фабрика ''„Словена“'', основана [[1891]]. године. Поред њих, у граду постоји велика [[топлана]], а на Ваху су код града изграђене две хидроелектране са вештачким језерима:

* ''Хричовска хидроелектрана'', изграђена од [[1958]]. до [[1962]]. године низводно од града, са [[kaplanova turbina|каплановом турбином]] снаге 31.5 MW и годишњом производњом од 59.1 [[GWh]]<ref>{{cite web|url=http://zilina-gallery.sk/picture.php?/6690/category/639|title = Žilina Gallery: ''Vodná elektráreň Hričov''|accessdate = 16. 8. 2009. |language=словачки}}</ref>

* ''Жилинска хидроелектрана'', изграђена од [[1994]]. до [[1998]]. године узводно од града, са две капланове турбине снаге по 36 MW и годишњом производњом од 173 GWh<ref>{{cite web|url=http://zilina-gallery.sk/picture.php?/3736/category/374|title = Žilina Gallery: ''Elektráreň na Vodnom diele Žilina''|accessdate = 16. 8. 2009. |language=словачки}}</ref>

Просечна плата у Жилинском крају 2008. године износила је 19 460 словачких круна односно 645.95 евра, што је мање у односу на просечну плату у држави (21 782 -{Sk}- тј. 723.03 €). [[Стопа незапослености]] је износила 7,7% (сам округ Жилина је средином године имао стопу од 6,44%.{{чињеница|date=07. 2018.}}. 2018.}}<!-- mrtva veza od tog datuma-->), што је ниже од државног нивоа од на коме је била 9,6%, али треба имати у виду да је стопа данас највероватније доста виша, услед [[Светска економска криза|светске економске кризе]] и кризе у аутомобилској индустрији, што је довело до повећања стопе незапослености у Словачкој на 12,07%, средином августа 2009. године<ref>{{cite news|title = -{Unemployment Breaks the 12-percent Threshold}-|url=http://www.slovakradio.sk/inetportal/rsi/core.php?page=showSprava&id=20037&lang=2|work=-{Radio Slovakia International}-|date = 19. 8. 2009, 15:08:51|language=енглеском|accessdate = 16. 8. 2009}}</ref>

! colspan=12 | '''Кретања просечних плата и стопе незапослености у Жилинском крају'''<ref>{{cite web|url=http://portal.statistics.sk/showdoc.do?docid=6599|title = Štatistický úrad SR: ''Average Monthly Wage''|accessdate = 22. 8. 2009. |language=енглески}}</ref><ref>{{cite web|url=http://portal.statistics.sk/showdoc.do?docid=6598|title = Štatistický úrad SR: ''Unemployment''|accessdate = 22. 8. 2009. |language=енглески}}</ref>

Жилина се налази на раскрсници значајних природних путева, који се користе још од средњег века, повезујући првенствено долину [[Дунав]]а са [[Балтичко море|Балтичким морем]] и истоком данашње Словачке ка [[Русија|Русији]], кроз долину Ваха. Сама река данас није пловна, али постоје планови да се то омогући<ref name="Саобраћај">{{cite web|url=http://www.zilina.sk/en/index.php?page=transport|title = Žilina - oficiálne stránky mesta: ''Transport''|accessdate = 16. 7. 2009. |language=енглески}}</ref>, чиме би се град преко Дунава повезао са [[Океан|светским морима]]. Данас спада међу најважније [[пут|друмске]] и [[Железница|железничке]] раскрснице у земљи<ref name="Саобраћај" />, а налази се на [[Паневропски коридори|паневропским коридорима]]:

Према подацима из [[2007]]. године,<ref name="ГСП">{{cite web|url=http://www.dpmz.sk/Stranky/Sprava_2007.pdf|title = Výročná správa za rok 2007|accessdate = 17. 6. 2009. |format=PDF|publisher=Dopravný podnik mesta Žiliny s.r.o.|language=словачки}}{{Dead link|date=December 2013}}</ref> у Саобраћајном предузећу је била запослена 301 особа, а током године је превезено 14.348.825 путника, што је мање него претходних година ([[2006]]. је превезено 14.666.257, а [[2005]]. 15.616.869 путника<ref name="ГСП" />). Возни парк чини укупно 54 аутобуса (9 различитих модела) и 42 тролејбуса (3 различита модела).

* -{D 1}- (Братислава—Жилина—[[Кошице]]), са везама ка [[Трст]]у у [[Италија|Италији]] односно [[Лавов]]у у Украјини, дужине 513[[километар|km]]<ref name="АП">{{cite web|url=http://www.highways.sk/highways/highways.html|title = Dialnice na Slovensku|accessdate = 17. 6. 2009. |language=словачки}}</ref>

* -{D 3}- (Жилина—[[Кисућке Нове Место]]—[[Чадца]]) са везом ка ауто-путу -{D 1}- односно граници са [[Пољска|Пољском]], дужине 59&nbsp; km,<ref name="АП" />

Зграда станице Зарјечје је подигнута 1945. године, а почетком [[21. век]]а је претворена и у својеврстан [[Култура|културно]]–[[Уметност|уметнички]] простор, који је званично отворен [[18. септембар|18. 09.]] [[2003]]. године.<ref>{{cite web|url=http://www.artfactories.net/STANICA-Truc-Spherique-Zilina.html|title = STANICA (Truc Sphérique) - Zilina - Artfactories|accessdate = 18. 6. 2009}}</ref> Данас се она поред регуларног локалног железничког саобраћаја користи и за разне уметничке програме и [[перформанс]]е са [[Галерија|галеријом]] и радионицом. Смештена је унутар великог друмског кружног тока званог ''Рондел'', а у плану је да се цео простор унутар њега претвори у уметнички простор, који би, између осталог, био украшен и [[графити]]ма.<ref>{{cite web|url=http://www.artfactories.net/STANICA-Truc-Spherique-Zilina.html|title = STANICA: ''NEWS''|accessdate = 18. 6. 2009}}</ref>

Аеродром Жилина (''-{Letisko Žilina}-'') се налази код [[Доњи Хричов|Доњег Хричова]], десетак километара западно од града и опслужује област северозападне Словачке у којој живи око 1.2 милиона становника<ref name="АЕРО">{{cite web|url=http://www.letisko.sk/history|title = Airport Žilina: ''History''|accessdate = 17. 6. 2009. |language=енглески}}{{Dead link|date=December 2013}}</ref>.

* ''Луткарско позориште'' (''-{Bábkové divadlo Žilina}-''), основано [[1950]]. године је најстарије професионално позориште тог типа у Словачкој<ref name="ЛП">{{cite web|url=http://www.bdz.sk/index.php?name=menu_historia|title = História BDŽ|accessdate = 12. 6. 2009. |language=словачки}}</ref>. Гостовало је у 33 државе на 4 светска [[континент]]а ([[Азија]], [[Америке|Америка]], [[Африка]] и [[Европа]]) и у својој историји је извело 213 премијера. Његови чланови су одиграли више од 12 000 представа, које је видело преко 2 500.000 гледалаца из земље и иностранства<ref name="ЛП" />.

:''Повашки музеј'' (''-{Považské múzeum}-'') спада међу највеће [[Музеји у Словачкој|музеје у Словачкој]]<ref name="МЗ-СК">{{cite web|url=http://www.muzeum.sk/defaulte.php?obj=muzeum&ix=pvm_en|title = Muzeum.SK: ''Povazie Museum Zilina''|accessdate = 9. 7. 2009. |language=енглески}}{{Dead link|date=December 2013}}</ref>, а његова колекција предмета везаних за [[Казанџија|казанџијски занат]] га чини јединственим у свету<ref name="СК-ТР">{{cite web|url=http://www.slovakia.travel/entitaview.aspx?l=2&idp=3854|title = Slovakia.travel: ''Museum of Považie in Žilina (Považské múzeum v Žiline)''|accessdate = 9. 7. 2009. |language=енглески}}{{dead link|date=June 2018}}</ref>. Основан је [[1942]]. године као општински музеј, а од [[1948]]. године се његово седиште налази у [[Будатински замак|Будатинском замку]]<ref name="ПМ">{{cite web|url=http://www.pmza.zilina.net/index.php?zobraz=ehtml&idmenu=33|title = Považské múzeum Žilina: ''História''|accessdate = 9. 7. 2009. |language=енглески}}</ref>, на [[север]]у града. Музејска поставка је отворена за јавност [[1956]]. године<ref name="МЗ-СК" /> и данас је чини више од 130.000 експоната<ref name="ПМ" /> из области [[Природне науке|природних наука]] ([[зоологија]], [[ботаника]], [[геологија]]<ref name="СК-ТР" />), [[Археологија|археологије]], [[Историја|историје]] и [[Етнографија|етнографије]]<ref name="МЗ-СК" />. Поред самог Будатинског замка, чији се делови тренутно реновирању, музејске поставке обухватају и оближњу [[стречнијански замак|тврђаву Стречно]], као и две сеоске куће у оближњем селу [[Чичмањи]]<ref name="МЗ-СК" />, у којима су приказани [[народни живот]] и обичаји.

:''Повашка уметничка галерија'' (''-{Považská galéria umenia}-''), као самостална институција постоји од [[1976]]. године када је уметничка колекција издвојена из Повашског музеја<ref name="ПГУ">{{cite web|url=http://www.pgu.sk/|title = ''Považská galéria umenia v Žiline - Museum of Art Zilina''|accessdate = 9. 7. 2009. |language=словачки, енглески}}</ref>, а данас је смештена у великој згради, подигнутој почетком [[20. век]]а<ref name="ПГУ" />. Током [[1970-е|1970их1970-их]] и [[1980-е|1980их1980-их]] година, у оквиру галерије су махом приказиване слике тадашњих словачких аутора, да би се од почетка [[1990-е|1990их1990-их]] Повашка уметничка галерија оријентисала на приказивање свих видова актуелног [[Уметност|уметничког]] стваралаштва, уз приказе дела насталих током [[19760е|1960их1960-их]], [[1970-е|1970их1970-их]] и [[1980-е|1980их1980-их]] година<ref name="ПГУ" />. Данас се у њој налазе смештени како модерни (разне [[Инсталација (уметност)|инсталације]], [[видео-умјетност|видео уметност]] и други), тако и класични видови уметничког изражавања ([[Слика|слике]], [[Скулптура|скулптуре]] и други)<ref name="ПГУ" /> словачких уметника [[20. век]]а. Сама зграда, у којој се музеј-галерија налази, је крајем прве деценије [[21. век]]а реновирана и попримила модернији изглед у односу на класичан стил у коме је изворно подигнута.

:''Музеј јеврејске културе'' (''-{Múzeum židovskej kultúry}-'') је смештен у склопу [[Синагога|синагоге]] ортодоксне [[Јевреји|јеврејске]] заједнице, која је подигнута [[1927]]. године, а званично је отворен [[29. јун|29. 06.]] [[1996]]. године<ref name="МЈК">{{cite web|url=http://zilina-gallery.sk/picture.php?/96/category/24|title = Žilina Gallery: ''Múzeum židovskej kultúry v Žiline''|accessdate = 16. 7. 2009. |language=словачки, енглески}}</ref>, у делу који су некада жене користиле за молитву. Унутрашњост синагоге је очувала свој изворни дрвени намештај, урађен у стилу `20 година [[20. век]]а и украшен [[Геометрија|геометријским]] декором<ref name="МЈК" />. Музејску поставку чине предмети који се користе у вршењу службе у [[Јудаизам|јудаизму]]<ref name="МЈК" />, а део синагоге у коме је поставка смештена одвојен је дрвеном преградом од дела који се користи за [[Молитва|молитву]].

:''Државни камерни оркестар'' (''-{Štátny komorný orchester}-'') или ''Словачка Синфонијета'' је основан [[1974]]. године<ref name="Оркестар">{{cite web|url=http://www.slovaksinfonietta.sk/index.php?lng=eng&obs=eng/about|title = Slovak Sinfonietta of Žilina|accessdate = 29. 7. 2009. |language=енглески}}</ref> и данас је смештен некадашњем ''Дому Фатранске уметности''. Оркестар је одсвирао преко 2 300 концерата<ref name="Оркестар" />, наступајући у готово свим [[Европа|европским]] земљама, [[Тунис]]у, [[Јапан]]у, [[Бразил]]у, [[Канада|Канади]] и [[Сједињене Америчке Државе|Сједињеним Америчким ДржавамаСАД]]<ref name="Оркестар" />. Његов тренутни диригент је јапанац Цугио Маеда<ref name="Оркестар" />, који је и дугогодишњи коорганизатор ''„Средњоевропског фестивала концертних уметности“''.

:''Крајска библиотека'' (''-{Krajská knižnica}-'') је централна библиотека за округе Жилина и Битча, као и за цео [[Жилински крај]]. Основана [[15. октобар|15. 10.]] [[1924]]. године<ref name="Библиотека">{{cite web|url=http://www.tikzilina.sk/230.0/krajska-kniznica-v-ziline/|title = Turistická informačná kancelária mesta Žilina: ''Krajská knižnica v Žiline''|accessdate = 29. 7. 2009. |language=словачки}}</ref>, да би након [[Други светски рат|Другог светског рата]] кратко престала са радом. Поново је отворена [[1954]]. године, а [[1995]]. године се преселила у сопствену зграду у којој се данас налази. Спада међу прве библиотеке у Словачкој које су почеле да стварају фондове [[аудио књига]] за потребе [[Слепи и слабовиди|слепих и слабовидих]]<ref name="Библиотека" />, а [[2006]]. године је проглашена за библиотеку са највише издатих књига у Словачкој<ref name="Библиотека" />. У оквиру ње, функционишу одељења [[Британски савет|Британског савета]], [[Француска алијанса|Француске алијансе]] и [[Гете институт]]а<ref name="Библиотека" />.

Стари град је реконструисан почетком [[1990-е|1990их1990-их]] година и од тада је заштићен као споменик културе (''-{Mestská pamiatková rezervácia}-''). Центар града чине два трга - Маријански (''-{Mariánske námestie}-'') и трг Андреја Глинке (''-{Námestie A. Hlinku}-''). Маријанским тргом доминира црква [[апостол Павле|светог апостола Павла]], стара зграда градског већа и барокна статуа [[Богородица|Девице Марије]]. У близини се налази црква [[света Тројица|светог Тројства]], изграђена око [[1400]]. године, која је од [[2008]]. и саборна црква Жилинске [[бискуп]]ије.

'''Историјско језгро града''' (''-{Historické jadro Žiliny}-'') је формирано у [[средњи век|средњем веку]] и његова основна структура је остала непромењена до данашњих дана. Централно место заузима ''Маријански трг'', приближно [[квадрат]]ног облика (оквирних димензија 100 -{x}- 100 m)<ref name="ТБ-МН">{{cite web|url=http://www.tikzilina.sk/129.0/marianske-namestie/|title = Turistická informačná kancelária mesta Žilina: ''Mariánske námestie''|accessdate = 28. 7. 2009. |language=словачки}}</ref>, са чијих темена полазе по две широке улице ка осталим деловима града, док две уже полазе са средине његове западне и источне стране. Овакав систем градње потиче од [[Немци|немачких]] колониста који су дошли у град крајем [[13. век]]а и карактеристичан је за [[Немачки слободни градови|немачке градове]], због чега су Жилину називали и ''мађарски [[Нирнберг]]''<ref name="7ЧЖ" />. Велики пожари, који су захватили Жилину у прошлости, утицали су на изглед историјског језгра града. Првобитне [[Дрво (материјал)|дрвене]] куће, замењене су онима од [[камен]]а и [[опека|цигле]], куће подигнуте у [[Готика|готичком стилу]], замењене су, након [[1521]]. године, новим у [[Ренесанса|рененсансном стилу]], испод којих су очувани готички подруми<ref name="ТБ-МН" />. Од првобитних 40 кућа на тргу, данас је сачувано њих 32<ref name="ТБ-МН" />. На тргу је смештена [[барок]]на скулптура Девице Марије, постављена [[1738]]. године, а њиме доминира стара градска већница (данас градска кућа у којој је седиште градоначелника) и црква [[апостол Павле|светог апостола Павла]] (завршена [[1754]]. године) са [[исусовци|језуитским]] самостаном. Током реконструкције града крајем [[20. век]]а, са трга је уклоњена базен са фонтаном, који је на њега постављен [[1966]]. године. У близини трга се налази и црква [[света Тројица|светог Тројства]] подигнута почетком [[15. век]]а у готичком стилу, која је од [[2008]]. године постала саборна црква новоформиране Жилинске бискупије. Поред ње се налази Буријанова кула, [[звоник]] висок 46 m<ref name="СТ-ШВ">{{cite web|url=http://www.slovakiatravels.com/sections/Regionscities/Zilina/Zilina_whatToSee-en.php|title = SlovakiaTravels.com: ''City of Zilina, what to see, informations, historical monuments, churches''|accessdate = 28. 7. 2009. |language=енглески}}{{Dead link|date=December 2013}}</ref>, подигнут у првој половини [[16. век]]а у [[Ренесанса|ренесансном]] стилу, по узору на [[италија]]нске звонике из тог периода<ref name="СТ-ШВ" />.

'''Жилински Град''' (''-{Žilinský hrad}-'') је било градско [[тврђава|утврђење]] у Жилини, које се до [[2008]]. године сматрало ишчезлим. Током радова на изградњи тржног центра у старом градском језгру, откривени су остаци некадашње тврђаве, о чему је јавност обавештена [[30. мај]]а [[2008]]. године<ref name="7ЧЖ" />. Непосредно поред цркве [[света Тројица|свете Тројице]] на тргу Андреја Глинке, подигнуте око [[1400]]. године, откривени су остаци [[куле]] овалног облика. Њен спољни [[пречник]] је 14 m<ref name="7ЧЖ" />, а унутрашњи 8 m, због чега се процењује да би могла бити висока и до 20 m<ref name="ЖГ" />. Сматра се да је подигнута у [[13. век]]у<ref name="ЖГ">{{cite web|url=http://spravy.pravda.sk/v-ziline-nasli-zvysky-hradu-z-13-storocia-stanu-sa-len-interierom-nakupneho-centra-gik-/sk_regiony.asp?c=A080605_153222_sk_regiony_p23|title = Pravda.sk: ''V Žiline našli zvyšky hradu z 13. storočia, stanú sa len interiérom nákupného centra''|accessdate = 16. 7. 2009. |language=словачки}}</ref>, а могла би бити [[Донжон кула]] некадашње тврђаве<ref name="7ЧЖ" />, која је имала и стамбену улогу. У изворима се утврђење први пут помиње [[1318]]. године<ref name="7ЧЖ" />, у доба владавине [[Матија Чак|Матије Чака]] овим поднебљем, али има оних који га сматрају старијим и смештају његово подизање у другу половину [[13. век]]а, након [[монголско-угарски сукоби|монголске најезде]] (1241—1242), када је широм тадашње [[Краљевина Угарска (1000—1918)|краљевине Угарске]] подигнут већи број утврђења. Последњи писани податак о тврђави забележен је [[1457]]. године. Данас остаци Жилинског Града представљају највећи археолошки локалитет у граду<ref name="7ЧЖ" /> и стављени су под заштиту државе.

'''Будатински Град''' (''-{Budatínsky hrad}-'') је утврђење направљено на [[ушће|ушћу]] [[Кисуца|Кисуће]] у [[Вах]]<ref name="СТ-БГ">{{cite web|url=http://www.slovakia.travel/entitaview.aspx?l=2&llt=1&idp=7102|title = Slovakia.travel: ''Castle of Budatín''|accessdate = 16. 7. 2009. |language=енглески}}{{dead link|date=June 2018}}</ref>, да би контролисало путни правац који је повезивао Понитрје и [[Шлеска|Шлезију]]. Подигнут је највероватније у другој половини [[13. век]]а<ref name="СТ-БГ" />, вероватно после [[монголско-угарски сукоби|монголске најезде]] (1241—1242)<ref name="7ЧЖ" />, као типичан водени град<ref name="СТ-БГ" />. Најстарији данас очувани део представља [[Романика|романичка]] округла [[Куле|кула]] са елементима ране [[Готика|готике]], која је касније дорађена у [[Ренесанса|ренесансном стилу]]<ref name="СТ-БГ" />. Тврђава је током векова мењала власнике, да би са губитком стратешког значаја била у првој половини [[19. век]]а претворена у [[барок]]ни летњиковац<ref name="7ЧЖ" />. Касније је уз њега направљена капела и велики [[парк]] у [[Енглески парк|енглеском стилу]] који се простирао до самих река<ref name="7ЧЖ" />. Последња велика реконструкција Будатинског Града је урађена након [[Први светски рат|Првог светског рата]]. Данас је у њему смештен Повашки музеј, а сама грађевина је у процесу обнове<ref name="СТ-БГ" />.

'''Неологичка [[синагога]]''' (''-{Neologická synagóga}-'') је дело чувеног немачког архитекте [[Петер Беренс|Петера Беренса]] и представља значајно дело [[Модерна европска архитектура|модерне европске архитектуре]] на тлу данашње Словачке<ref name="НС" />. Подигнута је на месту старе синагоге из [[1860]]. године, у периоду од [[1928]]. до [[1931]]. године<ref name="НС">{{cite web|url=http://www.slovak-jewish-heritage.org/database.php?LangID=1&MonumentID=78&form_TypeID=0&form_RegionID=0&form_LocationID=61|title = SLOVAK JEWISH HERITAGE: ''Žilina''|accessdate = 16. 7. 2009. |language=енглески}}</ref>. Зграда је направљена у модерном стилу са елементима [[Маварска архитектура|маварске архитектуре]]<ref name="7ЧЖ" />, приземним делом од грубо тесаног тамног камена на који се надовезује светлији део са низом прозора<ref name="НС" />, а над целом грађевином се уздиже широка црвена [[купола]] [[пречник]]а 16 m<ref name="7ЧЖ" />. У њеној унутрашњости се налази велика дворана за молитву, са галеријама намењеним женама, смештеним са стране<ref name="НС" />. Данас се у згради налази [[биоскоп]] ''„Центар“'', а на њој се налази спомен плоча у знак сећања на [[Јевреји|Јевреје]] страдале у [[трећи рајх|нацистичким]] [[сабирни логор|концентрационим логорима]].

'''-{Privilegium pro Slavis}-''' је повеља коју је [[7. мај]]а [[1381]]. године<ref name="7ЧЖ">{{cite web|url=http://www.zilinskyvecernik.sk/index.php?option=com_content&task=view&id=8902&Itemid=75|title = Žilinský večerník a.s., Dolný val 16, 010 01 Žilina: ''Sedem divov Žiliny''|accessdate = 16. 7. 2009.|language=словачки}}</ref>, током посете граду, издао краљ [[Лајош I Анжујски|Лајош I Велики]]. Њом је уважио притужбе словенских грађана Жилине и изједначио њихова права са правима немачких колониста. У повељи је било потврђено да половину чланова градског већа чине [[Немци]], а другу половину [[Словаци]], док се градоначелник бира на годину дана и то наизменично из редова једних и других. Очувана је у препису из [[1431]]. године<ref name="7ЧЖ" />, а данас се чува у Државном архиву у оближњој [[Битча|Битчи]]<ref name="7ЧЖ" />. У знак сећања на издавање ове повеље, на градској кући је [[3. децембар|3. децембра]] [[1993]]. године откривена спомен плоча<ref name="ППС">{{cite web|url=http://zilina-gallery.sk/picture.php?/8011/category/783|title = Žilina Gallery: ''Šiesty div Žiliny''|accessdate = 16. 7. 2009. |language=словачки}}</ref>.

'''Жилинска књига''' (''-{Žilinská kniha}-'') представља ''највредније писмено наслеђе средњег века у Словачкој'', а уједно и најстарији сачувани запис на словачком језику који се налази у данашњој Словачкој. Писана је на три језика ([[Латински језик|латинском]], [[Немачки језик|немачком]] и [[Словачки језик|словачком]]) у периоду од [[1378]]. до [[1561]]. године и састоји се од три дела. Први део чини препис [[Магдебург|Магдебуршког]] законика на немачком језику, који је [[1378]]. године направио Микулаш од Лукова. Други део је његов препис на словачком језику настао [[1473]]. године, док трећи и најобимнији део чине имовински и приватни записи вођени у континуитету од [[1380]]. до [[1524]], након чега су спорадично уношени до [[1561]]. године<ref name="ЖК">{{cite web|url=http://zilina-gallery.sk/picture.php?/8000/category/783|title = Žilina Gallery: ''Siedmy div Žiliny''|accessdate = 16. 7. 2009. |language=словачки}}</ref>. Жилинску књигу сачињава 149 листова папира димензија 29 -{x}- 22 [[центиметар|cm]], укоричених у [[15. век]]у<ref name="ЖК" />. Данас је смештена у Државном архиву у Жилини, а [[1988]]. године је проглашена за народни културни споменик<ref name="ЖК" />.

:''Жилински карневал'' се одржава у [[фебруар]]у и представља највећи [[карневал]] у Словачкој<ref name="Карн">{{cite web|url=http://www.zilina.sk/eng/carneval_slovakia_zilina/5/|title = City of Žilina - official web site: ''Carneval Slovakia Žilina''|accessdate = 16. 8. 2009. |language=енглески}}{{dead link|date=June 2018}}</ref>. На њему учествује више стотина [[костим]]ираних људи, како из Жилине и осталих делова Словачке, тако и из околних земаља, [[Пољска|Пољске]] и [[Чешка|Чешке]]<ref name="Карн" />. Током његовог трајања, на улицама се поред маскираних играча и плесача [[фолклор]]а, могу наћи и тезге на којима се нуде локални специјалитети.

:''Фестивал Стари град'' се одржава од [[1995]]. године на два главна градска трга и представља најпознатију културну манифестацију у Жилини<ref name="ФСГ">{{cite web|url=http://www.zilina.sk/eng/old_town_festival/5/|title = City of Žilina - official web site: ''Old Town Festival''|accessdate = 16. 8. 2009. |language=енглески}}{{dead link|date=June 2018}}</ref>. Траје три дана, током којих се представља [[домаћа радиност]] и музика свих жанрова, а пратеће активности обухватају манифестације у склопу [[Светски дан детета|Међународног дана детета]], изложбе, радионице везане за историју града и друге активности<ref name="ФСГ" />.

:''Жилинско културно лето'' траје од [[јун]]а до [[август]]а и обухвата читав низ културних догађања (концерте, позоришне представе, [[филм]]ске пројекције, радионице, симпозијум [[Дрводељство|дрводељства]], изложбе и друге). У склопу њега се у оближњој [[Терхова|Терхови]] одвијају ''„Дани [[Ћирило и Методије|Ћирила и Методија]]“'', као и ''„[[Јурај Јаношик|Јаношикови]] дани“'', којима присуствује око 70.000 посетилаца.{{чињеница|date=07. 2018.}}. 2018.}}<!-- mrtva veza od tog datuma-->

:''Север против Југа'' је [[спорт]]ска манифестација током које се на тргу Андреја Глинке игра [[фудбал]], на импровизованом терену димензија 40-{x}-20 m<ref name="НПЈ">{{cite web|url=http://www.zilina.sk/eng/north_against_south/5/|title = City of Žilina - official web site: ''North against South''|accessdate = 16. 8. 2009. |language=енглески}}{{dead link|date=June 2018}}</ref>. Свака од утакмица траје 30 [[минут]]а, а на турниру може да учествује било ко од посетилаца, тако да се процењује да преко 500 људи узме учешће у овој манифестацији сваке године<ref name="НПЈ" />. Она се организује у сарадњи са [[ФК Жилина]], а у њој групно учествују школе, фирме и друге институције.

а поред њих, у граду се одржавају ''„Средњоевропски фестивал концертних уметности“'' ([[април]]), фестивал луткарских позоришта ([[јун]]), међународни фестивала [[Анимација|анимације]] ''„Анча фест“'' ([[јул]]), међународни фестивал креативности и [[Фантазија|фантазије]] ''„Весела радионица“'' ([[септембар]])<ref name="Мнф">{{cite web|url=http://www.zilina.sk/eng/top_events/5/|title = City of Žilina - official web site: ''Top events''|accessdate = 16. 8. 2009. |language=енглески}}{{dead link|date=June 2018}}</ref>.

У долини Рајчанке, 15 километараkm јужно од града, налази се бањско лечилиште и градић са 2 936 становника.<ref>{{ШУСК3|ОкругБр=430511|НУТС=517933|Име=Рајецке Теплице|}}</ref> [[Рајецке Тјеплице|Рајецке Теплице]]. Његови извори термалне воде температуре 38°-{[[Степен целзијуса|C]]}- се користе у медицинске сврхе од [[1378]]. године<ref name="ТБ-Рјц">{{cite web|url=http://www.tikzilina.sk/382.0/smer-zilina---rajec/|title = Turistická informačná kancelária mesta Žilina: ''Smer: Žilina - Rajec''|accessdate = 19. 8. 2009. |language=словачки}}</ref> У градићу се налази парк са вештачким језером и [[фонтана]]ма, као и базен са термалном водом. Непосредно поред Рајецких Теплица, код села Кунерад 17.5 километараkm од Жилине, налази се истоимени [[дворац]] са [[Куле|кулама]], луковима, терасама и степеништима. Подигао га је у периоду од [[1914]]. до [[1916]]. године [[гроф]] Балестрем<ref name="ТБ-Рјц" /> у [[сецесија|стилу сецесије]]. Током [[Словачки народни устанак|Словачког народног устанка]] [[1944]]. године, [[трећи рајх|немачки нацисти]] су га спалили, али је након рата обновљен. Узводно од Рајецких Теплица смештен је [[Рајец (Словачка)|Рајец]], градић са 6 076 становника<ref>{{ШУСК3|ОкругБр=430511|НУТС=517917|Име=Рајец|}}</ref>, који се у изворима јавља још [[1193]]. године<ref>{{ШУСК1|ОкругБр=430511|НУТС=517917|Име=Рајец|}}</ref> у повељи [[списак угарских владара|мађарског краља]] [[Бела III|Беле III]] (1173—1196) као ''-{Raich}-''. У њему је некада постојало утврђење, које је уништено у [[17. век]]у<ref>{{cite web|url=http://www.castles.sk/index.php?castle=149|title = Slovak castles: ''Rajec''|accessdate = 19. 8. 2009. |language=енглески}}</ref> Данас у њему пажњу привлачи главни градски трг са старом већницом и црквом [[Свети Владислав|светог Владислава]]<ref name="ТБ-Рјц" />. Поред тога, од [[1993]]. године се у градској већници, која је некада била пивара, налази месни музеј у коме су смештене две збирке, [[Етнографија|етнографска]] и [[Биологија|биолошка]].

Рајецка Лесна, која се налази 27 километараkm јужно од Жилине, први пут се у изворима помиње [[1474]]. године.<ref>{{ШУСК1|ОкругБр=430511|НУТС=517925|Име=Рајецка Лесна|}}</ref>, а данас у њој живи 1 272 становника<ref>{{ШУСК3|ОкругБр=430511|НУТС=517925|Име=Рајецка Лесна|}}</ref> У њој се налази тзв. ''[[Словачки Витлејем]]''<ref name="ТБ-Рјц" />, велика [[Дрво (материјал)|дрвена]] композиција дугачка 2.5, широка 8.5 и висока 3 метра{{чињеница|date=07. 2018.}}, коју је 17 година<ref>Радови су започети [[1980]]. године, већи део композиције је представљен и отворен за јавност [[26. новембар|26. 11.]] [[1995]]. године, до краја наредне је додат још један део, а сви радови су окончани крајем [[1997]]. године.</ref> радио дрводеља Јозеф Пекара<ref name="СвкВтл" />. На њој су приказани [[Библија|библијски]] мотиви, као и знаменитости Словачке, поред којих су приказани [[занат]]и, обичаји и послови карактеристични за поједине делове државе. Додатну атракцију ове композиције представља и чињеница да се на њој појављује око 300 фигурица<ref name="СвкВтл" /> ([[човек|људи]], [[животиње|животиња]]...), од чега се половина помера<ref name="СвкВтл" />. Јужније од ње је село Чичмани, смештено на обронцима Суловских врха крај [[Рајчанка|Рајчанке]] и удаљено је 41 километарkm од Жилине. У изворима се први пут помиње [[1272]]. године<ref>{{ШУСК1|ОкругБр=430511|НУТС=517470|Име=Чичмани|}}</ref>, а данас у њему живи 194 становника<ref>{{ШУСК3|ОкругБр=430511|НУТС=517470|Име=Чичмани|}}</ref> Познато је по сачуваним примерима сеоске народне архитектуре<ref name="ТБ-Рјц" /> који се од [[1977]]. године налазе под заштитом државе и данас функционишу у склопу Повашког музеја. Централна музејска поставка, која обухвата народне обичаје, [[фолклор]] и чичмански [[вез]], смештена је у тзв. ''Раденовом дому'', док се кући са бројем 42. налази поставка [[ентеријер]]а народних кућа, на прелазу из [[19. век|19.]] у [[20. век]]<ref name="ТБ-Рјц" />.

У долини Варинке, у подножју Мале Фатре, налази се село [[Терхова]], удаљено 25.1 километарkm источно од Жилине. Први пут се у изворима помиње [[1598]]. године<ref>{{ШУСК1|ОкругБр=430511|НУТС=518042|Име=Терхова|}}</ref>, а данас, са својих 4 073 становника<ref>{{ШУСК3|ОкругБр=430511|НУТС=518042|Име=Терхова|}}</ref>, спада међу већа села у Словачкој. Позната је као родно место [[Јурај Јаношик|Јураја Јаношика]], словачког [[Robin Hud|Робина Худа]] из [[18. век]]а<ref>{{cite web|url=http://www.slovakia.travel/entitaview.aspx?l=2&smi=108006&ami=108006&llt=1&idp=1629|title = Slovakia.travel: ''Juraj Jánošík (1688-1713)''|accessdate = 19. 8. 2009. |language=енглески}}{{dead link|date=June 2018}}</ref>, а у кући у којој се он, највероватније, родио, данас је смештена изложба ''„Јаношик и Терхова“'', која је саставни део Повашког музеја из Жилине. На узвишењу изнад села се, од [[1988]]. године, уздиже његов споменик висок 7.5 m{{чињеница|date=07. 2018.}}. 2018.}}<!-- mrtva veza od tog datuma-->, а међу знаменитости села треба убројати и цркву [[Ћирило и Методије|светих Ћирила и Методија]] из прве половине [[20. век]]а. У близини Терхове се налази ски центар Вратна долина, а током године се у селу одвија неколико манифестација, међу којима су и [[фолклор]]ни фестивал ''„Јаношикови дани“'' (који се одржава почетком [[август]]а сваке године, од [[1963]]) и ''„Дани Ћирила и Методија“'' (који се одржава у [[јул]]у сваке године, од [[1990]]).

На удаљености од 19.4 километараkm од Жилине, низводно на реци Ваху, налази се градић [[Битча]] са 11 600 становника.<ref>{{ШУСК3|ОкругБр=430501|НУТС=517461|Име=Битча|}}</ref> Први пут се у изворима помиње [[1234]]. године, а у другој половини [[14. век]]а је добио свој [[Градски статут|статут]]. На месту на коме се раније највероватније налазило старије утврђење, са [[темељ]]има у [[Вода|води]]<ref name="ТБ-Бтч">{{cite web|url=http://www.tikzilina.sk/360.0/smer-zilina---bytca/|title = Turistická informačná kancelária mesta Žilina: ''Smer: Žilina - Bytča''|accessdate = 19. 8. 2009. |language=словачки}}</ref>, Франтишек Турзо је од [[1571]]. до [[1574]]. године подигао [[Битчански замак]] у [[Ренесанса|ренесансном]] стилу<ref name="ТБ-Бтч" />. Његов син, [[Палатин (титула)|палатин]] Јурај, је [[1601]]. године у његовом склопу подигао тзв. ''Свадбену палату''<ref name="ТБ-Бтч" />. Данас се у њему налази Државни архив који чува преко 600 разних фондова и збирки докумената<ref name="ТБ-Бтч" />, од [[1263]]. године, до данашњих дана<ref name="ТБ-Бтч" />, укључујући и повељу ''-{[[Privilegium pro Slavis]]}-''.

Узводно од града над Вахом се уздижу тврђаве [[Стари замак на Ваху|Варин]] и [[Стречнијански замак|Стречно]], које су контролисале пролаз кроз Стречниански теснац. Прво је, у првој половини [[13. век]]а, подигнут Варин (први пут се помиње у изворима [[1235]]. године као ''-{castrum Warna}-''<ref name="Врн">{{cite web|url=http://www.castles.sk/index.php?castle=178|title = Slovak castles: ''Starý hrad''|accessdate = 19. 8. 2009. |language=енглески}}</ref>), да би крајем [[13. век|13.]] или почетком [[14. век]]а у његовој близини био у [[Готика|готичком стилу]] подигнут Стречно, који се први пут јавља у изворима [[1316]]. године као ''-{castrum de Strechun}-''<ref name="Стрч">{{cite web|url=http://www.castles.sk/index.php?castle=183|title = Slovak castles: ''Strečno''|accessdate = 19. 8. 2009. |language=енглески}}</ref>. Варин је током година постао познат као ''Стари Град'', а напуштен је у [[16. век]]у и данас је већим делом у рушевинама<ref name="Врн" />. Стречно су [[1698]]. године спалиле снаге цара [[Леополд I, цар Светог римског царства|Леополда I]]<ref name="Стрч" />, након чега је напуштен, али је данас делимично конзервиран и рестауриран, тако да функционише у склопу Повашког музеја из Жилине.

Југоисточни обод Жилинске котлине чини југозападни део [[Мала Фатра|Мале Фатре]] тзв. ''Лучанска Мала Фатра'' коју од североисточног дела тзв. ''Криванске Мале Фатре'' одваја Стречниански теснац на Ваху. Највиши врх планине је Вељки Криван са 1 709 m [[апсолутна висина|нмв]], који се налази у северном делу, док је највиши врх Лучанског дела Вељка Лука са висином од 1 475 m. На планини се налази велики број обележених пешачких стаза, чија укупна дужина прелази 400 километараkm<ref name="СТ-МФ">{{cite web|url=http://www.slovakia.travel/entitaview.aspx?l=2&smi=108013&ami=108013&llt=1&idp=4990|title = Slovakia.travel: ''Holiday resort Malá Fatra Mts.''|accessdate = 19. 8. 2009. |language=енглески}}{{dead link|date=June 2018}}</ref>. У оквиру северног дела планине, формиран је [[1988]]. године [[Национални парк Мала Фатра]], а велики ски центар на планини је [[Вратна долина]] код села Терхова. Мала Фатра је богата [[Вода|водом]], тако да на њој има доста извора и водопада<ref name="СТ-МФ" />, од којих је највећи Шутовски, са висином пада од 38 m<ref name="СТ-МФ" />.

На простору југозападно од Жилине, између Рајчанке и Ваха, уздижу се планине [[Стражовски врхи|Стражовски]] и [[Суловски врхи]]. Њихове највише тачке су Стражов (1 213 -{[[метар|m]]}- [[апсолутна висина|нмв]]) и Вељки Манин (891 -{m}- [[апсолутна висина|нмв]]). Поједини делови обе планине су [[1989]]. године [[заштићено подручје Стражовски врхи|проглашене заштићеном облашћу]], у оквиру које посебно место заузима област Суловских стена са својим каменим формацијама, међу којима се истиче тзв. ''Готичка капија''<ref name="СТ-СВ" />. Суловски врхи су познати и по највећем станишту [[орхидеје|орхидеја]] у Словачкој<ref name="СТ-СВ">{{cite web|url=http://www.slovakia.travel/entitaview.aspx?l=2&smi=108034&ami=108034&llt=1&idp=4892|title = Slovakia.travel: ''Súľovské skaly rocks (Súľovské vrchy Mts.)''|accessdate = 19. 8. 2009. |language=енглески}}{{dead link|date=June 2018}}</ref>, као и по Суловском<ref name="СТ-СВ" /> или Хлбоцком<ref name="СХВ">{{cite web|url=http://zilina-gallery.sk/picture.php?/11542/category/1096|title = Žilina Gallery: ''Hlbocký vodopád ''|accessdate = 19. 8. 2009. |language=словачки}}</ref> водопаду, који има две каскаде, укупне висине 15 m<ref name="СХВ" />.

''[[Национални парк Мала Фатра]]'' (''-{Národný park Malá Fatra}-'') се налази северозападно од града и обухвата 40 посебно заштићених резервата. Проглашен је [[1988]]. године (прве заштићене области на тлу данашњег парка су проглашене [[1967]]. године)<ref name="НПМФ">{{cite web|url=http://www.sopsr.sk/malafatra/|title = ŠOPSR: ''Národný park Malá Fatra''|accessdate = 19. 8. 2009. |language=словачки}}</ref> и обухвата заштићену област површине 226,3 -{[[квадратни километар|km²]]}- (површина шире заштитне зоне износи 232,62 -{km²}-)<ref name="НПМФ" />. У оквиру парка живи 1 141 врста [[зељаста биљка|зељастих]] (од тога су 92 врсте [[Праве маховине|правих маховина]], 111 врста [[лишаји|лишајева]] и 7 врста [[гљиве|гљива]], на разне начине угрожене<ref name="НПМФ" />) и 973 врсте [[дрво|дрвенастих биљака]] (од чега 22 [[Западни Карпати|западнокарпатска]] и 14 [[Карпати|карпатских]] [[ендемизам|ендемита]]<ref name="НПМФ" />, 15 карпатских [[субендемит]]а и 1 локални ендемит{{чињеница|date=02. 2014.}}<!--mrtva veza do 20. 12. 2013.-->), док од животињског света има око 3 000 врста [[Бескичмењаци|бескичмењака]] (од тога 28 ретких, 12 угрожених и 2 критично угрожене врсте) и 210 врста [[кичмењаци|кичмењака]] (од тога 15 ретких, 56 угрожених и 15 критично угрожених врста)<ref name="НПМФ" />. Већи део територије националног парка се налази под [[Шума|шумом]] (око 70%), у којима су најзаступљеније [[Буква|букве]], [[смрча|смреке]] и [[Јела|јеле]], а на појединим местима и [[планински јавор]]<ref name="НПМФ" />. Међу заштићеним зонама се налазе и разни [[Геоморфологија|геоморфолошки]] облици, попут Шутовске [[Епигенија|епигеније]] (двострука епигенија Ваха и Шутовског потока<ref>{{cite web|url=http://uzemia.enviroportal.sk/main/detail/cislo/447|title = Šzocčp SR: ''Nature monument Šútovská epigenéza''|accessdate = 19. 8. 2009. |language=словачки, енглески}}</ref>), стена у облику игле (Полувсијанска<ref>{{cite web|url=http://uzemia.enviroportal.sk/main/detail/cislo/384|title = Šzocčp SR: ''Nature monument Poluvsianska skalná ihla''|accessdate = 19. 8. 2009. |language=словачки, енглески}}</ref> и Хричовска<ref>{{cite web|url=http://uzemia.enviroportal.sk/main/detail/cislo/270|title = Šzocčp SR: ''Nature monument Hričovská skalná ihla''|accessdate = 19. 8. 2009. |language=словачки, енглески}}</ref>), Слнечних стена (масив [[Доломит|доломитских стена]] разних облика<ref>{{cite web|url=http://uzemia.enviroportal.sk/main/detail/cislo/422|title = Šzocčp SR: ''Nature reserve Slnečné skaly''|accessdate = 19. 8. 2009. |language=словачки, енглески}}</ref>) и брда Шип (доминантни врх са стењацима<ref>{{cite web|url=http://uzemia.enviroportal.sk/main/detail/cislo/441|title = Šzocčp SR: ''National nature reserve Šíp''|accessdate = 19. 8. 2009. |language=словачки, енглески}}</ref>).

''[[Заштићено подручје Стражовски врхи|Заштићена област Стражовски врхи]]'' (''-{Chránená krajinná oblasť Strážovské vrchy}-'') је формирана [[1989]]. године на простору планина Стражовски и Суловски врхи<ref name="ЗОСВ">{{cite web|url=http://www.sazp.sk/slovak/struktura/copk/chodniky/chkostrv.html|title = SAŽP: ''Chránená krajinná oblasť Strážovské vrchy''|accessdate = 19. 8. 2009. |language=словачки}}{{Dead link|date=December 2013}}</ref>. Обухвата површину од 30.979 [[хектар|ha]]<ref name="ЗОСВ" /> на којој се налази 12 посебно заштићених резервата. Пре њеног формирања, четири резервата су се већ налазили под заштитом државе:Манински теснац ([[1967]]), Костолецки теснац ([[1970]]), Суловске стене ([[1973]]) и Стражов ([[1981]]). Разнолика флора ове области обухвата и неколико западнокарпатских и карпатских ендемита, као и једну ендемску врсту [[Чичак|чичка]]<ref name="ЗОСВ" />. Шуме на овом простору су букове, које на вишим пределима смењују заједнице букве и јеле, изнад којих преовлађују [[четинари]]. Животињски свет је уобичајен за појас [[листопадна биљка|листопадних]] шума, са представницима [[Ред (биологија)|реда]] [[звери]] (медвед и рис), ловне дивљачи ([[муфлон]], [[црвени јелен|јелен]], [[срна|срндаћ]] и [[divlja svinja|дивља свиња]]), као и неколико ретких врста [[лептири|лептира]]<ref name="ЗОСВ" />.

''[[Заштићено подручје Кисућа|Заштићена област Кисућа]]'' (''-{Chránená krajinná oblasť Kysuce}-'') је формирана [[1984]]. године на простору планина Јаворники и Кисућка врховина<ref name="ЗОК">{{cite web|url=http://www.slovakia.travel/entitaview.aspx?l=2&ami=108035&smi=108035&llt=1&idp=2313|title = Slovakia.travel: ''The Protected Land-scape Area Kysuce''|accessdate = 19. 8. 2009. |language=енглески}}{{dead link|date=June 2018}}</ref>. Обухвата површину од 65.462 [[хектар|ha]]<ref name="ЗОК" /> на којој се налази 22 посебно заштићених резервата. Пре њеног формирања, тринаест резервата су се већ налазили под заштитом државе:Вељки Јаворник ([[1967]]), Буковски прамењ ([[1973]]), Чиерна Лутиша ([[1972]]), Вељке Остре ([[1973]]), Војтовски прамењ ([[1973]]), Вихиловске прахи ([[1973]]), Клокочовске стене ([[1973]]), Корњански ропни прамењ ([[1973]]), Оходницки прамењ ([[1973]]), Вељка Рача ([[1976]]), Зајачкова лука ([[1979]]), Мали Полом ([[1981]]), Вихиловске стене ([[1983]]). Једна од специфичности ове области су камене лопте непознатог порекла. У питању су лоптасте формације, од [[пешчар]]а и [[Конгломерат (геологија)|конгломерата]], чији [[пречник]] достиже и до 260[[центиметар|cm]]<ref name="ЗОК" />, а јављају се на две одвојене локације, које су заштићене као резервати Мегонки.<ref>{{cite web|url=http://uzemia.enviroportal.sk/main/detail/cislo/1127|title = Šzocčp SR: ''Nature monument Megonky''|accessdate = 19. 8. 2009. |language=словачки, енглески}}</ref> и Клокочовске стене<ref>{{cite web|url=http://uzemia.enviroportal.sk/main/detail/cislo/310|title = Šzocčp SR: ''Nature reserve Klokočovské skálie''|accessdate = 19. 8. 2009. |language=словачки, енглески}}</ref> Резерват Корњански ропни прамењ обухвата природни извор [[нафта|сирове нафте]], из кога повремено избија и [[природни гас]] (са високом концентрацијом [[метан]]а), док је село Вихиловка познато по [[Туризам|туристичкој]] [[пруга узаног колосека|прузи уског колосека]] и музеју традиционалне сеоске архитектуре<ref name="ЗОК" />.

Почетак [[Образовање|образовних]] институција у Жилини, датира у [[1542]]. годину, када се у изворима први пут помиње [[Протестантизам|протестантска]] [[гимназија]] тзв. ''Академија''. Век и по` касније, [[Исусовци|Језуити]] су [[1691]]. године отворили нижу гимназију. Данас у граду постоје већином државне образовне установе, али се, након промена у тадашњој Чехословачкој, од [[1989]]. године јављају приватне и верске.

У граду постоји 18 државних, једна приватна, три верске и три уметничке [[Основна школа|основне школе]], са око 7 500 ученика (у школској 2006/2007 било је уписано 7 484 ученика{{чињеница|date=02. 2014.}}<!--mrtva veza do 20. 12. 2013.-->). Међу уметничким школама се истиче школа ''„Ладислав Арваја“'', основана [[1927]]. године, која спада међу највеће школе тог типа у Словачкој<ref name="ЖО">{{cite web|url=http://www.zilina.sk/en/index.php?page=education|title = Žilina - oficiálne stránky mesta: ''Education''|accessdate = 23. 6. 2009}}</ref>. На њој се, између осталог, изучава свирање разних [[музички инструмент|инструмената]], [[балет]] и [[плес]].

Жилина, као обласно средиште, има развијен систем [[Средња школа|средњих школа]] који сачињава: 8 [[гимназија]] са око 3 500 ученика (у школској 2006/2007 било је уписано 3 514 ученика{{чињеница|date=03. 2014.}}<!--mrtva veza do 10. 011. 2014.-->), 10 специјализованих средњих школа са око 3 700 ученика (у школској 2006/2007 било је уписано 3 696 ученика{{чињеница|date=02. 2014.}}<!--mrtva veza do 20. 12. 2013.-->) и 9 стручних средњих школа са 4 900 ученика (у школској години 2006/2007 било је уписано 4 870 ученика{{чињеница|date=02. 2014.}}<!--mrtva veza do 20. 12. 2013.-->).

У Жилини данас постоји државни [[универзитет]] који сачињава седам [[факултет]]а<ref name="ЖУ">{{cite web|url=http://www.uniza.sk/menu/inc.asp?menu=99&ver=en&sub=text.html|title = Žilinská univerzita: ''Present situation of the University''|accessdate = 11. 6. 2009}}{{dead link|date=June 2018}}</ref>:

[[Датотека:Zilina_vs_Slovan.JPG|мини|лево|200п|Полувреме утакмице ФК Жилина-ФК Слован на стадиону под Дубном ([[9.5. мај]]а [[2009]])]]

''ФК Жилина'' (''-{MŠK Žilina}-'') је основана [[1908]]. године од стране радника фабрике текстила ''„Словена“'' и хемијских производа ''„Поважје“'', а званично је формирана на састанку одржаном [[20. јун|20. 06.]] [[1909]]. године.<ref>Клуб је практично основан [[1908]]. године и она се појављује на његовом [http://upload.wikimedia.org/wikipedia/en/e/e5/MSK_Zilina_logo.png грбу], док је [[20. јун|20. 06.]] [[1909]]. године званично основан под именом ''-{Zsolnai Testgyakorlók Köre}-''</ref> Током своје историје, десет пута је мењао име, а најзначајнији успеси на међународној сцени су четвртфинале [[Куп победника купова у фудбалу|Купа победника купова]] у [[Куп победника купова у фудбалу 1961/62.|сезони 1961/1962]]. када су испали од [[ФК Фиорентина|Фиорентине]]{{чињеница|date=02. 2014.}}<!--mrtva veza do 20. 12. 2013.-->, финале [[Митропа куп]]а у [[Митропа куп 1974.|сезони 1973/1974]], када су изгубили од [[ФК Татабања|ФК Татабање]]<ref>{{cite web|url=http://www.rsssf.com/tablesm/mit74.html|title = ''Mitropa Cup 1973-74''|accessdate = 23. 6. 2009}}</ref> и учешће у групној фази [[УЕФА Лига шампиона|Лиге шампиона]] у [[Лига шампиона 2010/11.|сезони 2009/2010]]. На домаћем плану, клуб је био два пута — [[1928]]. и [[1929]]. првак Словачке<ref>На простору Словачке је између [[1925]]. и [[1933]]. године играна одвојена лига.</ref> између два светска рата. Након распада Чехословачке [[1993]]. године, ФК Жилина је пет пута била [[Прва лига Словачке у фудбалу|првак државе]] ([[2002]], [[2003]], [[2004]], [[2007]]. и [[2010]]), три пута другопласирана ([[2005]], [[2008]]. и [[2009]]) и три пута је освајала [[Супер Куп Словачке]] ([[2003]], [[2004]]. и [[2007]]), што је чини најуспешнијом екипом у Словачкој по броју освојених титула ([[ФК Слован Братислава|ФК Слован]] из [[Братислава|Братиславе]] је такође освојио пет титула) и најуспешнијом екипом по броју освојених бодова<ref>{{cite web|url=http://www.geocities.com/clasglenning/Europeiska_fotbollstabeller/SLOVAK.htm|title = ''Slovakia 1st level alltimetable''|accessdate = 23. 6. 2009. |archiveurl=https://web.archive.org/20040430153800/www.geocities.com/clasglenning/Europeiska_fotbollstabeller/SLOVAK.htm|archivedate = 30. 4. 2004.}}</ref>

Клуб своје утакмице игра на ''стадиону под Дубном'', који се тренутно реновира и проширује (радови су отпочели [[2006]]. године и планира се њихово окончање [[2011]]. године). Сам стадион је направљен [[1941]]. године око терена који је клуб користио од свог оснивања<ref name="СПД">{{cite web|url=http://www.mskzilina.sk/index.php?url=static&stranka=8|title = MŠK Žilina - ''INFORMÁCIE O ŠTADIÓNE''|accessdate = 23. 6. 2009}}</ref>, а током прве деценије [[21. век]]а је постао пети [[стадион у Словачкој]] који је добио [[Расвета|расвету]]<ref name="СПД" />. Рекордан број гледалаца на стадиону је 25 000, забележен [[1953]]. године на утакмици против [[Москва|московског]] [[ФК Динамо (Москва)|Динама]], док је данашњи капацитет стадиона 7 781 места за седење<ref name="СПД" />.

Јужно од средишта града, смештено је градско пливалиште. Направљено је у периоду од [[1959]]. до [[1963]]. године и у то доба је то био први затворени педесетометарски ([[Олимпијске игре|олимпијски]]) [[базен]] у тадашњој Чехословачкој<ref name="Базен">{{cite web|url=http://zilina-gallery.sk/picture.php?/9258/category/955|title = ''Mestská plaváreň'' — Žilina Gallery|language=словачки|accessdate = 24. 6. 2009}}</ref>. Цео комплекс је обновљен у периоду од [[1991]]. до [[1996]]. године, а радови на реконструкцији су обављани и [[2008]]. године. Данас се комплекс састоји од једног затвореног педесетометарског базена, два на отвореном, [[тобоган]]а и низа других пратећих садржаја, а капацитет му је 3 000 посетилаца<ref name="Базен" />.

Непосредно поред базена, налази се [[спортска хала]] [[Круг|кружног]] облика. Подигнута је [[1986]]. године, а њеним пројектантима ([[инжењер|инг.]] [[Архитекта|арх.]] Људовит Купкович и инг. Андреј Башист) је исте године за њу додељена престижна награда ''„[[Душан Јуркович]]“'', коју додељује [[Савез архитеката Словачке]] (''-{Spolok architektov Slovenska}-'')<ref name="Печурка">{{cite web|url=http://zilina-gallery.sk/picture.php?/9343/category/957|title = ''Športová hala'' — Žilina Gallery|language=словачки|accessdate = 24. 6. 2009}}</ref>. Данас се користи за спортске, али и [[Музика|музичке]] и друге врсте активности. Њена активна површина износи 4 500 -{m²}-, док јој је капацитет 2 000 седишта и додатних 1 200 места на трибини, а може се проширити на 6 000 места, коришћењем површине предвиђене за игру<ref name="Печурка" />.

Поред наведених спортских друштава и објеката, у Жилини постоје клубови који се баве [[веслање]]м, [[кајак]]ом, [[тенис]]ом, [[голф]]ом, [[Кошарка|кошарком]], [[Одбојка|одбојком]], [[Слободно пењање|слободним пењањем]] на вештачкој стени површине 300 -{m²}-, висине 3.4 -{m}-, на којој има 3 000 хватишта<ref>{{cite web|url=http://www.anatomic.sk/climbing-wall-slovakia-k2-zilina-k2-poprad|title = Climbing Walls K2-Poprad OC MAX: ''Bouldering wall K2-Zilina''|language=енглески|accessdate = 24. 6. 2009}}</ref>, [[параглајдинг]]ом (на оближњем брду Страник (769 -{m}- [[апсолутна висина|нмв]])) и другим спортовима, док се у ближој околини града налази неколико зимских центара.

Жилина има 17 градова побратима<ref>{{cite web|url=http://www.zilina.sk/mesto-zilina-o-meste-partnerske-mesta|title = Žilina - oficiálne stránky mesta: ''Partnerské mestá Žiliny''|accessdate = 28. 7. 2009. |language=словачки}}</ref>:

* {{Cite book |ref= harv|last=Reuvid|first=Jonathan|title = Doing Business with Slovakia|url=https://books.google.com/books?id=VwA3g4LMEGUC&pg=PA41|year=2005|publisher=GMB Publishing Ltd|isbn=978-1-905050-69-7}}