Председник Народне скупштине Републике Србије — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Ред 3:
 
==Историјат==
==Период 1990-2000==
На првим вишестраначким изборима у [[Србија|Србији]] одржаним [[9. децембар|9. децембра]] [[1990]]. године убедљиво је победила [[Социјалистичка Партија Србије]] и освојила 194 посланичка места. За председника скупштине изабран је [[Слободан Унковић]] а после његовог одласка на место амбасадора у [[Кина|Кину]] заменио га је на том месту [[Александар Бакочевић]] такође из СПС. [[Влада|Владу]] је формирао [[Радоман Божовић]]. После две године, [[20. децембар|20. децембра]] 1992. године, одржани су нови избори на којима је СПС освојио 101 посланичко место и уз помоћ гласова посланика [[Српска Радикална Странка|Српске Радикалне Странке]] која је освојила 73 мандата за председника [[парламент]]а изабран је [[Зоран Лилић]], посланик СПС а [[премијер]] је постао [[Никола Шаиновић]] (СПС). После избора Лилића за председника [[Савезна Република Југославија|Савезне Републике Југославије]] на место председника скупштине Србије дошао је [[Зоран Аранђеловић]] (СПС). Ова мањинска влада је била је на власти до краја [[1993]]. године а на новим изборима одржаним [[19. децембар|19. децембра]] [[1993]]. СПС је освојио 123 мандата и у коалицији са [[Нова демократија|Новом демократијом]], која је наступала на листи тадашћег ДЕПОС-а и добила 5 мандата, формирана је влада на чијем челу је био [[Мирко Марјановић]]. Председник парламента постао је [[Драган Томић]] из СПС-а. Ова влада је издржала цео мандат до редовних избора одржаних [[21. септембар|21. септембра]] [[1997]]. године на којим је СПС освојио са [[ЈУЛ]]-ом и [[НД]] 110 посланичких места. Радикали су добили 82, а СПО 45 мандата. Избори су обележени бојкотом 16 странака већином из касније основаног [[ДОС]]-а. Владу су формирале СПС, ЈУЛ и СРС, а на челу владе је остао Марјановић као и Томић на месту председника парламента.
==Период након 2000==
 
Када је дошло до смене власти [[5. октобар|5. октобра]] [[2000]]. године победом [[Војислав Коштуница|Војислава Коштунице]] и ДОС-а на савезним изборима, републичка скупштина је формирала прелазну владу у чијем саставу су били подједако заступљени СПС, СПО и ДОС а привремени премијер је постао [[Миломир Минић]]. СРС је одбио да учествује у подели ресора. Потписан је и споразум за одржавање превремених парламентарних за [[23. децембар]] [[2000]]. године на којима је избора [[Демократска Опозицијаопозиција Србије]] освојила је 176 посланичких места а за председника Скупштине изабран је [[Драган Маршићанин]] из [[ДСС]]. Кабинет је саставио председник ДСДемократске странке, [[Зоран Ђинђић]], који је био на челу Владе до атентата [[12. март]]а [[2003]]. године, када га је наследио [[Зоран Живковић]], подпредседникпотпредседник ДС ([[18. Умарт|18. токумарта]] Ђинђићевог[[2003]]). мандатаМаршићанин ДССје, излазикада је [[Демократска странка Србије]] изашла из ДОС-а и Владе Србије, аподнео нештооставку каснијена Маршићанинсвоју бива смењендужност и зазаменила председникага биваје изабрана [[Наташа Мићић (децембар [[2001]]). која уУ јесен [[2003]]. године, због губитка скупштинске већине и распада ДОС-аове изласкомВладе, израсписују коалицијесе СДПпревремени расписује превремене изборе у својству вд Председника Републикеизбори. На изборима који су одржани [[28. децембар|28. децембра]] те [[2003]]. године Владу су формирали ДСС, [[Г17+]] и коалиција СПО-НС уз мањинску подршку СПС. Нешто више од месец дана у току преговора ДСС, Г17+ и СПО-НС са ДС о([[3. евентуалном формирању коалиције скупштином је председавао најстарији посланикмарт]] [[Веселин Симоновић2004]] из ДСС). По формирању већине са СПС за председника Скупштине изабран је поново Драган Маршићанин из ДСС са задатком да као вдв.д. Председникапредседника Републике понуди мандат Војиславу Коштуници у чијем је кабинету он именован за министра привреде па је Скупштином после његове оставке председавао најстарији подпредседник [[Војислав Михаиловић]] из СПО, а дан касније за председника је изабран [[Предраг Марковић]] из Г17+ . После парламентарних избора одржаних у јануару [[2007]]. године и маратонских преговора о формирању скупштинске већине између ДС, ДСС и Г17+ председавајући скупштине била је као најстарији посланик [[Борка Вучић]], изабарана са листе СПС. Пет дана пре рока за формирање владе посланици ДСС су пружили подршку [[Томислав Николић|Томиславу Николићу]] ([[8. мај]] [[2007]]) за председника скупштинепарламента који се на том месту задржао само трипет дана, када је поднео оставку због новонасталог коалиционог договора између ДСС и ДС. После формирања владе на чијем челу је [[Војислав Коштуница]], иза једненовог седницепредседника којомСкупштине председаваизабран најстаријије потпредседникОливер скупштинеДулић ([[Милутин23. Мркоњићмај]] за председника Скупштине изабран је [[Оливер Дулић2007]] из ДС који се још увек налази на тој фунцији).
 
Након ванредних парламентарних избора, [[11. мај|11. маја]] [[2008]]. године, формирана је нова скупштинска већина између Демократске странке и СПС-а која је [[25. јун|25. јуна]] за председниак парламента изабрала Славицу Ђукић-Дејановић.
 
== Уставно одређење ==