Ловинац — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Ред 30:
[[Манојло Грбић]] у "Карловачком владичанству", 1.књига, на стр. 246 наводи: ''Године 1701. пошаљу из Граца у Лику грофа Антона Коронинија и барона Фридриха Рамшисла, као коморске комесаре, да проведу нову управу. Ови људи, не познавајући ни народа ни народног језика својом неспретношћу и надутошћу, раздраже Бунијевце у Ловињцу, те ови скоче на повјеренике и на њихову пратњу, а повјереници даду се у бијег. Бунијевци натисну за њима, стигну их у Рибнику код Госпића и то у цркви, гдје оба именована повјереника закољу на самоме олтару. Сењски бискуп, Мартин Брајовић, буде одређен, да умири народ и да пронађе кривце. Бискуп оде у Лику, па ни пет ни шест, него обијди митрополита Атанасија, да је он кумовао овој буни, па предложи да се владици забрани за свагда долазити...''
 
Мештани Ловинца су 18961895. године помогли Фонд "Св. Саве" са прилогом. Били су то: поп Михајло Медаковић, Нико Омчикус поштар, Ђуро Мишчевић трговац, Милева Медаковић попадија и Ана ВелацУзелац супруга чиновника.<ref>"Српски сион", Карловци 1896. године</ref>
 
Ловинац се од распада Југославије до августа 1995. године налазио у [[Република Српска Крајина|Републици Српској Крајини]]. До територијалне реорганизације у Хрватској насеље се налазило у саставу бивше велике [[Општина Грачац|општине Грачац]].