Ловинац — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Ред 30:
[[Манојло Грбић]] у "Карловачком владичанству", 1.књига, на стр. 246 наводи: ''Године 1701. пошаљу из Граца у Лику грофа Антона Коронинија и барона Фридриха Рамшисла, као коморске комесаре, да проведу нову управу. Ови људи, не познавајући ни народа ни народног језика својом неспретношћу и надутошћу, раздраже Бунијевце у Ловињцу, те ови скоче на повјеренике и на њихову пратњу, а повјереници даду се у бијег. Бунијевци натисну за њима, стигну их у Рибнику код Госпића и то у цркви, гдје оба именована повјереника закољу на самоме олтару. Сењски бискуп, Мартин Брајовић, буде одређен, да умири народ и да пронађе кривце. Бискуп оде у Лику, па ни пет ни шест, него обијди митрополита Атанасија, да је он кумовао овој буни, па предложи да се владици забрани за свагда долазити...''
 
Мештани Ловинца су 1895. и 1896. године помогли Фонд "Св. Саве" са прилогом. Били су то: поп Михајло Медаковић, Нико Омчикус поштар, Ђуро Мишчевић трговац, Милева Медаковић попадија и Ана Узелац супруга чиновника.<ref>"Српски сион", Карловци 1896. године</ref>
 
Ловинац се од распада Југославије до августа 1995. године налазио у [[Република Српска Крајина|Републици Српској Крајини]]. До територијалне реорганизације у Хрватској насеље се налазило у саставу бивше велике [[Општина Грачац|општине Грачац]].