Дан шести — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
м Бот: Мењање поруке за ботовски генерисани назив у шаблон због лакше категоризације у категорију Ботовски наслови. Ово није ништа контроверзно, а корисно је за разлику од пуког преименовања рефлист у reflist које не доприноси ничему |
||
Ред 7:
Писац доследно, у читавом роману, митопоетизује приказани, скоро халуцинантни свет. Предраг Петровић је о роману рекао:
– Могућност да роман приповеда о рату а да не буде национална, херојска или државотворна епопеја, остала је и у Растково као и у данашње време сувише смела, заправо авангардна мисао. (...) Однос према историји у првом делу ''Дана шестог'' не заснива се на уметничком транспоновању фактографске грађе, него на приповедачкој артикулацији дубине ратне трагедије која надилази историјско и постаје катаклизмичко, митско дешавање. Поетички самосвесно лишен националног и патриотског тона, роман је успостављен на искуству авангардне уметности [[Џемс Џојс|Џемса Џојса]], [[Вирџинија Вулф|Вирџиније Вулф]] и [[Олдос Хаксли|Олдоса Хакслија]]. Националну трагедију албанске голготе види као апокалипсу цивилизацијских и космичких размера.<ref>[http://www.novosti.rs/vesti/kultura.71.html:521250-Dan-sesti-Rastka-Petrovica „Dan šesti“ Rastka Petrovića | Kultura | Novosti.rs
У делу се промишљају естетичке категорије лепог и ружног, као и њихов однос, заправо се настављају промишљања из ''[[Откровење (збирка песама)|Откровења]]'', прецизније из текста ''Пробуђена свест (Јуда)''. Иако Петровић нагиње адорновским интерпретацијама ових појмова, излажући занимљива и нимало застарела естетичка схватања, у делу ипак није остварена јединствена концепција ружног, лепог и њиховог саодноса, јер се у односу према хармонији уочава блискост са Розенкранцовом естетиком. <ref>Мирјана Симовић, „Естетика ружног у ’Дану шестом ’ Растка Петровића”, дипломски рад, Филолошки факултет Универзитета у Београду</ref>
| |||