Википедија

Избори за Скупштину Црне Горе 2009. — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Нема описа измене
м Бот: Мењање поруке за ботовски генерисани назив у шаблон због лакше категоризације у категорију Ботовски наслови. Ово није ништа контроверзно, а корисно је за разлику од пуког преименовања рефлист у reflist које не доприноси ничему
Ред 47:
{{cquote|Избори за посланике у Скупштину Црне Горе одржаће се најкасније до краја 2009. године.}}
 
Пријављивање листа је трајало од [[16. фебруар]]а до [[4. март]]а [[2009]]. године, а предизборна ћутња је трајала [[27. март]]а [[2009]]. године{{чињеница|date=03. 2014.}}. Избори за [[Једнодомни парламент|једнодомну]] '''[[Скупштина Црне Горе|Скупштину Црне Горе]]''' ће бити одржани '''[[29. март]]а [[2009]]. године''', у исто вријеме када и [[Локални избори у Црној Гори 2009.|локални избори]] у општинама [[Никшић]] и [[Будва]], као и избори за Предсједнике Општина [[Херцег Нови]] и [[Тиват]].<ref>[http://www.webcitation.org/5BXb8GsFi WebCite query result<!--{{Ботовски Botovski generisani naziv -->наслов}}]</ref> То су били осми скупштински црногорски избори од увођења вишестраначја у доба СФРЈ 1990. године и други од стицања независности 2006. године.
 
У Црној Гори је имало укупно 494.289 грађана са правом гласа према посљедњим подацима Министарства за информационо друштво<ref name="automatski generisano1">[https://web.archive.org/web/20090208072041/http://rtcg.cg.yu:80/index.php?news RADIO TELEVIZIJA CRNE GORE... Nacionalni javni servis Crne Gore<!--{{Ботовски Botovski generisani naziv -->наслов}}]</ref>, мада мјерила по томе ко конкретно има право гласа уопште нису утврђена. Број посланика који се бира на овим изборима није познат, јер Скупштина Црне Горе није донијела одлуку поводом овог питања. Према рачуници (посланик на сваких шест хиљада потенцијалних бирача), број посланика би требало да буде 82, док највиши правни акт државе, устав, прописује фиксни број у износу од 81 посланика (предходни одлазећи сазив). За више информација, погледати [[Избори за посланике у Скупштину Црне Горе 2009.#Контроверзе|доле]]. Црногорске власти су објавиле коначни бирачки списак, на којем се налази 498.305 грађана, односно за 7.873<!-- нисам сигуран, бројку треба провјерити --> више од онолико колико је било на прошлогодишњим предсједничким изборима. У периоду од 26. марта 2008. до 3. марта 2009. године десиле су се разне варијације у бирачком списку, између осталог и као део отворених питања између Црне Горе и Србије који су отворени дисолуцијом државне заједнице, односно углавном питање двојног држављанства - 17.712 нових бирача је уписано у бирачки списак, а 9.839 избрисано из њега{{чињеница|date=01. 2014.}}<!--mrtva veza do 20. 12. 2013.-->.
 
Предизборни процес је окарактерисан прилично бурним елементима, између осталих онај који се највише истиче је процес одузимања држављанства предсједника НС-а [[Предраг Поповић|Предрага Поповића]]{{чињеница|date=03. 2014.}}, наводног кршења људских права - склапање коалиционог споразума Мила Ђукановића, према којем ће бити фаворизовања чланова владајућих странака приликом запошљавања, почетка судског процеса у [[Швајцарска|Швајцарској]] и [[Италија|Италији]] против [[Мафија|мафијашке групе]] чији је наводно члан и црногорски дугогодишњи политички лидер Мило Ђукановић{{чињеница|date=03. 2014.}}, а све то је пропраћено учесталим штрајковима{{чињеница|date=03. 2014.}} незадовољних радника{{чињеница|date=03. 2014.}} и чудесним једночасовним кваром који је кратковремено оставио готово читаву нацију без струје{{чињеница|date=01. 2014.}}<!--mrtva veza do 20. 12. 2013.-->.
Ред 127:
Владајућа коалиција [[предсједник Владе Црне Горе|премијера]] [[Мило Ђукановић|Мила Ђукановића]], [[Демократска партија социјалиста Црне Горе]] и [[Социјалдемократска партија Црне Горе]], и поред најава да ће можда влада пасти због спора око [[Електропривреда Црне Горе|Електропривреде Црне Горе]] (ДПС ЦГ је хтио да се у року од наредних пет година потенцијалном купцу дā могућност да постане већински власник, а не само половични, док је СДП ЦГ стриктно стајала на позицији да држава мора посједовати већину ЕП ЦГ и послије приватизације), поновно је утврдила своју дуговјечну предизборну коалицију. ДПС држи власт у Црној Гори од свог формирања из Савеза комуниста Црне Горе 1991. године, тј. [[Комунизам|комунисти]] у континуитету од 1944. или 1945. године када су послије окупације Југославије од стране [[Силе Осовине|сила Осовине]] преузели власт. Мањинска [[Хрватска грађанска иницијатива]] ће опет бити у оквиру коалиције ДПС-СДП и добити загарантовано мјесто. Највеће контроверзе усљед предизборног процеса су услиједиле при потписивању коалиционог споразума између ДПС ЦГ и ХГИ, којим практично гарантује да ће партијска чланска књижица бити критеријум приликом запошљавања у будућој власти{{чињеница|date=03. 2014.}}. По изборној побједи, шире се гласине да ће се Мило Ђукановић по други пут, исто као 2006. године на прошлим парламентарним изборима, повући из политичког живота{{чињеница|date=03. 2014.}}.
 
Понуђено је ширење владајуће коалиције усљед уједињавања опозиције, како би [[Демократска унија Албанаца]] која је до сада у Миловој влади ишла као чланица владајуће коалиције.<ref>[http://www.politika.rs/rubrike/exyu/DPS-uz-stare-nudi-i-nove-koalicije.sr.html Политика Online - ДПС уз старе нуди и нове коалиције<!--{{Ботовски Botovski generisani naziv -->наслов}}]</ref>, јер нема шансе да сама прође на изборима, а као кандидат се спомиње и Бошњачка странка, која је на претходним изборима одбила савез са ДПС-ом. У преговорима са БС-ом, ДПС је понудио Бошњацима два мјеста на својој листи, док они захтијевају три мјеста, како би напредовали у односу на прошле изборе, потом право да формирају свој засебни партијски клуб, који неће бити зависан и опозив од ДПС-а<ref name="automatski generisano1" />, али и процентуално учешће у извршној власти и свим државним институцијама и јавним службама, укључујући и дипломатију{{чињеница|date=03. 2014.}}. Пет наведених партија би требало да чине проширену владајућу коалицију, док су као додатне алтернативе помињани и кандидати из опозиције, ЛП ЦГ која мора одлучити са ким ће ићи ако жели да очува представништво у црногорском парламенту, па чак и просрпска НС (која је понекад додуше учествовала раније у власти са ДПС-ом, током 1990.-их)<ref name="automatski generisano1" />, са којом је ДПС већ у посљедњим фазама склапања локалне коалиције на изборима у Будви, на опште запрепашћење остатка опозиције. Услови су им равноправност [[Српски језик|српског језика]] и неприкосновеност положаја и имовине [[Српска православна црква|Српске православне цркве]] у Црној Гори. Убрзо је услиједио процес против лидера народњака Предрага Поповића и дат му је рок у износу од 30 дана да се одрекне држављанства Републике Србије, јер Црна Гора има рестриктивни приступ. Цјелокупна опозиција је стала у одбрану народњачког лидера<ref>[https://web.archive.org/web/20130712050804/http://www.rtcg.cg.yu/index.php?news&read=37445 Welcome to the US Petabox<!--{{Ботовски Botovski generisani naziv -->наслов}}]</ref>, који се изјаснио да се неће одрицати србијанскога држављанства, јер велике контроверзе круже око овог догађаја, усмјерен управо против њега и у пред изборе. Сходно посљедњим збивањима, НС је прекинула све контакте са ДПС и искључила коалицију са владајућим партијама због присуства СДП на листи, као и затражила објашњење за дволичне ставове власти Мила Ђукановића{{чињеница|date=03. 2014.}} приликом додјељивања и одузимања црногорског држављанства{{чињеница|date=03. 2014.}}. ЛП је одбила икакву могућност сарадње са властима. Бошњачка странка је прихватила 5% учешћа у власти, једно дипломатско мјесто, два мјеста у скупштини, потпредсједника скупштине и потенцијалног трећег посланика ако листа владе освоји више од 56% гласова<font color="#777777">. </font>Најављено је да ће БС формирати посланички клуб са ХГИ, или ће им ДПС позајмити једног посланика. У странци је била велика подијељеност око тога с ким ићи у коалицију, али је ипак опција са влашћу однијела малу већину. Тиме се окончао процес формирања владине листе, која је проширена једном странком.
 
По трансформацији некадашње политичке алијансе [[Српска листа]] у јединствену политичку странку [[Нова српска демократија]], која је ослобођена екстремних српских националиста, њен лидер [[Андрија Мандић]] је упутио позив на стварање јединствене опозиционе листе која би могла да смијени досадашњу власт. Преговори са друга два лидера опозиције, предсједником ПЗП [[Небојша Медојевић|Небојшом Медојевићем]] и предсједником СНП [[Срђан Милић|Срђаном Милићем]] трају, с предлогом да све три странке подијеле освојене мандате на три. Коалиција НОВЕ и [[Покрет за промјене|Покрета за промјене]] је скоро готова,{{чињеница|date=03. 2014.}} док би [[Социјалистичка народна партија Црне Горе]] хтјела већи удио него њена два потенцијална коалициона партнера, сходно подацима о њеном недавном расту рејтинга. Док већина чланства СНП ЦГ подржава јединствену опозициону листу НОВА-ПзП-СНП, дио ужег руководства, укључујући предсједника Срђана Милића, разматра да ли је исплативије по партију да иде самостално и ван ове коалиције. Спорно је и питање додатних мањих партија које би се нашле на уједињеној листи црногорске опозиције, док СНП има и програмске захтјеве заштите социјалне правде. Но, СНП ЦГ се одлучила како је заједничка листа ипак најбоље рјешење и поставила неколико тачака програмских услова НСД-ПЗП-у, укључујући већу децентрализацију, што подразумијева и формирање нових општина, равномјерну заступљеност мањина, итд. Након прихватања свих програмских принципа СНП-а, истакнуто је да се не жели никаква крња листа, већ уједињена опозиција, у којој би се наишли можда и бивше странкачке колеге НСД-а и ПЗП-а - Српска национална листа и Демократски центар Црне Горе, што обје партија налазе проблематичним. Предсједник ПзП Небојша Медојевић је искључио сваку могућност укључења Странке српских радикала, која се изјаснила за јединство опозиције, тврдећи да нема мјеста за екстремисте нити једне боје. Предсједник СНП-а Срђан Милић је потом упутио упитним цјелокупној опозицији и почео дискусију о самим квотама{{чињеница|date=03. 2014.}}. Односи између СНП и остатка опозиције су значајно охладнили послије оптужби да власт промовише СНП ЦГ као лидера опозиције у Црној Гори{{чињеница|date=03. 2014.}}. Сходно одбијању Либерала опције јединствене листе и препоруке да више различитих опција јача опозицију у Црној Гори, Предсједник '''Социјалистичке народне партије Црне Горе''' Срђан Милић је најавио да ће партија највјероватније самостално на изборима{{чињеница|date=03. 2014.}}, након чега је услиједила молба од предсједника НСД Андрије Мандића{{чињеница|date=03. 2014.}} да се опција уједињене опозиције још мало размотри, као и захтјев предсједника ПЗП Небојше Медојевића да се Милић објасни зашто разбија јединство опозиције{{чињеница|date=03. 2014.}}. С. Милић је потом одложио сједницу Главног Одбора на којој ће бити донијета коначна одлука, желећи да се остави још мало мјеста за преговоре{{чињеница|date=03. 2014.}}, но самосталан наступ је извјестан{{чињеница|date=03. 2014.}}.
Ред 135:
Од мањих партија, [[Народна странка (Црна Гора)|Народна странка]] је водила поред опозиције и преговоре са властима, али послије започињања процеса да се одузме црногорско држављанство њеног Предсједника, преговори су ограничени на СНП, чије је све принципе НС прихватила{{чињеница|date=03. 2014.}}. Сличан предлог је упућен и [[Бошњачка странка|Бошњачкој странци]], која захтијева од опозиције оно што јој владајућа коалиција није била спремна понудити. [[Демократска српска странка]] је изразила жељу изричито да се прикључи листи опозиције, док је [[Демократска странка јединства]] послије раскола цијепањем из СНП-а прије пет година, по први пут ушла у отворени дијалог са странке из које је произишла. Њен предсједник [[Зоран Жижић]] се изјаснио за јединствену опозициону листу која би укључивала двије трећине опозиције{{чињеница|date=03. 2014.}} и рекао да је странка прихватила принципе СНП-a за предизборну коалицију. Након што је НС изразила шок СНП-овог одбијања широке коалиције опозиције, ДСС је позвала на једну мању коалицију, коалицију политичких опција које су се залагале за заједничку државу са Србијом.
 
[[Демократска странка јединства]] је учествовала у свим преговорила са СНП ЦГ и осталим опозиционим факторима о јединственој опозиционој изборној листи, први пут послије раскола од те партије 2005. године, и сходно нереализацији коалиције, нашла се изван свих већих доцнијих предизборних преговора и одлучила да не учествује на изборима<ref>[http://www.aktuelnosti.com/me/zizic-nece-na-izbore-itm60176.html Aktuelnosti.com::Dolazimo uskoro!<!--{{Ботовски Bot generated title -->наслов}}] [https://web.archive.org/web/20090403183316/http://www.aktuelnosti.com/me/zizic-nece-na-izbore-itm60176.html Архивирано из оригинала] на дан 03. 04. 2009.</ref>, што можда наглашава и крај политичке каријеје ДСЈ.
 
Недавно створени [[Демократски центар Црне Горе]] ће највјероватније ићи у коалицију са [[Либерална партија Црне Горе|Либералном партијом Црне Горе]]. Као мања партија која се спомиње као могући кандидат за ову листу је [[Грађанска партија Црне Горе]], која је условила коалицију са јасним призавањем једино црногорске националне самобитности, црногорског језика и Црногорске православне цркве у Црној Гори. Наговјештаји о оваквој предизборној коалицији су порасли након што је ЛП одбила и сарадњу са властима и стварање јединствене опозиционе листе, што сматра контрапродуктивно по саму опозицију, као и да је исувише касно за такве шире подухвате{{чињеница|date=03. 2014.}} и формалног одржавања оснивачке скупштине ДЦ-а{{чињеница|date=03. 2014.}}.
Ред 324:
 
== Контроверзе ==
Постоје бројна питања, поред врло високе генералне присутности корупције у Црној Гори, који забрињавају међународне посматрачке групе и које представљају централне критике од стране опозиције у Црној Гори, а наиме доводе у питање само постојање слободних избора у Црној Гори<ref>[http://www.cmi.no/publications/file/?2733=corruption-in-montenegro-2007 Publications - CMI (Chr. Michelsen Institute)<!--{{Ботовски Botovski generisani naziv -->наслов}}]</ref>, посебно истичући ауторитарну власт Мила Ђукановића и његов чврст утицај на не само политички живот у Црној Гори. Према посљедњем извјештају за 2008. годину, Црна Гора је једна од најкорумпиранијих држава у свијету и са највише угроженим националним интегритетом{{чињеница|date=03. 2014.}}.
 
НВО [[Академска алтернатива]] је пружила безрезервну подршку свакој националној заједници у Црној Гори у остваривању свог уставно загаратнованог права на пропорционалну заступљеност. АА позива Националне савјере свих мањинских народа у Црној Гори, који заједно чине већину становништва државе, да се састану и донесу одговарајуће резолуције које би од црногорских власти захтијевале испуњење својих грађанских и мањинских права као и да се потом сви национални савјети састану на једној заједничкој сједници и донесу заједничку резолуцију заштите свих мањина у Црној Гори. Такође је истакнута потреба и да је неопходно да такав покрет подржи и опозиција, те да је потпис што опозиционих партија на такву заједничку резолуцију више него потребан. АА такође подсјеђа на најновији извјештај [[Заштитник грађана Црне Горе|Заштитника грађана]] (Омбудсмана) Црне Горе Шефка Црновшанина, према којем је ДПС-СДП власт до сада грубо кршила уставом загарантовано право ради испуњења једнакости свих грађана грађанске државе националних мањина и мањинских заједница у Црној Гори, запошљавањем по шест пута мање Срба и Бошњака, по три пута мање Албанаца и Хрвата и два пута мање Муслимана него што је наведеним народима загарантовано као минимум.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Избори_за_Скупштину_Црне_Горе_2009.”