Манастир Ходош — разлика између измена

м
Бот: Мењање поруке за ботовски генерисани назив у шаблон због лакше категоризације у категорију Ботовски наслови. Ово није ништа контроверзно, а корисно је за разлику од пуког преименовања рефлист у reflist које не доприноси ничему
м (Бот: Мењање поруке за ботовски генерисани назив у шаблон због лакше категоризације у категорију Ботовски наслови. Ово није ништа контроверзно, а корисно је за разлику од пуког преименовања рефлист у reflist које не доприноси ничему)
 
== Историјат ==
Прем [[Румунија|румунским]] изворима манастир Ходош је основан још [[1177]]. године<ref>[http://ziarullumina.ro/reportaj/bogatia-duhovniceasca-si-culturala-de-la-hodos-bodrog Bogăţia duhovnicească şi culturală de la Hodoş-Bodrog | Ziarul Lumina<!--{{Ботовски Botovski generisani naziv -->наслов}}]</ref>. Међутим, постојани подаци говоре да су данашњи [[манастир]] основала у [[15. век]]у стара [[Племство|племенита]] [[Срби|српска]] породица [[Јакшићи]] (као оближњи [[манастир Бездин]], који и данас припада [[Српска православна црква|СПЦ]]). Ктитор манастира био је српски властелин Стеван Јакшић, родом из Јагодине у Србији.
 
Познати су сви настојатељи манастира Ходоша, од 1700. године. Наводе се овде само архимандрити: Софроније (1700), Александар Прерадовић (1732), Вићентије Продановић (1750), Вићентије Новалић (1773, родом из Мостара), Генадије Ђукић (1778, родом из Баје), Теодосије Јовановић (1786-1810, родом из Батање), Мојсије Манојловић (1810-1835, родом из Арада), Григорије Кириловић (1837-1839, родом из Галше), Стеван Крагујевић (1839-1842, родом из Осијека), Емилијан Кенгелац (1845-1853, родом из Кикинде), Антоније Нако (1853), Корнелије Живковић (1853-1887, родом из Даља).
 
== Деоба са Румунима ==
Манастир Ходош је вековима био средиште српске културе и вере у [[Поморишје|Поморишју]]. Чак се претпоставља да су [[Епархија липовска|српске владике липовске]] током [[16. век|16.]] и [[17. век]]а овде столовале уместо оближњег града [[Липова|Липове]]<ref>[http://banateka.blogspot.com/2010/12/pravoslavna-crkva-u-zrenjaninu-tokom.html Banateka : Pravoslavna crkva u Zrenjaninu tokom turske vladavine (1551-1716)<!--{{Ботовски Botovski generisani naziv -->наслов}}]</ref>. Митрополит липовски Данило помиње се 1563. године (по бедренику са записом) је вероватно обитавао у манастиру. Године 1651. митрополит Софроније, са сигурним седиштем у манастиру Ходошу, ишао је у Русију. Међутим, издвајањем [[Румуни|Румуна]] из [[Српска патријаршија у Сремским Карловцима|Карловачке патријаршије]] [[1864]]. манастир је припао њима. Ово је данас означено као велики немар тадашњих црквених кругова Карловачке патријаршије<ref> [http://www.svetosavlje.org/biblioteka/Istorija/PSC/PSC32.htm [svetosavlje&#93;<!--{{Ботовски Botovski generisani naziv -->наслов}}]</ref>.
Још 1844. године Румуни (Власи) у својим новинама јавно истакли став, да епископске столице у Темишвару и Вршцу, (у Араду је готово!) као и управу манастира Ходоша, Бездина, Св. Ђурђа и Месића, као и протопрезвитерска места где има верника Влаха, треба они безпоговорно да преузму. Дописник новина из Лугоша је сугерисао румунских изасланицима на српском црквено-народном сабору, да то званично затраже, и да се тако: "Нека се пресече Србима надежда (нада) у Вршцу и Темишвару". Срби нису још имали став о томе, чинило им се да су "старе задужбине својих Праотаца" у њиховим рукама неприкосновене.<ref>"Сербске народне новине", Пешта 1844. године</ref>
 
147.388

измена