Милграмов експеримент — разлика између измена

<ref>[https://explorable.com/stanley-milgram-experiment/ Milgram Experiment - Will People Do Anything If Ordered?<!--{{Ботовски Botovski generisani naziv -->наслов}}]</ref><ref>[http://matrixworldhr.com/2013/03/30/milgramov-eksperiment-poslusnosti/ Milgramov eksperiment poslušnosti – Matrix World<!--{{Ботовски Botovski generisani naziv -->наслов}}]</ref>

Милграмови основни налази потврђени су у неколико других истраживања у којима није коришћено кажњавање шоковима. Вршена су истраживања у болницама где су субјекти били медицинске сестре које су добијале очигледно погрешне налоге о терапији пацијената за које су задужене.{{sfn|Miller|1986|pp=}} Прикупљени су и подаци о томе да се под утицајем ауторитета лакше доносе неетичке одлуке о пуштању у промет потенцијално опасног лека, док се, кад таквог притиска на одлучивање нема, одлуке заснивају на моралним уверењима појединца. Овој групи експеримената припада и скорашње истраживање обављено са италијанским студентима ([[Бокиаро]] и [[Зимбардо]], 2010). У овој студији је стварним субјектима наложено да „ученика“ који је био сарадник експериментатора и пре почетка огледа очигледно неконцентрисан прекоревају све више и више за грешке које прави решавајући задатке са силогизмима. Укупно је било 15 различитих покуда које су се разликовале по својој тежини. Најблажа је била: „Више се потруди“, а најтежа: „Ти си стварно најглупља особа коју сам упознао“. Сарадник експериментатора је био у истој просторији са субјектом везаним за апарате који су наводно мерили његове физиолошке реакције што га је спречавало да напусти просторију. На покуде које је добијао због погрешних одговора реаговао је јасним знацима узнемирења, захтевима да му скину везе са апаратом, све до плача. Цела ситуација је за све стварне учеснике у експерименту била сасвим уверљива. У овим околностима 30% субјеката је ишло до краја у покудама и у вређању ученика, послушно испуњавајући налоге експериментатора не обазирући се на знаке патње друге особе. Занимљиво је да су послушни субјекти, као и субјекти који су прекидали учешће у експерименту били под истим стресом, па се може закључити да стрес није кључни фактор у доношењу одлуке да се не следе налози ауторитета. Ова студија је у основи понављање једног холандског истраживања које је спроведено пре четврт века ([[Меус]] и [[Раијмакерс]], 1986), а ниво послушности субјеката био је практично исти.<ref>[http://znanost.geek.hr/clanak/milgramov-eksperiment/ Milgramov eksperiment: Koliko su ljudi okrutni?<!--{{Ботовски Botovski generisani naziv -->наслов}}]</ref><ref>[https://explorable.com/stanley-milgram-experiment/ Milgram Experiment - Will People Do Anything If Ordered?<!--{{Ботовски Botovski generisani naziv -->наслов}}]</ref><ref>[http://matrixworldhr.com/2013/03/30/milgramov-eksperiment-poslusnosti/ Milgramov eksperiment poslušnosti – Matrix World<!--{{Ботовски Botovski generisani naziv -->наслов}}]</ref><ref>[http://www.dadalos.org/frieden_hr/grundkurs_3/milgram-experimente.htm/]</ref><ref>[http://www.istrazime.com/zanimljvosti/pokoravanje-autoritetu-milgramov-eksperiment/ Pokoravanje autoritetu – Milgramov eksperiment | Istraži Me<!--{{Ботовски Botovski generisani naziv -->наслов}}]</ref>