Пјер Жозеф Прудон — разлика између измена

'''Пјер Жозеф Прудон''' ({{јез-фра|Pierre-Joseph Proudhon}}; [[Безансон]], [[15. јануар]] [[1809]] — [[Париз]], [[19. јануар]] [[1865]]) је био француски [[економија|економиста]] и социјални [[филозофија|филозоф]] који се сматра једним од првих [[анархизам|анархистичких]] мислилаца (био је први мислилац који је себе назвао анархистом).<ref>[https://books.google.rs/books?id=FdW0aXymcZAC&pg=PA41&dq=Pierre-Joseph+Proudhon+first+anarchist&hl=sr&sa=X&ei=ooc6VdKKOKLgyQPqzoCwAw&redir_esc=y#v=onepage&q=Pierre-Joseph%20Proudhon%20first%20anarchist&f=false Justice, Order and Anarchy: The International Political Theory of Pierre ... - Alex Prichard - Google Књиге<!--{{Ботовски Botovski generisani naziv -->наслов}}]</ref>

Пјер Жозеф Прудон се родио у [[Безансон]]у, [[Француска]], 1809. године.<ref>[https://books.google.rs/books?id=zZYWv4McvfUC&pg=PA53&dq=Pierre-Joseph+Proudhon+is+born&hl=sr&sa=X&ei=Y4k6VYuYDOSqywOY6IGYDw&redir_esc=y#v=onepage&q=Pierre-Joseph%20Proudhon%20is%20born&f=false Property is Theft!: A Pierre-Joseph Proudhon Anthology - Pierre-Joseph Proudhon - Google Књиге<!--{{Ботовски Botovski generisani naziv -->наслов}}]</ref> Као син пропалог ситног сељака који након ликвидације поседа (прогутала га је хипотека) почиње да се бави прављењем бачви, целог живота је осећао носталгију за изгубљеним имањем. Проудон се није помирио са пропадањем тог социјалног слоја који живи искључиво од свог рада, тако да је целог живота изграђивао идеју која ће сиромашнима омогућити социјалну равноправност.

У свом памфлету “Шта је власништво?”<ref>[https://books.google.rs/books?id=_qb1OAAACAAJ&dq=Pierre-Joseph+Proudhon+sta+je+vlasnistvo&hl=sr&sa=X&ei=sYk6VfWdGqvgywPm8YDwBg&redir_esc=y Što je vlasništvo i drugi spisi - Pierre-Joseph Proudhon, Radule Knežević - Google Књиге<!--{{Ботовски Botovski generisani naziv -->наслов}}]</ref> Прудон је осудио злоупотребу концентрисане економске моћи и приватно власништво. Ту је изрекао своју чувену тврдњу „Власништво је крађа“. Његове теорије учиниле су га популарним мислиоцем, и био је изабран у конститутивну скупштину после револуције [[1848]]. У скупштини његов предлог за прикупљање антивласничког пореза на станарине и камате је одбачен. Такође је покушао да оснује народну банку у којој би били давани бескаматни кредити.