Росова ледена плоча — разлика између измена

 

== Одлике ==

 

Ту су и други [[ледник|глечери]] који се полако уливају у њега. У исто време, замрзавање морске воде испод ледене масе повећава дебљину леда од 40 -{cm}- до 50 -{cm}-. Понекад напрслине и пукотине могу проузроковати пуцање ледене плоче. Највећи познати такав такав блок леда је имао површину од око 31.000 -{km²}- што је мало веће од величине [[Белгија|Белгије]]. Ледени брег B-15, највећи забележени ледени брег на свету се одвојио од Росове ледене плоче у марту [[2000]].

Значајан научни подухват назван „Пројекат Росова ледена плоча“ ({{jez-en|Ross Ice Shelf Project}}) је покренут са планом да се буши плоша да би се прикупили узорци [[биомаса|биомасе]] и истражила сама плоча и њен утицај на море испод ње. Планирано је да пројекат почне 1974, али су бушења одложена до 1976. Коначно, године 1977. научници су успели да пробуше лед и направе рупу кроз коју ће моћи да ваде узорке. Тим је такође успео да мапира дно мора, проучи таласе и проучи рибе и друге облике живота. Такође су истражили океанографске и геолошке услове, као и температуру леда. Проценили су да је температура базе плоче око -2,16 °-{C}-, а извели су и прорачуне о колебању температуре.<ref>Clough, John W. and B. Lyle Hansen. "The Ross Ice Shelf Project," ''Science'', Vol. 203, No. 4379, Feb. 2, 1979, pp. 433-434.</ref>

 

 

== Референце ==