Санстефански споразум — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Разне исправке; козметичке измене |
м Бот: Мењање поруке за ботовски генерисани назив у шаблон због лакше категоризације у категорију Ботовски наслови. Ово није ништа контроверзно, а корисно је за разлику од пуког преименовања рефлист у reflist које не доприноси ничему |
||
Ред 6:
* Русија добија део [[Бесарабија|Бесарабије]] (данашње Молдавије) који је био у румунском поседу
* Румунија добија северну Добруџу, турску територију, као компензацију за [[Бесарабија|Бесарабију]]
* Ствара се Бугарска која је само формално турски вазал и коју у ствари контролише Русија (ова држава би се простирала од Дунава на северу до Егејског мора на југу и од Охрида и Ниша на западу до Црног мора на истоку).<ref>[http://www.hrono.ru/dokum/1800dok/1878sanstef.php Сан-Стефанский мир
Због жестоког противљења европских сила, [[Кнежевина Србија|Србије]] и [[Грчка|Грчке]], ревизија Санстефанског уговора извршена на [[Берлински конгрес|Берлинском конгресу]] у јуну исте године.
Ред 12:
== Заоштравање Велике источне кризе ==
{{главни чланак|Велика источна криза}}
Русија је овим уговором стекла превласт на истоку. Добијањем [[Бесарабија|Бесарабије]], стекла је контролу над Бугарском, а будући да је овој границе раширила до Једрена, Солуна и Истанбула преко ње и над Солунским заливом и мореузима. Чинило се да је руски сан о избијању на топла мора остварен. [[Уједињено Краљевство Велике Британије и Ирске|Велика Британија]], "царица мора" никако није хтела да дозволи излазак Русије на [[Егејско море]] и контролу над [[Босфор]]ом и [[Дарданели]]ма јер би се тиме довела у питање њена превласт у источној трговини. Британија је на Босфору штитила [[Суецки канал]] и [[Пут за Индију]]. Британске лађе су одмах по потписивању уговора ушле у мореузе, а њена дипломатија је заузела претећи став према Русији. Француска и Аустроугарска, свака због сопственог интереса, су стале уз Британију што је Русију довело у ситуацију сличну оној у [[Кримски рат|Кримском рату]]. Русија је била приморана да се приклони арбитражи великих сила у Берлину исте 1878. Берлински уговор поништио је већину одредаба Санстефанског уговора.<ref>[http://sr.wikisource.org/sr/%D0%95%D0%B2%D1%80%D0%BE%D0%BF%D0%B0_%D0%B8_%D1%81%D1%80%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%BE_%D0%BF%D0%B8%D1%82%D0%B0%D1%9A%D0%B5_6 Европа и српско питање 6 – Викизворник
== Србија и Санстефански уговор ==
Ред 22:
Споразум из Сан Стефана извео је велики заокрет у спољнополитичкој оријентацији Србије, у чему су кнез Милан и министар иностраних дела Ристић одиграли главну улогу. Ристић ће ускоро отићи у [[Беч]], потом у [[Берлин]] да брани српска становишта код министра иностраних дела [[Ђула Андраши Старији|Андрашија]] и канцелара [[Ото фон Бизмарк|Ота фон Бизмарка]]. Ови преговори означиће врхунац Ристићеве дипломатске каријере, a Србији донети значајну корист.
Све до Сан Стефана [[Милан Обреновић|кнез Милан]] је био одан Русији, видећи у цару свог природног браниоца. Када је увидео да су два рата Србије c Турском као главни резултат имала стварање велике Бугарске, кнез је схватио да се српска спољна политика заснива на опасној словенској сентименталности. Одлучио је да крене новим правцем, који ће почивати искључиво на интересима Србије. Без понижења за Србију и њену владу, Јован Ристић је дискретно и обазриво извео заокрет ка аустријској спољној политици. Избегавајући журбу и несмотреност, затражио је аустријску заштиту и подршку, добивши је без увреде за Русију, на коју је и даље рачунао током своје бечке мисије и на [[Берлински конгрес|Берлинском конгресу]].<ref>[http://www.rastko.rs/rastko-bl/istorija/corovic/istorija/7_15_l.html Vladimir Corovic: Istorija srpskog naroda
== Референце ==
|