Свети Сава — разлика између измена

м
Бот: Мењање поруке за ботовски генерисани назив у шаблон због лакше категоризације у категорију Ботовски наслови. Ово није ништа контроверзно, а корисно је за разлику од пуког преименовања рефлист у reflist које не доприноси ничему
м (Бот: Мењање поруке за ботовски генерисани назив у шаблон због лакше категоризације у категорију Ботовски наслови. Ово није ништа контроверзно, а корисно је за разлику од пуког преименовања рефлист у reflist које не доприноси ничему)
{{главни чланак|Законоправило}}
[[Датотека:Savino Zakonopravilo - Ilovichki prepis, 1262.jpg|десно|мини|170п|Законоправило Светог Саве, Иловички препис из [[1262]].]]
Законоправило Светог Саве из [[1220]]. године је постао основни законик српске цркве, али и државе и тако је било на известан начин први српски [[устав]].<ref>[https://web.archive.org/web/20110723211728/http://www.alanwatson.org/sr/petarzoric.pdf Wayback Machine<!--{{Ботовски Botovski generisani naziv -->наслов}}]</ref> Законоправило<ref>{{Cite web |url=http://www.4shared.com/file/40492636/2ffbee27/Miodrag_Petrovic_-_Zakonopravilo_SvSave.html |title=Miodrag Petrovic - Zakonopravilo Sv.Save.zip - 4shared.com - online file sharing and storage - download|accessdate= |last= |first= |coauthors= |date= |work= |publisher=-{www.4shared.com}-}}{{Ботовски наслов}}</ref> је зборник закона са тумачењима састављен да се уреди велика област друштвених односа, првенствено црквених, али и грађанских. Настало је да би се према њему управљале или крмариле све цркве и зато се назива и Крмчија Светог Саве. Да би се то остварило морале су га имати све цркве. Најстарији сачувани препис је из друге половине XIII века. Од друге половине XIV века Савина Крмчија се примењивала и у руској православној цркви.<ref>{{Cite web |url=http://istorijska-biblioteka.wikidot.com/art:nomokanon |title=Номоканон - ИСТОРИЈСКА БИБЛИОТЕКА|accessdate= |last= |first= |coauthors= |date= |work= |publisher=-{istorijska-biblioteka.wikidot.com}-}}{{Ботовски наслов}}</ref> Део Законоправила који се односио на црквено право сачињавали су: Синопсис Стефана Ефеског, Номоканон Јована Схоластика, Номоканон у 14 наслова, Правила [[апостоли|светих апостола]], Правила [[црквени оци|светих отаца]], Одлуке [[Васељенски сабори|Васељенских]] и [[Помесни сабори|Помесних сабора]] и [[Мојсије]]во законодавство (3. и 5. књига Мојсијева). Део који се односио на [[Грађанско право]] сачињавали су: Изводи из Новела [[Јустинијан I|Јустинијанових]] (око [[550]]), правни зборник који је саставио Јован Схоластик, Collectio tripartita, збирка закона из [[Јустинијанов зборник|Јустинијановог законодавства]]<ref>{{Cite web |url=http://www.constitution.org/sps/sps.htm |title=S. P. Scott: The Civil Law: Vol. I|accessdate= |last= |first= |coauthors= |date= |work= |publisher=-{www.constitution.org}-}}{{Ботовски наслов}}</ref><ref>{{cite web|author=Yves LASSARD, Alexandr KOPTEV |url=http://droitromain.upmf-grenoble.fr/ |title=::: The Roman Law Library (Last Update : November 19, 2015 ) |publisher=droitromain.upmf-grenoble.fr |date = 19. 11. 2015. |accessdate = 19. 11. 2015.}}</ref> и Прохирон (Закон градски) из [[879]]. године, зборник византијског грађанског, кривичног и процесног права. Пресађивањем (рецепцијом) [[Римско право|римско]]-византијског права Србија је постала саставни део европске и хришћанске цивилизације.
 
=== Крунидбени сабор у Жичи ===
147.080

измена