Текелијанум — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Ред 6:
Чинили су је ''Дом српских студената'' и ''Фонд за издржавање Текелијанума''. Намера Саве Текелије је била да се у овој културно-образовној установи српским ђацима омогући школовање и универзитетско образовање. Задужбина им је обезбеђивала смештај, исхрану и [[стипендија|стипендију]].
''Текелијанум'' је временом постао главно стециште интелектуалних снага српског народа, које су доприносиле његовом културном и цивилизацијском напретку. С разлогом је називан „Српским [[Пантеон]]ом“. Задужбина је помагала и омогућила израстање значајне плејаде српских интелектуалаца, која је убрзала прелаз свог народа из средњег у модерни век.<ref name="ковачек">{{cite web|last1=Ковачек|first1=Божидар|title=Сава Текелија и његов завод|url=https://web.archive.org/web/20040525171853/http://www.srpskadijaspora.com/zemlje/menibiblioteka/24.09.1997-l.html|website=Мала српска библиотека|accessdate=16. 8. 2017}}</ref>
У згради ''Текелијанума'' била је смештена и [[Матица српска]], све до пресељења у [[Нови Сад]] 1864. године. Матица српска је, иначе, управљала ''Текелијанумом'' од његовог оснивања до 1878. године, када су је власти приморале да управу уступи Српској православној црквеној општини у Пешти. Претила је опасност да Текелијанум
Одлуком ''Патроната'' старо здање зграде је, због дотрајалости, порушено 1906. године, а камен темељац новог Текелијанума постављен је 10. новембра 1907. Ново велелепно здање подигнуто је и усељено 1909. године. У том раздобљу, у А крилу зграде налазио се [[интернат]] за српске ђаке, а у Б крилу станови за издавање, од чије се кирије интернат издржавао. Ова зграда се налази у данашњој улици -{Veres Pálné utca}- бр. 17-19. Од 1909. до 1913. године, питомац Текелијанума био је и идејни творац ХС ДТД, [[Никола Мирков]], који је у то време био студент Техничког факултета у
Између два светска рата број питомаца у Текелијануму је опао, јер су задужбинска добра, а нарочито готовина којом је фонд располагао, веома смањена (потрошена), услед инфлације и замене новца. Део зграде морао се издавати под кирију да би се Задужбина одржала. У периоду 1941-1944 задужбина се постепено опоравља. У њему је тада било више од тридесет [[питомац]]а, од којих је половина примала, истина, скромне стипендије. Време после [[Други светски рат|Другог светског рата]] нанело је најтежи, безмало фаталан ударац Текелијином заводу. Године 1952. зграда Текелијанума је национализована и Задужбина је привремено престала да постоји.<ref name="ХБ"/><ref name="даница">{{cite journal|last1=Вејиновић|first1=Славко|title=Текелијанум: задужбина Саве Текелије|journal=Даница: српски народни илустровани календар за годину 2005.|date=2004.|page=93-99}}</ref><ref name="ковачек" />
| |||