Хип-хоп музика — разлика између измена

Термин хип хоп ({{Јез-енгл|hip (hipper; hippest) + hop (hopped; hopping)}}) односи се на музичку форму (хип хоп [[музика]]), и културни покрет (хип хоп [[култура]]), који се претежно развијао унутар [[Афроамериканци|афричко-америчке]] урбане заједнице. Откако се први пут појавио у Њујорку 1970их[[1970]].их година, хип хоп се развијао и обухватио не само реп музику, већ цео животни стил који се константно сједињавао са различитим елементима [[технологија|технологије]], [[уметност]]и и урбаног живота.<ref name=Stover>{{harvnb|Stover|2009|pp=}}</ref><ref name=chang>{{harvnb|Chang|2005|pp=}}</ref><ref>{{cite web |url= http://findarticles.com/p/articles/mi_m0FXV/is_2_15/ai_n13557237|title = Latinos in hip hop to reggaeton|accessdate = 28. 7. 2008. |author= Castillo-Garstow, Melissa |date = 1. 3. 2008.|work= |publisher=Latin Beat Magazine}}</ref><ref>{{cite news |last=-{Rosen}- | first = -{Jody}-| title = -{A Rolling Shout-Out to Hip-Hop History}- | work = -{[[Њујорк тајмс|The New York Times]]}-| date = 12. 2. 2006. |url=http://www.nytimes.com/2006/02/12/arts/music/12rose.html?pagewanted=3| accessdate = 10. 3. 2009.|pages=32-}}</ref> Хип хоп садржи две основне компоненте: реповање ({{Јез-енгл|MCing}}, од [[ем-си|''-{master of ceremonies}-'']]) и ди-џејинг ({{Јез-енгл|DJing}}, од [[диск-џокеј|''-{disc jockey}-'']]). Заједно са [[хип хоп плес]]ом (углавном брејкденсинг) и урбаном уметношћу, тј. [[графити]]ма, ово чини четири елемента хип хоп културног покрета чију су историју започели млади, углавном људи афричког порекла који су живели у [[Сједињене Америчке Државе|Америци]].{{sfn|Kugelberg|2007|p=17}}<ref>{{cite news |last=Brown|first=Lauren |title = Hip to the Game – Dance World vs. Music Industry, The Battle for Hip Hop’s Legacy |publisher=Movmnt Magazine |date = 18. 2. 2009. |url=http://www.movmnt.com/monsters-of-hip-hop-2_003332.html |accessdate = 30. 7. 2009.}}</ref><ref>{{harvnb|Chang|2005|pp=90-}}</ref><ref>{{cite news |last=Walker|first=Jason |title = Crazy Legs - The Revolutionary |work=SixShot.com |publisher=Web Media Entertainment Gmbh |date = 31. 1. 2005. |url=http://www.sixshot.com/articles/4884/ |accessdate = 27. 8. 2009.}}</ref>

Први елемент који је почео да развија хип хоп културу је ди-џејинг. Наиме, током раних [[1970е|1970их1970-их]], ''-{[[DJ Kool Herc]]}-'' пореклом са [[Јамајка|Јамајке]] стигао је у Њујорк.<ref>[http://www.stantondj.com/v2/cartridge/artists_herc.php]</ref> Док је боравио на Јамајци, упознао је њихову традицију „здравице“, тј. импровизоване [[поезија|поезије]] и њеног казивања преко [[реге]], [[диско музика|диско]] и [[фанк]] [[Грамофонска плоча|плоча]].<ref>{{Harvnbharvnb|Campbell|Chang|2005|pp=??}}</ref> Током [[1980е|1980их1980-их]] и [[1990е|1990их1990-их]] година па све до данас, ди-џеј није имао неку значајнију улогу од оне коју је имао у клубовима. Он је ту да подржи [[ем-си|-{MC}-]]-a (репера) тако што изводи инструменталну нумеру која се назива бит ({{Јез-енгл|beat}}). Бит је у ствари инструментална позадина хип хоп песме која укључује појаву [[удараљке|перкусија]], [[синтесајзер|синтисајзера]] и било ког другог звучног елемента песме који није [[глас]] репера. Бит обично компонује [[Музички продуцент|продуцент]], а неки репери стварају и сопствене. Извођачи тврде да је бит веома битан део песме, зато што диктира [[темпо]], [[расположење]] и прогресију песме. Многи уметници користе већ постојеће битове за своју песму. Наиме, бит се често стварао тако што се користио узорак одређених инструмената (нпр. перкусија) из већ постојећих песама, обично фанк или соул снимака.

''-{DJ Kool Herc}-'' је такође био и један од изумитеља тзв. ''-{break-beat deejaying}-'' ([[1973]]. године).<ref name="The guide"> Browne, P “The guide to United States popular culture” Popular Press, 2001. '''p.386'''</ref> Брејк-бит ({{Јез-енгл|Break-beat}}) је заправо део песме у коме [[Ритам (музика)|ритам]] диктира деоница перкусија, али без осталих инструмената (''-{„break“}-'' или ''-{„getdown“}-'' делови). Брејк-бит је постао и део песме у коме су наступали играчи (''-{[[B-Boys]]}-'').

Прва забележена реп група која је постојала у Америци била је ''-{[[Kool Herc and The Herculoids]]}-''. Заједно су наступали по [[клуб]]овима и врло брзо стекли популарност.<ref name="That’s the joint"> Forman M; Neal M “That’s the joint! The hip-hop studies reader”, Routledge, 2004. '''p.2'''</ref> Касније су се појављивале и друге реп групе које су у то време наступале само у клубовима. Појава групе ''-{The Shugarhill gang}-'' са песмом ''-{Rappers Delight}-'' на америчким [[топ листа]]ма се у [[енциклопедија]]ма савремене музике третира као почетак реп [[Еволуција|еволуције]].<ref name="Nile">{{cite web|url=http://www.youtube.com/watch?v=t-SCGNOieBI&feature=related|title = The Story of Rapper's Delight by Nile Rodgers|publisher=RapProject.tv|accessdate = 12. 10. 2008.}}</ref> Неки историчари наводе да је група ''-{[[King Tim III (Personality Jock) by the Fatback Band]]}-'' имала прву комерцијалну хип хоп песму, али су они били [[фанк]] и [[диско музика|диско]] група. [[1980]]. године ''-{[[Kurtis Blow]]}-'' објављује свој први албум ''-{The Breaks}-'' и он је први хип хоп уметник који се појавио на националној [[Телевизија|телевизији]].

Од [[1970]]. године диско музика је постајала мање динамична, далеко отклоњена од њене културне базе, и призната као музика беле расе за млађу популацију. Ова радикална промена се осетила међу црначком младежи, и у Њујорку средином [[1970е|1970их1970-их]] година доминантна музика међу црном популацијом је управо била диско музика, али они нису били задовољни диско музиком, за њих је била сувише нервозна, што у њиховој терминологији значи пребрза. Музички, диско и фанк су били креативно важни за реп. Када су клубови постали основа за диско музику, улица је постала основа за реп.

Важан моменат у историји хип хоп музике збио се око [[1983]], када су бивши члан групе ''-{Afrika Bambaataa}-'' - ''-{[[Vlack Spades]]}-'' и ''-{[[the Soul Sonic Force]]}-'' издали песму ''-{Planet Rock}-''. Уместо реповања преко диско битова, они су осмислили нови [[фанк]]и електро звук, и заправо направили прву реп плочу на којој се користе синтисајзери и електронске [[ритам машина|ритам машине]].<ref>[http://www.samplesdb.com/db/A/Afrika+Bambaataa SamplesDB - Afrika Bambaataa's Track], Приступљено 29. 4. 2013.</ref> Велика сензација је проузрокована овом песмом и од тада репери креирају сами позадинску музику (бит). Исте године се јавља тзв. ''-{beat boxing}-'' - произвођење ритма помоћу гласа.

Рани хип хоп је често бивао заслужан за редуковање насиља у црначком [[гето|гету]] замењујући физичко насиље са тзв. хип хоп борбама у брејкденсу ({{Јез-енгл|breakdancing}}), реповању и цртању [[Графити|графита]].<ref name="Chang 62">{{Harvnbharvnb|Chang|2007|p=62}}</ref><ref>[http://ny.metro.us/metro/local/article/Bringing_that_beat_back__on_the_E_train/1200.html metro], Приступљено 29. 4. 2013.</ref> До [[1985]]. деца широм света су на уличном углу, намештајући [[стерео уређај]] пуштала нумере од ''-{[[Run DMC]]}-'', ''-{[[LL Cool J]]}-'', ''-{[[the Fat Boys]]}-'', ''-{[[Herbie Hancock]]}-'', ''-{[[Soul Sonic Force]]}-'', ''-{[[Jazzy Jay]]}-'', ''-{[[Egyptian Lover]]}-'', ''-{[[Dr. Jeckyll and Mr. Hyde]]}-'', ''-{[[Stetsasonic]]}-''.

Главно историјско доба хип хопа је ''-{old school hip hop era}-'' ([[1970]]. до [[1985]]), тј. сам почетак до његовог испољавања,<ref>{{Cite booksfn|last=Toop|first=David|title=Rap Attack|edition=3rd|location=London|publisher=Serpent's Tail|year=2000|isbn=978-1-85242-627-9|pagesp=216}}</ref> и тзв. Златно доба хип хопа ([[1985]]. до [[1993]]), у коме су се испољили звукови репера са [[Источна обала (САД)|источне]] и [[Западна обала (САД)|западне обале]]<ref>Jon Caramanica, [http://www.nytimes.com/2005/06/26/arts/music/26jon.html "Hip-Hop's Raiders of the Lost Archives"], ''New York Times'', June 26 2005. <br />Cheo H. Coker, [http://www.rollingstone.com/artists/slickrick/albums/album/103326/review/5945316/behind_bars"Slick Rick: Behind Bars"], ''Rolling Stone'', March 9 1995. <br />Lonnae O'Neal Parker, [http://www.highbeam.com/doc/1P2-735764.html "U-Md. Senior Aaron McGruder's Edgy Hip-Hop Comic Gets Raves, but No Takers"], ''Washington Post'', Aug 20 1997.</ref><ref>Jake Coyle of Associated Press, [http://www.usatoday.com/life/music/news/2005-06-19-spin-top-cd_x.htm "Spin magazine picks Radiohead CD as best"], published in ''USA Today'', June 19 2005. <br />Cheo H. Coker, [http://www.rollingstone.com/artists/slickrick/albums/album/103326/review/5945316/behind_bars"Slick Rick: Behind Bars"], ''Rolling Stone'', March 9 1995. <br />Andrew Drever, [http://www.theage.com.au/articles/2003/10/22/1066631489557.html?from=storyrhs"Jungle Brothers still untamed"], ''The Age'' [Australia], October 24 2003.</ref> и велики успон појединих праваца у реп музици као нпр. генгста реп и џи-фанк. Постоје још неки мањи правци у хип хоп музици, као нпр. ''-{Dirty South}-'', ''-{Midwest}-'' итд. После златног доба хип хопа следи период који се назива ''-{new school}-''.<ref>Dinco D, in conversation with Derek Phifer, [http://www.hhnlive.com/features/more/340 "Leader of The New School: Dinco D."], ''HHNLive'', October 15, 2007. Retrieved on July 4, 2008.</ref><ref>Callahan-Bever, Noah. [http://www.vibe.com/music/next/2006/01/lupe_fiasco_grindin/ "Lupe Fiasco - Grindin'"], ''Vibe'', January 18, 2006. Retrieved on July 2, 2008.</ref>

[[1991]]. године група ''-{[[N.W.A.]] (Niggaz With Attitude)}-'' издала је албум ''-{Niggaz4Life}-''. To је прва хардкор реп плоча која је стигла до врха [[топ листа|топ листе]] иако су неке продавнице одбијале да је продају, a енглеске власти су је заплениле због [[обсценост]]и.<ref name=RIAA>[http://www.riaa.com/goldandplatinumdata.php?resultpage=1&table=SEARCH_RESULTS&action=&title = &artist=N.W.A.&format=&debutLP=&category=&sex=&releaseDate=&requestNo=&type=&level=&label=&company=&certificationDate=&awardDescription=&catalogNo=&aSex=&rec_id=&charField=&gold=&platinum=&multiPlat=&level2=&certDate=&album=&id=&after=&before=&startMonth=1&endMonth=1&startYear=1958&endYear=2007&sort=Artist&perPage=25 'N.W.A.' RIAA certifications.] RIAA. Accessed November 1, 2007.</ref> Један од чланова групе ''-{N.W.A.}-'' [[1993]]. издаје самостални албум ''-{The Chronic}-'' и започиње серију генгста репа. Још један значајан моменат у хип хоп музици се десио током [[2000]]. године када је шкотско-амерички бели репер ''-{[[Eminem]]}-'' уз велику подршку репера и продуцента познатог као ''-{[[Dr. Dre]]}-'' издао албум ''-{The Marshall Mathers LP}-'' који је распродат у девет милиона примерака.<ref name="MMLP">{{cite web|accessdate = 23. 4. 2008. |url=http://www.rollingstone.com/news/story/5923810/eminem_bounces_britney_from_top_spot|title = Eminem Bounces Britney From Top Spot |publisher=Rolling Stone}}</ref> Од [[2000]]. године па до данас из године у годину се изузетно повећавао број хип хоп албума и данас је овај жанр један од најслушанијих праваца музике у свету.

Један од најконтроверзнијих праваца у хип хоп музици је свакако генгста реп. У оквиру њега се говорило о уличним бандама, [[секс]]у, [[дрога]]ма и [[насиље|насиљу]] у унутрашњости [[Лос Анђелес]]а и [[Њујорк]]а и због овакве теме, генгста реп је привлачио велику пажњу слушалаца.<ref name="autogenerated1">[http://rap.about.com/od/genresstyles/p/GangstaRap.htm Gangsta Rap - What Is Gangsta Rap], Приступљено 29. 4. 2013.</ref> Генгста реп се први пут јавно представља публици [[1986]]. године, a две године касније изласком албума ''-{Straight Outta Compton}-'' од ''-{N.W.A.}-'' који је привлачио пажњу и ''-{[[Federalni istražni biro|FBI]]}-''-a, афирмише се на глобалном нивоу.<ref>{{cite news |last=Ritchie|first=Ryan|title = Eazy to be hard |url=http://www.presstelegram.com/entertainment/ci_5315527 |work=Press Telegram |publisher=Los Angeles Newspaper group |date = 28. 2. 2007. |accessdate = 26. 1. 2008.}}</ref><ref>{{Cite book|title = Rap, Rock, and Censorship: Popular Culture and the Technologies of Justice. |last=Deflem|first=Mathieu |url=http://www.cas.sc.edu/socy/faculty/deflem/zzcens97.htm |accessdate = 26. 1. 2008. |year=1993}}</ref> Био је то глас угњетаване црне расе, с тим што су се генгста репери углавном налазили у лошем окружењу: били су чланови [[банда|банди]], диловали дрогу итд. Генгста реп описује живот на улици уз све своје негативне чињенице: проституцију, обрачун банди, диловање дроге, убиства, насиље. Међутим, и после покушаја да се због експлицитних текстова овакве групе [[Цензура|цензуришу]], генгста реп је био још више популарнији. Последњих десет година [[20. век|XX века]] овај правац постао је велики део америчке музике и изазвао значајну контроверзу преко текстова који су промовисали насиље, [[промискуитет]], дрогу и [[мизогинија|мизогинију]]. Представници овог жанра су: ''-{[[ICE-T]]}-'', ''-{[[N.W.A.]]}-'', ''-{[[ICE CUBE]]}-'', ''-{[[тупак Шакур|2Pac]]}-'', ''-{[[Снуп Дог|Snoop Dogg]]}-'', ''-{[[Geto Boys]]}-'', ''-{[[Above the Law]]}-'', ''-{[[Schooly D]]}-'', ''-{[[Da Lench Mob]]}-'', ''-{[[Лице са ожиљком|Scarface]]}-'', ''-{[[Too $hort]]}-''.

Кросовер реп је некада означавао правац у реп музици где се у саму продукцију додаје једна већа доза [[рок]] музике. Међутим, [[1990е|1990их1990-их]] година, дошло је до мешања реп музике са [[Поп музика|поп]] и [[Ritam i bluz|R&B]] звуком. Представници овог жанра су ''-{[[Fugees]]}-'', ''-{[[Heavy D]]}-'', ''-{[[Beastie Boys]]}-'', ''-{[[Salt'n'Pepa]]}-'', ''-{[[Run DMC]]}-'', [[50 Cent|Фифти сент]], [[Снуп Дог]].

Џез реп је нешто мање познати али квалитетнији алтернативни правац реп музике.{{sfn|Borthwick|Moy|2004|ppp=166}}<ref>[http://www.allmusic.com/explore/style/jazz-rap-d2920 Jazz-Rap]. Allmusic. Accessed October 29, 2008.</ref> Овде се велики акценат ставља на саме [[семпл]]ове и продукцију што је оправдано, јер је код овакве врсте репа потребно знати и свирати [[инструмент]]е. Представници овог жанра су ''-{[[Tribe Called Quest]]}-'', ''-{[[Jungle Brothers]]}-'', ''-{[[the Roots]]}-'', ''-{[[De La Soul]]}-'', ''-{[[Digable Planets]]}-''.

Социјално-политички реп се први пут појавио почетком [[1980е|1980их1980-их]]. Одликују га социјално-политичке поруке и борба против [[расизам|расизма]], угњетавања од стране белаца и насиља.<ref>How Conscious Hip Hop Failed Us by Davey D. [http://hiphopnews.yuku.com/topic/502]</ref> Прави процват је остварио [[1988]]. године изласком албума ''-{It Takes A Nation Of Millions To Hold Us Back}-'' групе ''-{[[Pablik enemi|Public Enemy]]}-''.<ref name="RS90s">{{cite web |last=Otto| first = Jeff | url = http://www.rocklist.net/rstone.html#Recordings%20of%20the%20%E2%80%9890s | title = Rolling Stone Essential Albums of the 90s at Rocklist.net | format = | work = | publisher = | accessdate = 2. 6. 2007.}}</ref><ref name="acclaimed">{{cite web | title = ''It Takes a Nation of Millions to Hold Us Back'' at AcclaimedMusic.net | date = | url = http://www.acclaimedmusic.net/061024/A721.htm | publisher = AcclaimedMusic.net | accessdate = 3. 5. 2007.}}</ref><ref name="TheSourcePE">{{cite web |last=| first = | url = http://www.rocklist.net/source.htm | title = The Source's 100 Best Rap Albums at Rocklist.net | work = | publisher = | accessdate = 2. 6. 2007.}}</ref> ''-{[[Chuck D]]}-'', један од репера из поменуте групе је изјавио: {{Цитат|Мој посао је да пишем шокантне текстове који ће пробудити људе.}}Још од [[1988]]. године текстови ''-{Chuck D}-'' су били у центру контроверзе која је кружила у хип хоп култури и помогли су да ''-{Public Enemy}-'' постане једна од најуспешнијих и најутицајнијих група у историји репа. Генгста реп је такође почео да се развија осамдесетих година, али му је требало око десетак година да се потпуно афирмише.

Ово је најзаступљенији реп жанр, из простог разлога што се појављује код свих претходно наведених жанрова. Он се везује за сам почетак хип хопа. Први репери су говорили о томе колико су успешни и колико су им добри текстови (риме).<ref name="Kool Moe Dee book all citations">Kool Moe Dee, 2003, ''There's A God On The Mic: The True 50 Greatest MCs'', Thunder's Mouth Press.. {{page|||year=pages=22}}, 23, 101, 201, 226, 228, 292, 306, 327, 328,339}}</ref> Позната такмичења, тзв. ''-{MC BATTLE}-'', су била места за борбу између најбољих међу њима и од почетка реп историје до [[1988]]. године ово је био жанр број један у репу. Највише су се истицали: ''-{[[Kurtis Blow]]}-'', ''-{[[Rakim]]}-'', ''-{[[Ryn DMC]]}-'', ''-{[[Big Daddy Kane]]}-'' и наравно вероватно највећи ''-{braggadacio}-'' репер до данас - ''-{[[LL Cool J]]}-''. Сам жанр је наставио да успешно да живи до дана данашњег, с тим што се данас више не говори о имиџу, текстовима, тј. римама, већ о новцу, злату, скупим колима...

Хип хоп музика користи варијанте [[сленг]] ({{Јез-енгл|slang}}) термина који се мењају како се мења и сам хип хоп.<ref>[http://www.csupomona.edu/~rrreese/HIPHOP.HTML Dr. Renford R. Reese's Homepage{{Ботовски наслов}}]</ref> Многе речи из овог речника су преузете из ''-{[[African American Vernacular English]]}-''.<ref>[http://www.etymonline.com/index.php?l=h&p=8 Online Etymology Dictionary{{Ботовски наслов}}]</ref> Сленг коришћен у хип хоп музици нам често може открити одређено доба хип хопа. Током необичног комерцијалног успеха крајем [[20. век|XX]] и у раном [[21. век|XXI веку]], како се хип хоп култура проширила широм света, људи који чак и не говоре [[енглески језик]] користе речи из сленга хип хопа и често дају модификовано значење речи њиховој сопственој сврси. Ово не подразумева да је улични црни језик [[Граматика|граматички]] нетачан када се пореди са енглеским, већ се ради о константном инвестирању (улагању) и варијацији нове [[терминологија|терминологије]] удружене са уличним говором. На пример, још од [[1960]]. разни извођачи употребљавају речи у њиховом супротном значењу, као што је реч „лош“ у значењу „добар“ или „изузетан“. Мењање значења „лош“ као супротно од нечег доброг зависи само од вокалне промене, израза и контекста у оквиру кога је термин „лош“ коришћен. Током [[1980е|1980их1980-их]] година текстописци реп музике почели су да замењују реч „лош“ са изразима као што су ''-{def, dope, phat}-'' да опишу нешто добро или изузетно. Речи из сленга су се прилагодиле у многе различите дијалекте широм Америке и света и чак до људи који нису обожаватељи хип хопа.

У последњој деценији 20. века уздиже се популарност тзв. ''-{bling-bling}-'' животног стила реп музике, тј. фокусирање на симболе добра и статуса као нпр. [[новац|новца]], [[злато|злата]], [[аутомобил|кола]] и [[одећа|одеће]].<ref>http://www.jewel-smile.com Jewel-smile</ref> Иако је све ово постојало и пре хип хоп културе, нова, интензивна ''-{bling-bling}-'' култура има корене у огромној комерцијалној успешности крајем [[20. век|XX века]] (захваљујући [[видео спот]]овима). Други уметници, углавном ван хип хоп културе, су критиковали тежњу ''-{bling-bling}-'' као материјалистичког. <!--Судећи по реперу ''-{[[Shollz D]]}-'' ношење злата иде далеко од материјалистичког и оно симболише физичког и вербалног [[ратник]]а. (Ово избацујем јер нигде нисам нашао репера под тим именом.)--> Реп продуцент ''-{[[Marley Marl]]}-'' каже да је реп музика направљена за гледање и да је заправо свој албум направио за људе који желе да слушају „кул“ музику док возе, јер битови су направљени да натерају звучнике да „урличу“.<ref>[http://www.allmusic.com/artist/marley-marl-p101803 -{Allmusic: Marley Marl > Biography}-], Приступљено 29. 4. 2013.</ref>

Дуго времена, ''-{[[BET]]}-'' био је једини телевизијски канал који је пуштао велику количину хип хоп музике,<ref name="Market Nobody Wanted">{{cite news|last=Johnson|first=Robert|last2=Dumaine|first2=Brian|title = The Market Nobody Wanted|url=http://money.cnn.com/magazines/fsb/fsb_archive/2002/10/01/330571/index.htm|work=Fortune Small Business|date = 1. 10. 2002.|accessdate = 8. 9. 2008.}}</ref> али последњих година ''-{[[VH1]]}-'' и ''-{[[МТВ|MTV]]}-'' почели су да пропагирају хип хоп више него било који други жанр. Многи градови имају неку врсту локалних хип хоп [[новине|новина]], док су хип хоп [[Часопис|магазини]] са националном поделом распрострањени у неколико земаља. [[21. век|XXI век]] прати успон система медија, и хип хоп [[сајт]]ови сада нуде обимне дневне хип хоп репортаже.

Музика је нестала из већине дискусија о репу, делимично зато што многи и не признају реп као музику. [[Џон Блекинг]] је истакао да је и ритмично рецитовање музика и класификује се као песма.<ref name=Blacking>{{Cite bookharvnb|title= Generations of youth: youth cultures and history in twentieth-century America |last=Austin|first= Joe |year=1998|publisher= NYU Press |isbn=978-0-8147-0645-9|pagespp=}}</ref> Међутим, објективно укључивање репа у категорију музике пада у 3 категорије:

* {{Cite book|ref= harv|last=Toop|first=David|title = Rap Attack|edition=3rd|location=London|publisher=Serpent's Tail|year=2000|isbn=978-1-85242-627-9|pages=216}}

* {{Cite book |ref= harv|last1last=Borthwick|first1first=Stuart|last2=Moy|first2=Ron|title = Popular Music Genres: An Introduction|publisher=Edinburgh University Press|location=|year=2004|isbn=978-0-7486-1745-6|pages=166}}

* {{Cite book |ref= harv|title = Hip Hop Intellectual Resistance |last=Stover|first= A. Shahid |year=2009|publisher= Xlibris |isbn=978-1-4415-3425-5}}

* {{Cite book |ref= harv|title = Can't Stop Won't Stop: A History of the Hip-Hop Generation|last=Chang|first= Jeff |editor= DJ Kool Herc |year=2005|publisher= Macmillan |isbn=978-0-312-30143-9}}

* {{Cite book |ref= harv|title = Born in the Bronx |last=Kugelberg|first=Johan |authorlink= |year=2007|publisher=Oxford University Press |location=New York |isbn=978-0-7893-1540-3|pages=17}}

* {{Cite book |ref= harv|title = Can't Stop Won't Stop: A History of the Hip Hop Generation |last=Chang|first=Jeff |year=2005|publisher=St. Martin's Press |location=New York |isbn=978-0-312-30143-9|pages=90}}

* {{Cite book |ref= harv|title = Rap, Rock, and Censorship: Popular Culture and the Technologies of Justice. |last=Deflem|first=Mathieu |url=http://www.cas.sc.edu/socy/faculty/deflem/zzcens97.htm |accessdate = 26. 1. 2008. |year=1993}}

* {{Cite book |ref= harv|last=Brown|first=Ethan|title = Queens Reigns Supreme: Fat Cat, 50 Cent, and the Rise of the Hip Hop Hustler|date = November 22, 2005 |publisher = Anchor|isbn=978-1-4000-9523-0}}

* {{Cite book |ref= harv|last=Krims|first=Adam |title = Rap Music and the Poetics of Meaning |url=http://books.google.com/books?id=Gg8UiSodjz8C&pg=PA75&dq=%22g-funk%22&sig=ACfU3U0SGQ2bjz1RT8pnQ_Cu0oCVBkvpfQ#PPA74,M1 |accessdate = 2. 8. 2008. |year=2000|publisher=Cambridge University Press |location=Cambridge |isbn=978-0-521-63447-2|pages=74}}

* {{Cite book |ref= harv|title = Rap music and street consciousness |last=Keyes|first= L. Cheryl |year=2004|publisher= University of Illinois |isbn=978-0-252-07201-7|pages=143}}

* {{Cite book |ref= harv|title = Generations of youth: youth cultures and history in twentieth-century America |last=Austin|first= Joe |year=1998|publisher= NYU Press |isbn=978-0-8147-0645-9}}