Рашани (Срби) — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м Враћене измене 185.247.59.72 (разговор) на последњу измену корисника SrpskiAnonimac
ознака: враћање
Ред 12:
У својој „Историји Срба“, Константин Јиречек пише: „Из Србије је, већ пред крај 14. века, јака струја исељеника отишла на север. особито у Срем и Арадску жупанију. Овај покрет појачан је био поглавито тим, што су деспоти имали огромне поседе у Угарској. Поред босанских јеретика и присталица Хусита становали су већ 1437. у Срему и Славонији, између Саве и Драве, многобројни Расцијани."
 
По једној белешци из [[1543]]. године, [[Темишвар]] и [[Арад]] налазили су се усред Расцие (''in medio Rascionarum''), а тада је, по истом запису, у целом [[Банат]]у владао [[илирскиСрпски језик|илирскисрпски]] језик. У то време је на простору Баната постојало седамнаест православнихсрпских манастира.
 
[[Стефан Герлах]] изричито напомиње да су [[раци]] из Београда у Константинопољ - мизи, бугари. У Софији су сачували моштове Стефана Милутина, који је био бугарски краљ. Герлах указује да су рацуна у Мађарској били веома проклети људи.
 
Почетком 18. века, у такозваној Ракоцијевој буни, Бачку означују Србијом и српском земљом и једна и друга страна. Тако главни заповедник војних одреда који су се борили против Срба у Бачкој, Дарваш, пише 19. јула 1704: „Сва велика места Расције и с ове и с оне стране Дунава и Тисе попалили смо."