Сењ — разлика између измена

16 бајтова додато ,  пре 5 година
м
Садржај обрисан Садржај додат
Ред 40:
У Сенији и другим средиштима аутохтоних илирских заједница започиње снажан процес [[Романизација (културна)|романизације]] у свим сегментима живота. Романизацију предводи домаћа [[аристократија]]. Римљани су знали наградити лојалне либурнске заједнице, па су су поједине заједнице добиле низ повластица. Илири се постепено романизирају, мијењају свој стил живота, селе се на море те напуштају своја ранија успостављена градинска насеља. Заједно са асимилираним Илирима Римљани-Италици почињу изграђивати нова насеља која постају средишта романизације те политичког, господарског и духовног живота на овим просторима.
 
Сењ је био вековима чувен по пљачкашима - ускоцима, који су упадали на Млетачку или Турску територију. У 16-17. веку Сењом су господарили кнезови [[Франгипановић|Франгипановићи]]. Када су Турци кренули да заузму градић, ту су се налазили [[ускоци]]. Претходно су 1537. године заузели ускочко место [[Клис]]. Место Сењ је онда постало уточиште за све бегунце. Сењки капетани су нису мешали у оно што су радили ускоци, јер су ови имали заштитнике у Аустрији. Међу ускоцима постојале су две чете: "стипендијарци" (плаћеници) и "авантурци" (не плаћени момци). И једни и други бавили су се гусарским "занатом" на мору, а било их је толико да се населили и околна места. Обично их је било 500-600 наоружаних људи. Године 1580. било је време ускочког војводе Ђуре Даничића и његова три сина.<ref>"Гласник друштва српске словесности", Београд 1870. године</ref> Турци су да би им доскочили формирали "мартолоке", још горе (наоружане) људе од ускока са којима су имали да се боре. Чинили су такође лутајуће чете, састављене од Хришћана који су радили за Турке.<ref>"Матица", Нови Сад 1866. године</ref>
 
== Срби у Сењу ==
27.346

измена