Клуж-Напока — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене |
|||
Ред 34:
У време [[Римско царство|римског Цара]] [[Трајан]]а и рата против [[Дачани|Дачана]], Римљани су доградили дачко утврђење ''Напока'' тако да им служи као логор [[Римска легија|легије]]. Око логора је убрзо никло мање насеље. У време [[Хадријан|Цара Хадријана]] (117-138) место се звало ''-{Municipium Aelium Hadrianum Napoca}-''. У 3. веку Напока је неко време била главни град [[римске провинције]]. Ову тврђаву су заузели и уништили варвари [[250]].
Град је настао као насеље немачких досељеника у 13. веку на обалама реке Самош. У Клужу је [[1443]]. рођен [[Матија Корвин]], угарски
У Клужу је у другој половини 19. века било ученика Срба који су се у том градићу школовали. Организовали су се као "Српска академска омладина" у Клужу. Послали су 1902. године писмо болесном песнику Јовану Јовановићу Змају.<ref></ref>
Након [[Први светски рат|Првог светског рата]], 4. јуна [[1920]], област Трансилваније припала је Румунији. Од 1940. до 1944/45. северна Трансилванија, са Клужом, била је поново у саставу Мађарске. И данас је град културни центар [[Мађари|Мађара]] у [[Румунија|Румунији]], који су до 1974. били релативна већина становништва.
| |||