Клуж-Напока — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Ред 35:
Град је настао као насеље немачких досељеника у 13. веку на обалама реке Самош. У Клужу је [[1443]]. рођен [[Матија Корвин]], угарски краљ. Дана 28. јуна 1607. године у Клужу је краљ Сигисмунд (Жигмунд) издао даровницу, по којој српском православном владици [[епископ Сава|Сави]] даје неке читаве "миљкове" тј. четири места у Арадској жупанији.<ref>"Гласник друштва српске словесности", Београд 1875. године</ref> Од 1790. до 1848. и од 1861. до 1867. године Клуж је био престоница Великог војводства Трансилваније у Хабзбуршкој монархији. После [[Аустро-угарска нагодба|Аустроугарске нагодбе]] из [[1867]], Трансилванија је постала део [[Краљевина Угарска|Угарске]]. Већи део Немаца се стопио са Мађарима у 17. и раном 18. веку. Разлог је била хомогенизација становништва у време [[Протестантска реформација|реформације]] и удаљеност од других немачких територија.
У граду "Колошвару" је 1867. године било активно Друштво Ердељског музеја на челу са председником грофом Миком, које је сарађивало са Српским ученим друштвом.<ref>"Гласник друштва српске словесности", Београд 1867. године</ref>
У Клужу је у другој половини 19. века било ученика Срба који су се у том градићу школовали. Организовали су се као "Српска академска омладина" у Клужу. Послали су 1902. године писмо болесном песнику Јовану Јовановићу Змају.
| |||