Emocija — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
prevod-kraj |
Нема описа измене |
||
Ред 41:
=== Subjektivna komponenta ===
Lični doživljaji sreće, tuge, straha, ljubomore, ljutnje su subjektivna komponenta emocije. Oni nas usmeravaju da razmišljamo o njihovim uzrocima i tako učimo kako da izbegnemo neprijatna iskustva i da kontrolišemo okolnosti sa kojima se susrećemo. Postoji mnogo emocija, a jedan psiholog je registrovao preko 500 izraza kojima se opisuju.
== Neuralne osnove emocija ==
U prvoj polovini dvadesetog veka bilo je više eksperimentalnih pokušaja da se nastanak emocija pripiše aktivnosti jedne specifične moždane strukture<ref>[http://www.icf.fasper.bg.ac.rs/izdanja/2017-Marinkovic-Bioloske_osnove_ponasanja.pdf Dragan Marinković. Biološke osnove ponašanja.] Izdavač: Univerzitet u Beogradu - Fakultet za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju.. 2017. ISBN 978-86-6203-098-6.</ref>. Tako je najpre ključna uloga u razvoju emocija pripisivana hipotalamusu, da bi nešto kasnije limbički sistem bio opisan poput neke vrste "emocionalnog mozga".
Prema jednom od savremenih pogleda, emocije su odraz aktivnosti više moždanih struktura<ref>Pavlović, D. (2011). Neuropsihologija sa osnovama bihevioralne neurologije. Beograd: Kaligraf.</ref>:
* kortikalnih, koje stvaraju odgovarajuće kognitivno stanje;
* limbičkih, koje aktiviraju moždano stablo i talamus;
* hipotalamičkih, koje regulišu humoralni i autonomni nervni odgovor;
* moždanog stabla i talamusa, koji održavaju kortikalnu budnost.
Medijalni deo prefrontalnih režnjeva je mesto emocionalno-kognitivnih interakcija. Metoda oslikavanja mozga pokazala je aktivnost u ovom delu mozga u situacijama kada su emocionalne reakcije kognitivno suprimirane ili razmatrane<ref>Phelps, E. A. (2004). The human amygdala and awerness:Interactions between emotion and cognition. In M. S. Gazaniga (Ed.), The cognitive neuroscience. Cambridge: MIT Press.</ref>.
== Vrste emocija ==
| |||