Стрес — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Враћене измене 46.40.44.106 (разговор) на последњу измену корисника BokicaK |
Нема описа измене |
||
Ред 5:
== Теоријска поставка ==
'''Ханс Сели''' (Hans Selye) је 1936. поставио теорију према којој до болести долази услед поремећаја равнотеже у организму под дејством разних спољашњих и унутрашљих чинилаца. Збирни назив за било који од тих чинилаца је '''[[стресор]]''' (stressor). Они испољавају агресивно дејство на организам - '''стресорно дејство''', а одговор организма се назива '''стрес-реакцијом'''.
Стресори, било да су психолошке природе, или физичке природе, проузрокују сличне физиолошке промене у организму.
При поремећају равнотеже организма '''одбрамбени системи''' реагују према врсти стресора, али '''адаптациони систем''' реагује увек на исти начин. [[Стрес реакција]] је неуро-ендокриног карактера и манифестује се као скуп симптома те се назива и општи адаптациони [[синдром]] или '''Селијев синдром'''.
Продором ове теорије у медије, стрес добија колоквијално значење и често се [[лаик|лаички]] тумачи.
== Стресни одговор ==
Одговор на стрес има двоструку природу<ref>de Kloet, E. R., Joels, M., & Holsboer, F. (2005). Stress and the brain: from adaptation to disease. Nat Rev Neurosci, 6(6), 463-475.</ref>:
* краткорочни одговор ствара адаптивне промене које помажу јединки да одговори на стресоре, нпр мобилизација енергетских ресурса;
* дугорочни одговор доводи до маладаптације, односно изазване промене су дугорочно гледано неповољне, нпр долази до увећања жлезди.
Стресни одговор настаје услед активације стресорима два основна система<ref>[http://www.icf.fasper.bg.ac.rs/izdanja/2017-Marinkovic-Bioloske_osnove_ponasanja.pdf Драган Маринковић. Биолошке основе понашања.] Издавач: Универзитет у Београду - Факултет за специјалну едукацију и рехабилитацију.. 2017. ISBN 978-86-6203-098-6</ref>:
# антериорна [[хипофиза]] – кора [[Надбубрежна жлезда|надбубрежне жлезде]], је систем који доводи до ослобађања [[ACTH]] из антериорне [[Хипофиза|хипофизе]] што стимулише синтезу [[Glukokortikoid|глукокортикоида]] коре надбубрежне жлезде који даље подстичу стресни одговор
# [[симпатички нервни систем]], након активације има за последицу синтезу [[Епинефрин|епинефрина]] и [[Норепинефрин|норепинефрина]]
== Фазе стрес-реакције ==
Линија 38 ⟶ 49:
* Планирати и организовати обавезе, направити редослед
* Не дозволити нагомилавање активности „што можеш данас не остављај за сутра“
== Референце ==
{{reflist}}
== Види још ==
| |||